„Додик покушава срушити Вучића … Вучић то већ одавно зна … Ја ћу му послати доказе … Кључни је Фонд стратешке културе преко којег Русија утиче на јавност у Србији … Аутори тог сајта величају Додика и РС као једине пријатеље Русије … Њима се не допада Вучићев однос са Западом … Предсједник РС финансира руски портал да руши премијера Србије … “

То су изјаве које Драган Мектић, министар безбједности БиХ, уз обраду и дораду опозиционих новинара, посљедњих недјеља понавља на бањалучком сајту Фактор, а обогаћују, умножавају и шире сарајевски медији.

Мектићева изјава је толико локално бомбастична, као да на ширем плану, рецимо, Шојгу изјави да Медведев преко српских медија руши Путина или да ЦИА објави да је Бил Клинтон преко албанских медија помагао Трампу да побиједи Хилари. Али, није вијест када пас уједе човјека, него када министар безбједности БиХ и Србин из Српске, уједе предсједника Српске. Да би се доказало да су Мектићева обавјештајна открића измишљотине, довољно их је упоредити са чињеницама и међусобно укрстити.

Зачудо, Вучић, иако са Мектићевим доказима или без њих, зна да му „Додик ради о политичкој глави“, безмало сваке недјеље позива предсједника РС на неку политичку манифестацију у Србији. У централном дневнику РТС и РТРС видимо их у првом реду, сједе тик један до другога. Наизмјенично, у изјавама, Вучић брине о Српској, а Додик се ослања на матицу и сл. И обојица пазе да никад ниједну ружну не кажу један о другом, иако тактичке разлике природно повремено постоје. До сада се чешће нагађало да би Вучић као главар у „матици“ могао да изигра Додика, а сада Мектић тестира још мање вјероватну тезу да би првак у „дијаспори“ могао да сруши Вучића. Ако ништа друго везују их заједнички политички интерес и национално јединство српског народа. Оно прво Мектић не разумије, а ово друго не осјећа.

Када су ми колеге које пишу за портал ФСК скренули пажњу на изјаву Драгана Мектића и питали да ли ћу да реагујем, у први мах сам рекао да нећу глупостима да дајем значај. А један од њих ми на то: “У праву си, али он је ипак министар, какве такве, државе!“. Тачно, Драган Мектић је доказ не само за то да данас у Босни свако може постати министар него и за то да када је неко министар, макар и у БиХ, и свака његова глупост привлачи пажњу медија. По чему је оно што говори министар безбједности БиХ – глупост? Његова централна теза сажето гласи: Додик руши Вучића финансирањем прододиковског и антивучићевског руског портала у коме пишу прододиковски и антивучићевски аутори из Српске и Србије.

Прије свега, рећи да званични руски портал који излази на три језика (руски, енглески, српски) финансира Додик једнако је недотупавно као и рећи да Изетбеговић финансира ТВ „Ал џазиру“, или да Чеда Јовановић финансира ЦНН. Да је, међутим, ФСК наклоњен Додику и Ал Џазира – Изетбеговићу, или (ЦН)Н1 – Јовановићу, довољно је саморазумљиво чак и особама које не располажу обавјештајноаналитичким капацитетима министра безбједности БиХ. Српска дика од памети још није схватио да је управо обрнуто.

Досљедно томе, изгледа да се још једино Мектић чуди заштоли аутори, који су патриотски, национално и политички блиски Додику, о њему пишу афирмативно. И то, зачудо, баш онако исто као што мисли и демократска већина у РС која га држи на власти безмало 20 година. Ипак је најзанимљивија Мектићева теза да руски портал на српском, а то значи и Путинова спољна политика на Балкану у савезу, или по налогу Додика, руши Александра Вучића у Србији.

Не звучи баш увјерљиво, јер је Србија недавно добила од Русије ескадрилу МиГова и Вучић ће управо током своје предизборне кампање за предсједника, од Путина, у Москви, и званично примити на поклон модерне руске борбене авионе. Можда нама лаицима изгледа нелогично да Путин десном руком, заједно са Додиком и преко руског портала, медијски руши Вучића, а лијевом руком Вучићу помаже да се од те московско-бањалучке опасности одбрани модерним наоружањем. Али, лукави обавјештајни професионалац Мектић види неку логику која је наивној аматерској памети недокучива.

