Много ће још протећи воде реком Савом и реком Дрином, док се бар мало не приближе ставови политичара у БиХ и тутора над БиХ, о томе каква је држава БиХ и како тумачити основне одредбе Дејтонског споразума, посебно његовог анекса IV, тј. Устава. Парафирање Дејтонског и потписивање Паришког споразума није истовремено значило и безрезервно прихватање свих њихових одредби, од стране свих потписника тога споразума. За оне који су Дејтонски споразум разумели и прихватили само као споразум којим је прекинут рат и успостављен мир (бошњачки представници и већина земаља гараната тога споразума, пре свих САД), значио је само предах и прелазак на нове методе и облике борбе за коначно остваривање њихових ратних циљева у БиХ. За оне који су Дејтонски споразум схватили и прихватили не само као споразум о прекиду рата и успостави мира, него као споразум којим се успостављају потпуно нови темељи уставноправног уређења БиХ (српски представници), свесно су прихватили губитак елемената државности РС и изразили спремност изградње мира у БиХ и саме БиХ на потпуно равноправним основама.

Двадесетогодишња пракса политичког деловања кључних политичких партија у БиХ и самих институција БиХ, показује сву сложеност односа у БиХ и неспособност изградње стабилне и нормалне државе. Без намере да указујемо прстом на кривце за нефункционалност БиХ као државе и њену лошу перспективу и њено довођење у позицију „немогуће државе“, како је то рекао професор Н. Кецмановић, поменућемо само неке осовне елементе и одредбе Дејтонског споразума и њихову примену у пракси.

Повод за овакву врсту анализе су најновији процеси заоштравања прилика у БиХ, као последица оспоравања Дана РС, или боље речено њеног постојања као такве, који су ескалирали када је министарство одбране БиХ одбило захтев руководства РС да на свечаностима обележавања Дана РС 9.јануара у Бања Луци присуствују и припадници 3. Пешадијског (Република Српска) пука. О одлукама Уставног суда у вези са Даном РС и накнадним процесима у вези са тим, јавност је добро упозната. Како је уопште дошло до тога да Уставни суд БиХ посегне за тако радикалним мерама, да укине 9.јануар као Дан РС, и тиме подрије сам Дејтонски споразум и Устав БиХ. Па то је само наставак дезавуисања самог Дејтонског споразума, и његовог Aнекса IV – Устава БиХ, који је много пута раније претрпео наметнуте крупне промене, којима је измењена дејтонска структура БиХ. Погледајмо само неке одредбе Дејтонског споразума које се односе на статус РС и на статус ВРС, предвиђен Уставом БиХ, па ћемо лако закључити, да су те одредбе биле поштоване, небисмо дошли у позицију да Уставни суд, све по налогу бошњачких политичара и њихових ментора, укида Дан РС, а тиме покушава на индиректан начин укинути и РС, или да се пак спречава учешће 3. Пешадијског (Република Српска) пука у свечаностима поводом Дана РС.

У име мира и стабилности у БиХ, ниједан од политичара, не сме заборавити основни постулат, а то је, БиХ је само оно што су се договорили ентитети и преточили у Женевске принципе, који су предходили прихватању Дејтонског споразума. Знамо да је РС проглашена 09.јануара 1992. “као држава српског народа и грађана који у њој живе“. РС као таква активно учествује у дефинисању “Женевских принципа“, који су били основа за постизање Дејтонског споразума. Дакле БиХ није неки над субјекат, надређен ентитетима, није нешто то би било октроисано ентитетима, нешто што долази ван непосредног договора ентитета, није посебан субјекат који може постојати и деловати без ентитета или без њиховог споразума. Ентитети су се споразумели, пре прихватања и потписивања Дејтонског споразума, да ће се БиХ „састојати из два ентитета, Федерације БиХ и РС. Сваки ентитет ће наставити да постоји у складу са својим тадашњим уставом“. Женевски принципи су преточени у Дејтонски споразум, у Устав БиХ. У преамбули Устава се позива, управо на Основне принципе о којима је постигнут споразум у Женеви 8.октобра 1995. Даље се у преамбули говори да „Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са другима) одлучују о Уставу БиХ“. И већ у члану првом тачки трећој Устава се каже: „Састав: БиХ ће се састојати од два Ентитета (ентитет се пише великим словом, подвукао аутор), Федерације БиХ и РС“. Дакле све одредбе Устава БиХ темеље се на усаглашеним одлукама конститутивних народа и Ентитета, нормално уз прихватање и поштовање свих Универзалних декларација о правима човека и других релевантних међународних аката и декларација у вези са тим правима.

