Степен профанизације, боље речено идиотизације друштва у Црној Гори, сразмјеран је бесмислу режимских пропагандних корачница. На примјер: Ако НАТО онда изобиље. И сигурност. На истој двотактној мелодији, утврђен је и онај, још будаластији рефрен који пјевуше режимски робови и НВО грант стриптизете о НАТО-у као гаранту неповредивости граница. Тешко је одољети раскринкавању те прилично разгранате глупости.

НАТО је агресијама широм свијета, а које локални шарлијевци-увеоци невино именују као ”интервенције”, препакивао, сјецкао и разграђивао многе државе. На њиховим згариштима успостављени су протекторати по моделу нацистичких марионетских творевина. Данас, у тим демократијама бодљикаве жице најчешће бијесне грађански ратови и незапамћени злочини. Пуни круг ироније НАТО ”ослободилачког похода” затвара се оном чувеном препоруком Стејт Дипартмента својим грађанима да, због безбједности, заобилазе подручја која су они, претходно ”демократизовали”. Дакле, НАТО бомбардовања су, поред чисто ”хуманитарне” функције, постала кључна оруђа нових геополитичких разграничења. Древна мудрост каже да ко год ради тај и гријеши, па се ето дешава и НАТО-у, да у силном набоју својих ”племенитих” хтјења, напросто сатре објекат своје ”интервенције” умјесто да га само ”ослободи”. Односно ”демократизује”. С тим у вези, да ли данас било ко зна шта уопште значе, односно гдје су државне границе Ирака, Либије или Авганистана?

Нису само геополитичке границе нестајале под НАТО бомбама. На неки начин, ”страдала” је и граница пропагандне лажи. Уз логистичку подршку Холивуда, НАТО је усавршио технике фабриковања ”моралног” основа за кажњавање непослушних нација и појединаца. Сјетимо се, на примјер, како је из те вашингтонско-бриселске продукције, на мјесту пада малезијског авиона, међу расутим дјечјим играчкама, мјесецима доцртаван велики и зли Путин. Наравно, као неко ко је хладнокрвно убио тај мали, невини свијет. Слична техника се користила и у случају ”Рачак”, као можда најпознатијој референци НАТО пропагандне режије, у стварању ”случаја-окидача” којим је започета НАТО агресија на СРЈ.

Срушивши крхке, нирнбершке међе одговорности, НАТО је обновио и модел колективног, нацистичког ратног злочина – гдје циљ рата није војна премоћ и побједа, већ дугорочно и систематско уништавање народа. У складу са тим, и поред незабиљежене статистике војне премоћи над војском СРЈ, НАТО се није ограничавао ”само” на конвенционално наоружање. Зато су нас, монструми, затрпавали тонама осиромашеног уранијума. Нисмо знали испрва, али сад постаје јасно, да је то онај подли, тихи убица, који ће нас тровати и убијати наредних 1000 година. Од чега масовно умиремо данас, а од чега ће умирати наша дјеца и генерације потомака… Хитлеровски рефлекс, зар не? Знајући све то, ова наша, локална ништарија, овај нитковски бувљак који подржава такав злочиначки НАТО помјера све досад познате границе бешчашћа.

Потписивањем Кумановског споразума, те резолуцијом 1244, велике НАТО силе су се, између осталог, свечано обавезале да ће поштовати чињеницу да је КиМ унутар граница Србије. Недуго потом, све су разорили – и свој потпис и међународно обавезујућу резолуцију за коју су сами гласали. Апсурдно, али данас су управо ти исти НАТО мегафони најгласнији по питању поштовања тог већ разореног темеља међународног права и у осуди ”кримског преседана”. Подгоричани би рекли: лудило, безмајке!

Да је прича о суверенитету и неповредивости граница унутар НАТО савеза потпуна бесмислица потврђује и недавни референдум у Великој Британији. Као што знамо, ова НАТО држава је за длаку остала уцијело. Биће таквих примјера, свакако, још.

Суверенитет је, иначе, одавно постао луксуз великих и јаких. Државице попут Монтенегра које се свакодневно, пауновски размећу неком важношћу, па и државним суверенитетом су попут оних мрава из вица који се силно горде како ”тутње” мостом док марширају заједно са слоновима. Зато је и она антологијска Ђукановићева опаска да је важно да Црна Гора буде ”за столом гдје се доносе одлуке” бескрајно, надреално увесељавајућа. Сваки пут кад је чујем, замислим како Обрад Мишо Станишић лупа шаком о сто у неком НАТО шпаизу, жестоко се противећи да дистрибуцију полутки за ЦГ контигент у Авганистану врши португалска фирма. А ето, волио би да то организује он, прије свега рачунајући на своје дубровачко искуство.

