Вехабијски покрет у Босни и Херцеговини развио се до мјере да су алими (вјерски ауторитети) који припадају овом покрету створили паралелну вјерску организацију мимо Исламске заједнице у БиХ[1]. Вехабијске вође преузимају примат признатим вјерским ауторитетима Исламске заједнице, у својим џематима обављају вјерске обреде, а на предавањима, које организују у Босанском културном центру у Сарајеву, буде и до хиљаду присутних. Све је више млађих људи који су докторате одбранили на Исламском универзитету “Имам Мухаммед б. Сауд“ у Ријаду (Сауди Арабија) те познају фикх (наука која проучава одредбе, дужности и обавезе муслимана) боље од службеника Исламске заједнице у БиХ. Вехабијски покрет се више ни у ком случају не може посматрати кроз енклаве које су вехабије раније створиле у руралним дијеловима Босне, гдје њихови сљедбеници гаје перад и баве се пчеларством. Вехабије велики број присталица имају у градским срединама, коначно, највиша босанских младића на сиријско ратиште отишло је из сарајевских предграђа Бутмир, Рајловац и Хаџићи. Вехабијски прогресивни успон неминовно слаби утицај Исламске заједнице, те није могао проћи незапажено, а забринутост старјешинства, тј. Ријасета ИЗ у БиХ, види се кроз низ догађаја који су се низали један за другим.

Тако је поглавар Исламске заједнице, односно реису-л-улема Хусеин еф. Кавазовић одржао 18. новембра 2015. године заједнички састанак са муфтијама из Босне и Херцеговине и члановима Ријасета. На састанку је разматрано више питања која се тичу актуелног стања у друштву с аспекта вјерске доктрине, посебно у контексту морално-етичких питања, те стање вјерског живота у џематима Исламске заједнице. Реису-л-улема и муфтије су позвали муслимане на досљедно слијеђење ислама на темељу тумачења ханефијског мезхеба и матуридијског акаида, што је вишестољетна традиција муслимана на овим просторима. Такођер, реису-л-улема и муфтије су подсјетили на важност примјене раније донешених резолуција о тумачењу ислама којима се налаже слијеђење средњег пута, а одбацују све крајности у разумијевању и практицирању вјере.[2]

Недуго затим, најодговорнији представници бошњачког народа у државним, политичким, вјерским, академским, културним и другим институцијама Босне и Херцеговине 4. децембра 2015. године у Сарајеву потписали су Заједничку изјаву у којој је изражен заједнички став према појавама радикализма, екстремизма и тероризма у Босни и Херцеговини, Европи и свијету. Након састанка на којем је у усвојена Заједничка изјава на конференцији за новинаре обратили су се реису-л-улема Хусеин еф. Кавазовић и члан Предсједништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић.[3]

Полицијски службеници Федералне управе полиције, поступајући по наредби Суда БиХ, а под надзором Тужилаштва БиХ, 22.12. 2015. извели су оперативну акцију кодног назива „Рез“. У акцији је ухапшено 11 лица а претреси су извршени на 13 локација. Како је саопштено из Федералне управе полиције ухапшени се доводе у везу са кривичним дјелом тероризма и финансирања тероризма, припремањем подстрекавања и навођења лица на одлазак на страна ратишта, те у везу са кршењем Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ.[4] Медији, позивајући се на излагање поступајућег тужиоца Тужилаштва БиХ, Дубравка Чампаре, на одржаном судском рочишту, пренијели су и да је ухапшена група планирала да у новогодишњој ноћи у Сарајеву изведе терористички напад у којем би страдало стотину људи. Суд је уважио захтјев Тужилаштва и за осморицу приведених одредио једномјесечни притвор.[5]

Уједно, саопштено је да није пронађен експлозив, да су истражни органи у потрази за њим, а главни доказ Тужилаштва је изјава заштићеног свједока, по којем су ухапшени „на окупљањима по месџидима, причали како треба нешто да “груне” у Сарајеву и спремали се, да поставе експлозив под полицијски аутомобил који је требало да одлети у ваздух у новогодишњој ноћи. Ово је полицији пријавио сведок чији се идентитет чува у најстрожој тајности. Сведок је наводно испричао и како су вехабије на својим окупљањима вређали и реиса-ул-улему Исламске заједнице у БиХ Хусеина еф. Кавазовића, као и поједине муфтије, које не подржавају вехабије и имају према њима оштре ставове.“[6] Реис Хусеин еф. Кавазовић је поводом акције “Рез” изјавио да се “морају поштовати закони ове земље”. „Свако их мора поштовати. И држава кад врши акт присиле, као и они који би актом силе и насиља спроводили неке своје хирове у овој земљи. Закон се мора поштовати. Држава треба и мора да ради свој посао према законима и правилима“, казао је еф. Кавазовић.[7]