На основу Уства БиХ, видимо да БиХ нема без ентитета, онаквих какви су они настали према ентитетским Уставима, када су одлучили да прихвате Дејтонски споразум. Република Српска је проглашена на основу одлука представника српског народа, као основног државотворитеља и уставотворитеља. РС као таква, све време рата била је призната и уважавана као легални и легитимни чинилац, од стране домаћих и страних фактора, као чинилац са којим треба преговарати о решавању босанско-херцеговачке кризе. Страни преговарачи никада, током рата нису доводили у питање постојање РС. Као доказ за то је и статус РС као стране потписнице Дејтонског споразума.

Усаглашавање одредби Ентитетских устава са Уставом БиХ, не значи промену суштине Ентитета, нити умањивање њихових надлежности на уштрб институција БиХ, осим оних одредби које се усагласе договором три народа и два Ентитета.

Наметнуте одлуке, у вези умањивања уставних надлежности Ентитета, које су предузимали Високи прдставници у БиХ, подржани од стране бошњачког руководтсва, имали су један основни циљ, а то је да се ревидира Дејтонски споразум и да се обесмисли уставно-правно постојање РС и да она буде пука љуштура без уставних и законских овлаштења. Обесмишљавање уставних позиција Ентитета, показује да западне земље потписнице и гаранти Дејтонског споразума и бошњачки политичари, и сада настоје по сваку цену обесмислити Дејтонски споразум, променити Устав БиХ, укинути Ентитете, па самим тиме и РС. Главна перјаница у том процесу је Уставни суд БиХ, који укида Дан РС 9.јануар. На тај начин се мења суштина РС, њена историја и докида се постојање оне РС коју познаје Устав РС донесен 28.фебруара 1992. Истини за вољу Уставни суд „допушта“ да РС има свој Дан. Да „изабере нови датум“, а најбоље би било за РС, ако би прихватила датум који би јој одредио Уставни суд, по вољи и жељи Бакира Изетбеговића, бошњачког члана Председништва БиХ. Дакле борба за опстанак РС се наставља. Српски народ то чини врло успешно, храбро и поносно.

Како се појавио проблем учешћа 3.Пешадијског (Република Српска) пука на свечаностима поводом Дана РС? Пука који носи име Република Српска. Пука, као војне формације која баштини идентитет и војно наслеђе ВРС. Овај пук је оно једино у ОС БиХ што нас подсећа на ВРС (музеј пука, спомен соба ВРС, културно-историјско наслеђе ВРС, истраживање и неговање историје ВРС). То је формација која иде уз име РС и њен Дан. Војна јединица која нас подсећа на дан када је Народна скупштина РС донела одлуку о оснивању ВРС (12.мај 1992.). То је јединица која нас подсећа и на РС и њен Дан. Јединица која служи за протокол РС. Овај пук јесте формално у саставу ОС БиХ, али он нема оперативна ни административна овлаштења. Пук има малу неоперативну команду и персонал. Пук је почасна јединица. Због свега наведеног, учешћу 3.Пешадијског (Република Српска) пука на свечаностима поводом Дана РС, жестоко су се успротивили бошњачки кадрови у Министарству одбране БиХ (које по слову Дејтонског споразума није ни било предвиђено, нити је једно време постојало), бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, Начелник Заједничког штаба ОС БиХ (генерал Јелач, који је Хрват по националности, додуше он само даје предлог), многи политичари Бошњаци, а посебно се успротивила командант НАТО штаба у БиХ амерички бригадни генерал Жизел Вилц.

Генерал Вилц, као арогантни колонијалиста, просто је запретила припадницима ОС БиХ да не смеју ни по коју цену учествовати на свечаностима поводом Дана РС, јер ризикују губитак посла у ОС БиХ. Вилц се чак позива и на Анекс I А Дејтонског споразума – Споразум о војним аспектима мировног решења (чији је био врховни тумач амерички генерал, командант ИФОР-а), иако се одредбе овога споразума не могу никако довести у везу са предметном темом. Генерал, даље, подсећа припаднике ОС БиХ, да су положили заклетву да ће бранити уставни поредак БиХ. Припадници 3. Пешадијског (Република српска) пука не располажу било каквим средствима, да као такви, као припадници пука, бране уставни поредак БиХ. Поменути амерички генерал се директно умешала у ланац командовања ОС БиХ, јер њена “упозорења“ значе наређења. Он показује ко има стварну команду на ОС БиХ, то је командна структура НАТО, односно амерички генерали.

