Године 2014, пошто је Европска унија увела санкције Русији, Грчка је успела да издејствује од Брисела сагласност да она у тим санкцијама учествује само делимично. Зато је и   Русија санкцијама обухватила  до половине асортимана грчког пољопривредног извоза у РФ. „Неки производи, углавном конзервирана храна, нису потпали под руски „одговор“, и ми повећавамо њихове испоруке, између осталог и преко Белорусије… – каже Василиос Кратонис, менаџер за промет у грчкој компании „Енаркис“. Осим тога, Грчка би могла да у приобалском појасу руског дела Црног мора и на Северном Кавказу помогне развој производње памука, виноградарства и суптропске земљорадње.“

У претходном периоду министар пољопривреде Русије Николај Федоров је констатовао: „Уколико Грчка изађе из еврозоне, Русија не искључује могућност укидања прехрамбеног ембарга  за њу. Ми ћемо с њом    градити самосталне односе. У принципу,  Грчка је за нас значајан потенцијални партнер“. Треба да се констатује да је учешће руског тржишта у вредности грчког пољопривредног извоза већ више од 10 година преко 15%. Питање доступности тог тржишта за Грчку је врло важно.

Да прелистамо странице недавне прошлости…

* * * * *

Крајем шездесетих – средином седамдесетих   година 20.века – када је Грчка ишла на зближавање са Европском економском заједницом у земљи је дискутовано и о потпуно другачијим варијантама  економске интеграције: прво – преко Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ) кроз земље-чланице СЕВ-а које су суседи Грчке; друго – по линији формирања Балканске зоне за слободну трговину (БСТ) коју би сачињавали Грчка, Албанија, Југославија и Румунија.

Совјетско-грчки економски односи су почели активно да се развијају од почетка шездесетих година, а већ крајем шездесетих СССР је по важности постао 4. трговински партнер Грчке. Све док у СССР-у није почела перестројка Горбачова, бродови под грчком заставом су испуњавали до 15%  обима поморског превоза спољнотрговинских роба СССР-а, а грчка бродоградилишта су добијала отприлике исто толики број совјетских наруџбина за изградњу и ремонт бродова.

Шездесетих година Грчка је остајала једина балканска и источноевропска земља која није била члан СЕВ-а, који су сачињавали СССР, Бугарска, Мађарска, Румунија, Чешка и Источна Немачка. По успоменама Арама Пирузјана, бившег трговинског представника СССР-а у Грчкој, његово постављење на ту дужност 1964.године  је било пропраћено дугим разговором са министром спољне трговине СССР-а Патоличевом, који је специјално подвлачио посебну важност задатка активирања економских веза СССР-а и Грчке.

У извештају амбасадора СССР у Грчкој Николаја Корјукина Извршном комитету СЕВ-а  од 2.11.1966. читамо: „Влада Грчке за сада није спремна да „замрзне“ програм ступања земље у ЕЕЗ, али се стиче утисак да она, полазећи од политичке географије Балкана и плашећи се негативних последица од ступања у ЕЕЗ, жели да балансира између Запада и земаља СЕВ-а. .. Наши предлози из 1966.  о пружању преференција грчким робама  у СССР-у и о повлашћеним тарифама за грчке транзитне робе на совјетској територији  примљени су са великим задовољством, али се власти плаше да САД и ЕЕЗ  могу да пониште активније зближавање двеју земаља. Осим тога, грчка страна није одбацила предлог Бугарске из 1966.године о могућности да Грчка добије статус посматрача у СЕВ-у мада је пре него што се такав статус добије, како сматрају њене власти, сврсисходно да Грчка што активније развија трговину са свим земљама СЕВ-а.

Преференције које је поменуо амбасадор Н.Корјукин су предвиђале, конкретно, да уколико  постоје понуде   грчких компанија и компанија других земаља Запада  у ситуацији када совјетска страна намерава да купује робу и услуге,   СССР предност даје продавцима  из Грчке. Тај режим је важио до краја 1985.године. Испуњавање економских наруџбина СССР-а  и других чланица СЕВ-а у шездесетим, све до почетка 80-х година, обезбеђивало је сталан посао за више од 10% радно способног становништва Грчке, као и стабилно попуњавање за минимум 15% њених индустријских, агроиндустријских и бродоградилишних капацитета. При том је робна размена Грчке са земљама СЕВ-а средином и у другој половини ’60.година  расла брже него са земљама ЕЕЗ.

