Зашто Доналд Трамп, републикански кандидат за председника САД, тврди да су избори намештени, а успут нагласи да је Хилари Клинтон ђаво? Аргументе за тезу о ђавоиманости Клинтонове вероватно налази у њеном „поклоничком путовању“ у Шуме Бохемиана, где је принела жртву у виду кокошке Молоху, кананском богу. Мојсијевим гласом Јахве забрањује такве поступке (Левитски законик, 18, 21): … не смеш тако обешћашћивати име Бога свога; (20, 2-6): … народ земље нека каменује кривца … одстранићу из њихова народа оне који се следећи Молоха одају блуду. Поштовање Молоха је подразумевало приношење жртве, најчешће деце. У данашње време Молох је постао симбол тиранске државе. Хилари обожава рат и већ најављује нове освајачке походе, одмах по председничкој инаугурацији. Али, на основу чега Трамп сматра да су избори намештени? Зато што зна да је његов противник Билдерберг, што значи амерички, делом и британски, естаблишмент.

Политички успон Била Клинтона почиње након састанка са Дејвидом Рокфелером у Винроку 1980. године, на фарми бившег гувернера Арканзаса Винтхорп Рокфелера. Након тога политичка каријера Била Клинтона, који је већ био гувернер Арканзаса, креће муњевито. Он осваја неколико узастопних мандата гувернера Арканзаса, а 1991. године Дејвид Рокфелер га позива на састанак Билдерберга у Баден Бадену. Владари банкарског картела су на том састанку одлучили да Бил Клинтон буде наредни предсједник САД, као што су недавно позвали на састанак Билдерберга Хилари Клинтон и типовали на њу. Када се Билдерберг за неког определи као америчког председника, то уједно значи да располаже са довољно компромитујућег материјала за кандидата, што ће га обавезати на беспрекорну послушност њиховим интересима. Често Билдерберг пројектованим кандидатима омогући крађу, прање новца, сексуалне афере и слично, што моћни чланови заташкају, али у случају некооперативности, лако могу разоткрити и непослушног уклонити са политичке сцене, и заменити следећим са „производне траке“.

До позива на састанак Билдерберга у Баден Бадену Клинтон је постао сасвим подобан јер је урадио више нелегалних активности, попут злоупотребе положаја и сукоба интереса. На тај начин су га Рокфелерови и други имали у шаци, јер су располагали могућношћу да државник Клинтон оде са сцене са низом оптужби и криминалним досијеом. Бил Клинтон је отишао и много даље. Био је на челу мреже која се бавила трговином наркотицима, корупцијом и прањем новца. „Организација за поштену владу“ је својевремено интервјуисала Лари Николса (Larry Nichols), Биловог пријатеља из периода док је био гувернер Арканзаса. За услуге које је учинио Клинтону, Николс је постављен за маркетиншког директора Управе за финансирање Арканзаса (ADFA) која је пословала као фонд који је основао Клинтон као гувернер Арканзаса. Фонд је званично био у функцији инвестирања новца пореских обвезника, односно његовог пласмана кроз нискокаматне кредите привредним субјектима за унапређење занатства и школства. Николс је јавно изјавио да је фонд служио као Клинтонове организација преко које је даван мито за кампању, односно за плаћање услуга онима који су га у кампањи подржали.

Николс је дословно рекао: „Ако сте желели кредит у износу већем од милион долара, онда сте захтев морали упутити адвокатској кући Rose Law Firm и уплатити 50 до 100 хиљада долара на име провизије. У Арканзасу је било више познатих адвокатских канцеларија, али ову је водила Хилари Клинтон. Када је интервјуисан ревизор Бил Вилсон (Bill Wilson), постављено му је питање како су кредити отплаћивани, а он је одговорио да уопште нису отплаћивани, и да је тај новац био мито.

Николс је чак тврдио да се он као бивши руководилац у поменутој ADFA уверио да је та фондација сем што је давала „кредите“ пословним „пријатељима“, прала новац од трговине наркотицима. Наводно су стотине милиона долара биле упумпане у корелацију новац –дрога преко аеродрома Мена у Арканзасу. Али, како опрати 100 милиона долара? ADFA није држала новац у банкама Арканзаса. Према Николсу, ADFA је новац пребацивала на Флориду, у банку која је повезана са BCCI, у то време познату банку, затим у Џорџију, а потом у Citycorp у Њујорку, одакле је новац ишао ван САД. Операције је обављао Клинтонов блиски пријатељ Дон Ласејтер (Don Lasater), који је касније ухапшен заједно са Клинтоновим братом Роџером (Roger Clinton Jr.), под оптужбом за трговину кокаином.