Но крају шала, поставља се питање какав је био циљ Мектићевих циркусантских изјава – његов и неког иза њега? Прва претпоставка је да он покушава да завади Србију и Српску, што одавно прижељкује „међународна заједница. То се већ двије деценије показује као немогућа мисија јер се ради о једном народу на двије обале Дрине, па на то нису насјели ни Коштуница, ни Ђинђић, ни Тадић, па ни Вучић. Друга: Мектић своју измишљотину нуди Вучићу као алиби да се окрене од Додика, што је опет стара фантазија муслиманског Сарајева. То би било нерационално, поготово уочи предсједничких избора у Србији када Вучић рачуна на гласове више генерација „босанских“ избјеглица и Додикова подршка му може ваљати. Трећа хипотеза: Мектић нуди Вучићу да умјесто сарадње са легитимном влашћу РС у Бањалуци, успостави сарадњу са опозицијом, која га је несрећним случајем поставила за министра. Послије фијаска на локалним изборима и кризе у странци, СДС (не и ПДП) није ником, па ни Вучићу пожељан партнер бар до избора 2022, јер се својом политиком дугорочно удаљио од бирача у РС. И четврта претпоставка: Мектић препоручује Вучићу да преко Додикових леђа нормализује односе са Бакиром Изетбеговићем од кога зависи учешће СДС-а у коалицији СДА-ХДЗ, па и он особно на министарској функцији. Ништа ни од тога, поготово послије Бакирове неуспјеле обнове тужбе против Србије за агресију и геноцид.

Због свега тога ипак не вјерујем да било ко стоји иза Мектићевих будалаштина. Увјерен сам да све ради по својој памети. А нико му није објаснио да у актуелном регионалном контексту није пожељно изводити било какве провокације и да „међународна заједница“ стрепи за мир и стабилност у региону. „Косову“ је одлучно препоручено да одустане од покрајинске војске. Заустављен је пријем Црне Горе у ЕУ. А Бакирова тужба против Србије одбачена је због кршења консензуса у Предсједништву БиХ. Могеринијева је без осмјеха дотрчала у Скопље.

Лајчак је ономад чак изјавио да двјема државама на Балкану пријети распад. Једна је очито, Македонија. А која је друга, министар Драган, такође очито, није успио да препозна. Можда зец лежи у грму неког кратког курса у амбасади САД о методама и техникама производње „лажних вијести“ којим „дубока држава“ руши Доналда Трампа, а полазник Мектић је, онакав какав је, буквално схватио да је то најобичније лагање. Тако је, рецимо, у четвртак изјавио за сарајевске медије да су Никола Шпирић и Александар Врањеш били у Српском Сарајеву на састанку са Сарајлићем и Бакировим савјетником, а није тешко провјерити да нити је било састанка нити су ти људи били тамо. Најзад, можда је Мектићева пошиљка МУП-у Србије са доказним материјалом да Додик заједно са Путином руши Вучића у ствари она Бакирова „рука добре воље према Београду“, коју је најавио приликом обнове тужбе против Србије за геноцид.

Могу да замислим како се људи у МУП-у Србије ибрете што их из Сарајева обавјештавају о томе шта пишу руски сајтови у Београду о премијеру Србије. Вучић се пак сигурно пита како да нормализује односе са ненормалном БиХ, чији министар безбједности по комшилуку трача предсједника читаве половине своје земље, и то оне из које је делегиран у заједнички Савјет министара. Подсјетио ме на Душка Згоњанина, комунистичког министра унутрашњих послова СР БиХ, који је за Зимску олимпијаду добио посљедњу ријеч свјетске прислушне технике и није одолио да прислушкује највише руководиоце БиХ и открио да они „приватно свашта причају“. Тако је бранећи поредак у БиХ, срушио и социјализам и БиХ још прије пада Берлинског зида и распада СФРЈ.

А сарајевски шерети су већ препознали Мектићев квоцијент интелигенције и обрнуто сразмјерне политичке амбиције, те га у сав глас подстичу: „Хајд’ соколе!“ А овај, види се, сасвим озбиљно узима процјене беиха медија да је једини који на сљедећим изборима може да угрози Додика. Благо нама, куку Додику! Али, одакле Мектић на челу тако одговорног ресора у Савјету министара БиХ, а није политичар, нити, како смо видјели, озбиљан професионалац?

Прије рата су се дјеца старих „удбаша“, којима због љености или глупости није ишла школа, махом запошљавала у „удби“. Зашто? Зато што за ту службу није било конкурса и важнија је била подобност него способност. Касније су, част изузецима, као „ванредни студенти уз рад“, на-двоје-на троје деценијама попуњавали свој образовни дефицит на нивоу данашњих лоших приватних факултета. По својим професионлним дометима и интелектуалним потенцијалима Мектић ми се чини управо кадар из те приче. Утврђено је једино да је нешто учио у Загребу, али не и шта, и да ли на средњошколском, вишем или баш на универзитетском нивоу, како је грешком навео у свом службеном ЦВ-у.

Него, готово да заборавим. Шта Мектић, толико брижан за Вучића, уради поводом каменовања премијера Србије у Сребреници? За безбједност у Поточарима биле су задужене управо службе на нивоу БиХ. Мало што није заштитио свог вољеног премијера братске Србије, него што до данас истрага није дала резултат. Камере су снимиле читав догађај и све учеснике линча, а Вучић је понудио и њихова имена. Дакле, или починиоци линча уживају покровитељство Мектићевих служби или он, бавећи се руским порталима у Београду, није стигао да прислушне шта се збива у Сарајеву.

Прочитај без интернета:
26 гласовa