Према одредбама устава и закона ОС БиХ не могу бити посве независне од Ентитета, иако оне имају јединствену команду структуру која полази од Председништва БиХ, преко министра одбране, Начелника Заједничког генералштаба, па све до оперативне команде и команде за подршку. Како све у политичком и институционалном раду на нивоу БиХ, произилази из Ентитета, тако се утицај Ентитета испољава и у сфери политике одбране и употребе ОС БиХ.

Сигурно да до наведених проблема не би дошло да није било промена Уства БиХ и то члана V (Председништво), тачка 5. (Стални комитет). О чему је реч? Устав БиХ, не помиње ОС БиХ, нити разматра питања одбране и војске, осим у поменутом члану V у тачки 5. Где се помиње „Стални комитет“. У овој тачки се каже: „Сваки члан Председништва ће по положају имати цивилну команду над оружаним снагама. Ниједан Ентитет неће претити употребом силе нити употребити сили против другог Ентитета, ни под којим условима ОС било ког Ентитета неће ући нити боравити на територији другог Ентитета без пристанка владе тога Ентитета и Председништва БиХ…..“ “Чланови Председништва ће изабрати Стални војни комитет за војна питања који ће координирати активности ОС у БиХ. Чланови Председништва ће бити чланови Сталног комитета“. Из ових одредби се види да постоје ОС или војске Ентитета, којима командују чланови Председништва, и то члан Председништва из РС командовао је ВРС, а чланови Председништва из Федерације БиХ, командовали су ОС Федерације БиХ, које су биле састављене од компоненте бившег ХВО и АБиХ.

Све до 2006.године ове одредбе Устава су се поштовале. Постојале су војске – оружане снаге Ентитета, а не и ОС БиХ. Постојање Војски Ентитета, за „разбијаче“ Дејтонског споразума, је била опасна чињеница. Ако Ентитет има и ОС, односно Војску, то му даје важне елементе државности и суверености у области одбране и безбедности. Зато је требало те ингеренције Ентитета пренети на ниво БиХ. Сада сму ту где смо. ОС БиХ се користе као арбитар између Ентитета и институција БиХ. Припадници ОС БиХ нашли су се у ситуацији да се опредељују између лојалности и верности ОС БиХ и командној структури ОС БиХ, која насилно тумачи и примењује одредбе Устава БиХ и одлуке Уставног суда БиХ, и властите савести и оданости свом народу и свом Ентитету.

Република Српска обележава свој Дан у складу са Законом о Дану РС, а то је 9.јануар и слави се као секуларни празник. Тај Закон је донесен након Референдума, који је спроведен 25.септебра 2016.године о Дану РС 9.јануару, као мера у процесу усклађивања Закона о празницима са Одлуком Уставног суда БиХ. Нови Закон о Дану РС је на снази и Уставни суд БиХ о њему се није изјашњавао. Зато, противници обележавања Дана РС и учешћа 3.Пешадијског (Република Српска) пука у тим свечаностима, нису у праву када тврде да је то противуставно деловање.

Припадници 3.Пешадијског (Република Српска) пука имају годишње, само једном прилику да извршавају део својих активности које се односе на њихову основну улогу, или како се то модерно каже мисију, неговања традиција РС и ВРС. Зато нико од њих не би смео оклевати да ли ће учествовати у поменутим активностима. Треба знати на коју се страну приклонити. Имамо скорашња искуства цепања ЈНА у распаду и разбијању СФРЈ, по националним шавовима и преласка у властите националне војске. Без РС нема ни 3.Пешадијског (Република Српска) пука. Руководство РС мора дати подршку војницима свога пука и заштитити их од сваке врсте прогона и гарантовати им сигурност радних места.

Тренутно стање заоштрених односа у БиХ је само једна етапа процеса који непрекидно траје, а који се зове укидање РС, у име централизоване БиХ, или боље речено БиХ по мери бошњачких политичара. Ово је етапа, закаснелог остваривања ратних циљева муслиманског ратног руководства у БиХ.

БиХ је могућа држава само ако Ентитети раде на њеном опстанку, а не обрнуто да БиХ ради на растурању Ентитета.

Срби ће увек радосно запевати „Босно моја Републико Српска“.

Нека је сретан Дан Републици Српској! Нека живи Република Српска!

 

Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС 

26 гласовa