Полицајац Док Делеус (Doc Delaughter), који је водио истрагу, изјавио је да су, поред осталог, дрогом младе и лепе девојке претваране у сексуалне робиње које су биле на услузи „високом друштву“. Уједно, изјавио је да је истрага опструисана а он шиканиран, и да су сви путеви водили до гувернера Арканзаса, Била Клинтона. Дон Ласејтер и Роџер Клинтон су осуђени на по годину дана затвора. Као пример корупције, која је у Арканзасу била запањујућа, Делеус је навео да је Клинтон помогао извјесном Тајсону Фудсу (Tyson Foods) да од ADFA добије 10 милиона долара, а да је Фудс Клинтону услугу узвратио донацијом за председничку кампању у износу од 700 000 долара.

Први кредит преко ADFA Клинтон је доделио (наравно не лично) компанији Park-O-Meter. Благајник је био Веб Хабл (Web Hubbell). Случајно, израду закона фонда ADFA је урадио управо Веб Хабл, који је поднео и предлог закона парламенту, а ревизију закона, тј. његову законитост и оправданост је урадила адвокатска кућа Rose Law Firm, чији власник је такође био Хабл, а супотписник Хилари Клинтон. Када је полиција истраживала оправданост кредита компанији Park-O-Meter, која се бавила уградњом сатова за паркирање, пронашла је пуно индиција да је ова компанија правила тајне претинце у носу авиона, који су полетали са аеродрома Мена у Арканзасу. На тај начин је Клинтонова организација кријумчарила дрогу по обе Америке. Нос авиона је практично недоступан прегледу, чак и дресираним псима.

Николс у свом сведочењу тврди да је Клинтон, по ступању на дужност председника САД, многе своје људе повео у Белу кућу и као пример наводи Веба Хабла, којег је именовао за вршиоца дужности секретара за правосуђе. Касније се Хабл вратио у Арканзас и признао варање клијената у адвокатској кући Rose Law Firm, а Хилари Клинтон је навео само у једном случају, када је донела погрешну процену за суму од 500 000 долара, али је изоставио да помене било какву везу Била Клинтона са незаконитим активностима у Арканзасу. Хабл се жртвовао за Клинтонове, како Клинтонови не би сносили политичке последице. За противуслугу Бил Клинтон је Хаблу поверио да нађе одговарајућу особу за место секретара за правосуђе, а Хабл се определио за Џанет Рино (Janet Reno), која је одлучивала против кога ће бити подигнута оптужница, и у којим случајевима ће бити обустављена истрага. Рино је била само продужена рука Хабла.

Криминал америчког председника Клинтона и умешаност у трговину дрогом описан је у књизи бизнисмена Тери Рида (Terry Reed) и коаутора Џона Каменгса (John Cummings) која је 1994. године објављена под насловом Compromised: Clinton, Bush, and the CIA. Рид је пре него се почео бавити бизнисом био обавештајац у ваздухопловству. ЦИА га је ангажовала да у Мексику оснује компанију за продају високе технологије, што је био параван за њен рад. Када је Рид схватио да се преко компаније кријумчари дрога, вратио се у Арканзас, где је био оптужен за трговину дрогом. У књизи открива како водећи медији врше нечију дискредитацију и, по потреби, заташкавају афере.

Гласати за Хилари Клинтон значи гласати за модерну верзију Лукреције Борџија. Клинтонови, као и Борџије, користе се макијавелистичким методама, али и мафијашким изнудама и уценама. Различитим конструкцијама и лажима користе медије у власништву банкара за уништавање репутације политичких противника. Власници свих важнијих америчких медија су део банкарског картела, те не чуди снажна медијска подршка коју сада пружају Хилари. Не чуди ни непрекидно копање по приватном животу брачног пара Трамп. Водећи дневни листови континуирано пласирају у јавност материјале који за циљ имају дискредитацију Трампових.

Прочитај без интернета:
31 глас