Значајно је да је тенденција приближавања Грчке  СССР-у  у питањима економске сарадње настављена и за време режима „црних пуковника“. Без обзира на гласне изјаве да је „револуција од 21.априла 1967“ позвана да спаси Грчку од „претње комунизма“ влада Г.Пападопулоса није имала намеру да прекине трговинске везе са Совјетским Савезом. Тако је већ у августу 1967.године  грчка влада донела одлуку да у СССР-у купи машине, опрему и резервне делове у укупној вредности од скоро 5 милиона долара, за потребе државних организација. А до 1972. вредност совјетско-грчке трговине је у односу на 1966.годину повећана за скоро 20%.

Све те године у Грчкој су спровођене јавне дискусије у вези са њеним учешћем  у европској интеграцији  које су се односиле на питање њеног  чланства у Европској економској заједници  на бази чега је, после  потписивања Маахстрикског уговора 1992.године, формирана Европска унија. Ево оцене „Грчких новина“ (бр. 6 за 2003.годину) тога, колико је различито у грчком  друштву прихватано (и све досада се тако прихвата) та проблематика: …“По питању  ступања Грчке у Европску унију у атинском политичком естаблишменту  није само годину дана вођена врло озбиљна  борба. Утицајне партије су убеђивале суграђане да    улазак у ЕУ  грчкој економији,  погођеној тешком кризом и двема нафтним кризама (1973. и 1979.године),  не обећава ништа добро. Парламентске дебате о ратификовању уговора о ступању у ЕУ су биле толико запаљиве да су опозиционари – представници Свегрчког социјалистичког покрета (ПАСОК) и комунисти напустили салу. Међутим, „Нова демократија“, која је имала  већину, успела је да донесе потребну одлуку. Пошто је добила статус пуноправног члана ЕУ Хелада је постала десета чланица Уније“.

Чак и када је остварила програм ступања у ЕЕЗ грчка влада је упорно подвлачила значај који за Грчку има источни правац трговинско-економских односа. Импонује географија посета и преговора које је 1979г. имао тадашњи премијер Грчке и вођа партије „Нова демократија“ К.Караманлис: у марту те године он је званично посетио Југославију и Румунију, у априлу је разговарао са бугарским председником Т.Живковом, а у октобру је такође званично посетио Совјетски Савез, Мађарску и Чехословачку, и у новембру Кину. Споразуми који су потписани при тим посетама су омогућили да се  средином 1980-х година робна размена Грчке са сваком од тих земаља повећа најмање за трећину у односу на  ниво  из средине седамдесетих. Приликом посете Москви грчка делегација, коју је такође водио Караманлис,   изјавила је да Атина не намерава да ни после ступања у ЕЕЗ смањује узајамно корисне економске везе са земљама источног блока. У Москви је потврђена спремност да се грчким партнерима омогући режим највећих погодности у  који се односи на извоз  њених роба и услуга, као и да се повећају испоруке производа који су били потребни Грчкој.

  1. Москва и Атина су се договориле да се из СССР-а Грчкој гасоводом испоручује природни гас. Испоруке су почеле 1989. на бази уговора, потписаног између Свесавезног удружењ В/О „Сојузгазекспорт“ и Државне гасне корпорације Грчке  (ДЕПА). Тај уговор важи и данас: њиме се предвиђа да се све до краја 2016.године Грчкој годишње испоручује до 3 милијарде м3 руског гаса.

Ради развоја руско-грчке сарадње у индустрији гаса 1991.године је основано заједничко предузеће „Прометеј Газ“  у коме је учешће „Газекспорта“ и „Копелузос Броз Груп Лтд“ (из Грчке) било једнако. Осим тога, са совјетским и руским учешћем у Грчкој је прорадило 8  гасовода који иду од магистралног, гасна електроцентрала „Флорина“ снаге 300 МWt, као и компресорска станица у Неа-Месимврији. У вези са сарадњом која се односила на земни гас, без обзира до каквих је бура у Европи и свету у то време долазило, узајамно разумевање  страна  је било на високом нивоу.  На пример, у јануару – фебруару 2012. „Газпром“ је на молбу грчке стране изузетно повећао испоруке гаса Грчкој. Званични представник руске гасне компаније је тада изјавио да „Грчка осећа озбиљне проблеме због хладноће… и да се појавила велика потреба да се докупе нове количине гаса, изнад обавеза по уговору. „Газпром“ је ту молбу оперативно извршио у траженој количини“…

* * * * *

Пред заседање ванредног министарског састанка Европске уније,    29.јануара ове године, актуелни министар иностраних послова Грчке Никос Коцијас је на питање какву ће позицију грчка влада заузети при дискутовању о санкцијама против Русије, изјавио: „Демократску.“  Шта то значи ми ћемо врло брзо да сазнамо. А пре тога су представници коалиције СИРИЗА који су победили на изборима 25.јануара и заједно са партијом „Независни Грци“ формирали нову владу, више пута изјавили да  је „Политика санкција против Русије – лоша политика“. Она мора да се промени.

8 гласовa