Још од далеке 1935. године, када у Сремскомитровачкој казниони потписаше споразум о рушењу заједничке државе Југославије, преплићу се кроатокомунистичке и усташке  стазе.

И једни и други плански подржаше ХСС и Мачека на парламентарним изборима 1938.године, да се почне разарање државе створене српском крвљу, уз велике жртве и још веће идеале.

Те њихове зле намере, подржаше и британски политикантски кувари како би остварили своје циљеве, не марећи ни за те жртве, ни за те идеале.

Узалуд су умни међу Србима упорно указивали на ту опасност, пут у „срећну будућност југословена“ већ је био трасиран, за други циклус геноцида над Србима, у истом веку.

Настанак хрватске фашистичке државе, последица је покварености острвске, у жељи да за себе купе време гурнули су незадовољни српски народ у бунт и последичну окупацију, знајући да ће се Срби оружјем одупрети окупатору те њима тако олакшати, њихов тадањи безизлаз.

Геноцид над Србима у НДХ, упркос доказа које је СПЦ упутила влади у избеглиштву још 1941. године нису желели да признају, јер би тако морали признати и своје учешће у настанку усташког покрета, као клерофашистичког од самог његовог зачетка.

Играње, и са Мачеком и са усташком влашћу, данас није тајна, архиве британске казују о тим прљавим играма на српску штету видљиво, по стравичном учинку геноцида хрватске фашистичке државе.

Јавне изјаве НДХ челника, да су за годину дана своје владавине утаманили више Срба него Отоманска империја за свог земана на српској земљи, биле су им добро познате.

Извештаји из Загреба уредно су стизали у Лондон, уз видљиву помоћ домобранске технике кад се агентима опрема поквари, а немачки посматрачи у Загребу сервисе радио опреме надзиру.

Играјући истовремено и са фашистима и са браваром Brozom, измешали су Британци додатно већ измешане усташко-кроатокомунистичке карте у своју будућу корист, са намером да отежају совјетски победнички долазак на брдовити Балкан.

Под изговором да обједињавају антикомунистичке снаге, подржаће бекство од заслужене казне пред ослободилачком совјетском армијом, свих сабораца нацистичког и фашистичког поретка у Источној Европи, распоређујући их по католичким земљама Латинске Америке, да се среде, опораве и поново почну прљаву работу, али сада за новог газду, каубојски шешир носећи.

Наводна комунистичка власт у Југославији, настави са антисрпским раним радовима, тајно сарађујући са хрватском фашистичком емиграцијом, операцијама промене државне заједнице од нежељене федерације до жељене конфедерације, како би се најзад распала.

Бројне афере, обрачуни, пленуми и конгреси, увек праћени акцијама хрватске усташке емиграције у земљи и иностранству, вешто су надзирани од америчких и британских служби у координацији са моћним Ватиканом, те су зато „видиоци“ у СК (Савез комуниста) указивали на потребу задовољења интереса несрпских народа, тако разарајући државу стварану по други пут српском крвљу и жртвама, у антифашистичкој борби.

Острвски кувари, координишући грађанску емиграцију која је бројне сусрете јавно одржала и резолуције донела, припремили су подлогу за настанак будућих „демократских“ удружења, када почне рушење берлинског зида и демонтажа Варшавског пакта, притом видно подржавајући пољску и хрватску „грађанску“ опозицију, која се у свом деловању изразито ослања на РКЦ!

Када поче процес насилног рушења заједничке државе Југославије, наметнуше острвски моделари одмах своја решења која већ припремљени „демократски  опозиционари“ размештени у УЈДИ („Уједињена југословенска демократска иницијатива“) и СК (Савез комуниста) по републикама, бурно и бучно подржаше, отварајући простор за повратак усташких емиграната школованих у камповима ЦИА, да систематски разарају државу!

Просец обрачуна две фракције ХДЗ, завршио је превагом пронатоовске коју је координирао „пицамен“ Гојко уз отворену помоћ и подршку РКЦ „нарвалске скупине“, те отпоче крвави ратни сукоб у Хрватској, јер су се Срби оружјем одупрли повампиреном усташтву!

Опет се умешаше острвски кувари, те понудише „план Венса“ за мирни завршетак ратног сукоба, истовремено подржавајући његов крвави наставак у БиХ, где удружени муслимани и католици покушаше репризу теферича из `41. године, под диригентском палицом НАТО и ЕУ саветника!