Монтенегро и Македонија – два у један

Пошто Американци Црну Гору и Македонију држе на ”узици” приближно исте дужине (присјетимо се само диктата да обје владе, Македоније и ЦГ признају лажну државу Косово у истом дану), онда нема изненађена у очекивању поступне радикализације ”албанског питања” у обје државе.

Американци припремају у Црној Гори, по македонском сценарију, неки свеалбански бунт, а чији би крајњи исход била варијација Охридског споразума. Тиме би се и Црна Гора, попут Македоније, постепено претворила у уставно-етничку конфедерацију у којој би Албанци имали у одређеној мјери територијално-политичку и пуну културну аутономију. И управо се на томе заснива тренутна НАТО кампања у Црној Гори, на том сталном призиву директно неисказане, али ипак врло живе америчке пријетње – Ако не уђете у НАТО, срушићемо вам кућу! Пардон, кажу Американци, нећемо ми, већ ће то ”вјероватно” урадити (наши) добро утренирани албански терористи за регионалну употребу. Наравно, то ће се третирати као демократски легитимна побуна албанског народа због репресалија од стране црногорског режима. Звучи познато? Модел је већ подробно разрађен у Македонији и на КиМ, а добро ће доћи и медијски извјештаји из 1998, 1999. и 2001. Промијениће се по које презиме, пар именица и атрибута. Укратко, све је мање шаргарепе, а Американци све чешће пуцкају по прстићима режима штапом званим ”албанско питање”.

Да за НАТО, ”међународно признате границе” не значе ништа, потврђује и Ђукановићев при-пејд аналитичар са ЦИА пасошем, Душан Јањић. Он истиче да сви у регону морају бити свјесни да је ”идеја свеалбанског уједињења веома јака”.

Може јој се супротставити уласком у шире интеграције, тј. уласком свих садашњих држава у НАТО. Па ако треба и да се прекрајају границе, а то се може учинити без рата и у оквирима НАТО-а“, тврди Јањић.

Дакле, Јањић заправо упућује на још један закључак – ”Природна Албанија” је НАТО пројекат. Границе ће бити промијењене милом или силом. Може и ”мирно” уз неко дозирано пушкарање, али услов је да Црна Гора претходно уђе у НАТО. Ако би се неко дрзнуо да одбије ту великодушну понуду мира и стабилности, увијек остаје омиљена НАТО опција – рат.

Када је у америчку амбасаду у Подгорици дошао Бегзат Азем Аљију (учесник ”преговора” у Рамбујеу), амерички Албанац, који се у јавности представља у американизованој верзији свог имена – Бикс Алију, постало је јасно да ”албанско питање” у Црној Гори улази у нову фазу. Последњи контакти америчке амбасаде са локалним политичарима неизбјежно садрже и то питање – о могућем ”преливању македонског сценарија” на Црну Гору. При том, изгледа да су им нарочито  интересантне реакције српских политичара на ту тему, јер претпостављају да Срби немају никакав интерес да опстају на бранику феудалне творевине Мила Ђукановића коју је он и стварао на антисрпској основи. И управо са Албанцима као главним партнерима. Ђукановић је, наравно, подробно упознат са активностима америчке амбасаде. У својим директним контактима је више пута врло отворено говорио о сценарију албанске оружане побуне у Црној Гори. Јасно му је да би такав потрес не само сузио феуд, већ би га, могуће је, потпуно развластио. Зато му је потребан хитан, “мирни” НАТО пакет-аранжман у ком би се ”Природна Албанија” уклопила у Јањићев “шири интегративни” процес, а заправо осигурала његова лична физичка и материјална сигурност. Тако би Ђукановић, не само на симболичкој равни, већ и фактички, постао један од главних кумова ”Природне Албаније”. Ако то већ и није досад, прије свега улогом у признавању лажне државе Косово.

Међутим, не занемаримо да и подгорички “тим Б” игра сличну игру са Американцима са скоро истим циљем, али само без Ђукановића на ”табли”. Живот је, знамо, суров, па коцкарским жаргоном речено, извјесно је једно – неће сви кући.

слика http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/ukanovi-za-komersant-ima-i-drugih-optsija-sem-nato/

Прочитај без интернета:
23 гласa