Без намјере да умањимо значај ове акције, а свака полицијска операција усмјерена против лица која представљају терористичку пријетњу, у земљи у којој се терористички акти периодично дешавају, заслужује да буде поздрављена, не можемо а да не уочимо неколико симптоматичних ствари. Прва је да у акцији није узела учешће Агенција за државне истраге и заштиту (СИПА) већ је акцију извела Федерална управа полиције у сарадњи са Обавјештајно-безбједносном агенцијом. Поједностављено, антитерористичку акцију у Сарајеву извели су кадрови на чијем именовању је инсистирао Бакир Изетбеговић.[8] Тако Изетбеговић настоји да врати повјерење у Обавјештајну агенцију као носиоца антитерористичке борбе, пољуљано и у Америчкој амбасади након именовања Османа Мехмедагића за њеног директора, ратног пратиоца Алије Изетбеговића, и да уједно контролише и каналише антитерористичке  токове. С друге стране, умањује се значај Муп-а Републике Српске као важног и искреног чиниоца у борби против тероризма. И треће, СИПА се усмјерава на борбу против криминала и корупције, што се, посматрано из Изетбеговићеве визуре, дешава једино у Републици Српској. Како са СИПА управљају кадрови из Српске, директор Перица Станић и њему надређени, министар безбједности у Савјету министара БиХ, Драган Мектић, ради се о концепту „Србе на Србе“.

Затим,  из саме акције и каснијег саслушавања приведених видјело да је акценат стављен на предавања вехабија по Сарајеву и вјерске обреде у илегалном месџиду (објекат у којем се обавља вјерски обред), а главни „плијен“ у акцији је застава Исламске државе и писани материјал, а не оружје и експлозив. Иако се у првим информацијама акценат стављао на кршење Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ, у свим потоњим званичним и незваничним информацијама, углавном се говори о припреми терористичког напада. Одбрана осумњичених  је била врло критична према наводима Тужилаштва. Тако је Русмир Каркин, адвокат првооптуженог Елвира Муратовића, рекао да су “образложења само претпоставке и флоскуле“.[9]

У живој дискусији на друштвеним мрежама вехабијске присталице износили су убјеђење да се ради о окршају Исламске заједнице са њима.[10] Вехабијски портал Саф објавио је текст под насловом Федерална полиција најавила опсежну акцију затварања месџида који нису у оквиру ИЗ-а.[11] Између осталог, на друштвеним мрежама могле су се прочитати и поруке да су сљедбеници вехабизма у БиХ спремни да се одазову позиву било којег ратног генерала. Много тога указује да ће из БиХ све мање добровољаца одлазити у Сирију да се бори за идеју калифата, а да ће их све више чекати прилику да за калифат ратују код куће, тј. у БиХ.

Вехабијској организацији у БиХ држава треба перманентно да наноси ударе, без обзира да ли се ради о кршењу закона који регулише вјерски живот у БиХ, или је ријеч о заговарању терористичких акција, или организовању одласка на сиријско ратиште. Међутим, при томе сарадња између полицијских агенција треба да буде искрена, односно њени челни људи не би требало да буду инструментализовани, и у функцији политичке манипулације.

 

[1] Исламска заједница у Босни и Херцеговини је једна и јединствена заједница муслимана у Босни и Херцеговини и Санџаку, Хрватској Словенији и Србији, муслимана Бошњака изван домовинских земаља и других муслимана који је прихватају као своју. И Реису-л-улема представља и заступа Исламску заједницу. Исламска заједница се организира као:

– џемат и меџлис,

– муфтијство, односно мешихат,

-Сабор, Реису-л-улема, Вијеће муфтија, Ријасет и Уставни суд. www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=18832&Itemid=102

[2] www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=57400

[3] www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=23470:zajednicka-izjava-najodgovornijih-bosnjackih-predstavnika&catid=201&Itemid=457

[4] www.srna.rs/Zatvoreni/Vesti/VestiL.aspx?sve=sve

[5] Дневне новине Глас српске, Бања Лука, 26.12. 2015. године, текст Планирали да за Нову годину убију више од 100 људи, стр. 5

[6]www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:582860-%D0%A8%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B0-%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83

[7]Исто

[8] Бакир Изетбеговић успио је да на мјесто директора ОБА-е постави бившег шефа обезбјеђења свог оца – Османа Мехмедагића Осмицу. Уз тешку муку, из пензије је на мјесто директора Федералног МУП-а вратио Драгана Лукача. Тако да сада Бакир преко Осмице и Лукача одређује ко ће бити ухапшен. rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=181591

[9] Дневни лист Фактор, Сарајево, 26. 12. 2015. године, текст  Притвор за осморицу ухапшених, одбрана нема увид у доказе, стр. 3

[10] „Исламска заједница је заједница свих бошњака муслимана, и нико наше џамије и вакуфе није донио у руху, него су их направили наши преци својим потомцима. Сукоб са вођством Исламске заједнице ни у ком случају не значи рушење исте, него шта више управо означава борбу за очување традиционалног ислама. Управо зато желим да се подсјетимо да су највећи бошњачки алими били мета баш тадашњег водства те наше институције.“ коментар са фајсбук профила једног од лица захваћених акцијом „Рез“

[11] saff.ba/federalna-policija-najavila-opseznu-akciju-zatvaranja-mesdzida-koji-nisu-u-okviru-iz-a/#.Vn8V_rYrLDe

11 гласовa