Од тада, сваки избори у Хрватској носе све јачи и јачи усташки набој, да се коначно заврши то „српско питање на повиестним хрватским тлима“, како учи РКЦ уз асистенцију разних странака, било десне или леве (лажне) групације, како тврде добро плаћени „независни“ аналитичари у Хрватској и региону, што упорно понављају као папагаји, да нема стварне намере, само реторика пред изборе, мало јаче испољене емоције и нетолеранција!

Нажалост, од те нестварне намере видљиво се смањује број Срба, од пописа до пописа, појачава се спонтана одлука за прелаз у „праву веру“ али се још крије где се налази лабораторија за анализу крвних зрнаца, да конвертити утврђују да су ипак „домовинског подријетла“ по претцима, само су србочетници те претке давно натерали да се погрешно изјасне.

Значај такве анализе, потврђује и случај левичара Милановића, где се кандидат најзад опсети да јавно проговори о светлом претку са мамине стране, што је „повиестни хрватски знамен“ часно носио, док  је домољубну „Ево зоре, ево дана ….. „, грлато певао!

Треба знати да је на првим вишестраначким изборима 1990.године, општина Сињ била једина у Хрватској где није победио ХДЗ, већ ХДП (Хрватски државотворни покрет), те за упућене није никакво изненађење да се Зоки тако додворава својим Сињанима!

Тако су још тада наследници усташа дошли на власт, и то на демократским изборима које је пажљиво пратила ЕU и сва булумента разних заштитника грађанских слобода, који од „претеће србочетничке опасности“ нису тада успели да виде тај детаљчић, а зна се добро да је седиште  ХДП у Аустралији било, уз јак центар у Шкотској!

О томе много знају двојица стручњака за заштиту уставног поретка Хрватске, недавно суђених у Минхену, који су тада тај детаљчић детаљно описивали, али свакако више зна и много хваљени МI-6 (увек добро обавештен, зар не?)!

Кукњава из Београда упућена и  ЕU и NАТО, да се заустави усташко дивљање над преосталим  Србима, личи на захтев за доношење закона о заштити угрожене врсте пред изумирањем, али се никако не упућује у ОUN, тамо има и оних који добро знају шта је то фашизам, осетили су то на својим народима и својој земљи, те би свакако позитивно и реаговали!

Хрватски фашисти, пуштени са ланца пред јесење изборе, показују право лице и јавне намере, тако да никакве анализе „независних“ аналитичара неће маскирати истину, србождерство је најмањи заједнички именитељ за предизборну кампању, свих странака у Хрватској.

То није почело јуче, или доласком на власт МОСТА као пројекта РКЦ, то траје од далеке 1935. године, када усташке и кроатокомунистичке стазе почињу да се преплићу.  

Сада је то јасно показано, нема више потребе за сакривањем суштине, Срби у Хрватској као народ, нису ни физички ни политички сметња, али великохрватски сан још није досањан, има места за нову кампању те зато и Зоки учествује у трци са дедом-усташом  као Квиском да сигурно анимира његове Сињане,  као потомак те усташко-кроатокомунистичке мешавине која је попут паука премрежила целу Хрватску!

Ипак, да се  у својим сновима превише не заиграју, требало би  да се сете да у комшилуку на који све чешће извирују, постоји историјска истина, сваки агресор на Србе може да очекује Гаврилов принцип као легалан и легитиман одговор, без обзира шта кажу заштитници неоусташтва из ЕU, NАТО и Ватикана!

 

 

 

Упутнице: 

„Пицамен Гојко“ – надимак Гојка Шушка, министра одбране РХ, док је као усташки координатор у Канади држао пицерију. 

„Нарвалска скупина“ – термин који означава групу свештеника РКЦ и усташких координатора из Канаде, који су под патронатом ЦИА одрађивали растурање заједничке југословенске државе, деведесетих  година прошлог века. 

Теферич  – арапска реч, која означава забављање, провод у природи. Честа у употреби код муслимана у земљама бивше Југославије. 

„Ево зоре, ево дана“ – почетни стих песме, корачнице хрватске фашистичке војске у НДХ!

Прочитај без интернета:
12 гласa