И шта сад, Александре Вучићу?

Шта сад када најобимнија истрага у историји британског парламентаризма оптужује Тонија Блера за “кршење међународних и британских закона, злоупотребу државног апарата и оружаних снага, лажи и обмане, као и за превару парламента”.(1)

Шта сада када Британија пере руке од тог крвавог лопова кога коментатори називају „монструмом преваре“ и када нема дилеме да ће му се судити за ратне злочине, ако никако другачије а оно по тужбама породица 179 беспотребно убијених британских војника у његовој сулудој ирачкој авантури.(2)

Шта сада?!

Изађи пред нас и опет нам кажи да је Блер наш пријатељ, да треба оставити прошлост иза себе и да Србија мора гледати у будућност. Твоју будућност. Изађи и опет се срдачно рукуј с њим, као ономад кад си га довео за свог саветника, „визионару“!

Организуј сталну конференцију за свој таблоидни муљ и објасни како човек који је водио истрагу, сер Џон Чилкот, није у праву и да Блер није сакривао планове од министара своје владе, а посланике у парламенту безочно лагао, да се није демонски церио у камеру док је нестајало преко сто хиљада Ирачана и стварана светска терористичка хидра чији краци и данас одсецају главе хиљадама недужних људи на овој планети. Објасни Британцима, као што си нама, како је погрешно гледати у прошлост и како морају стиснути Блеру руку ради будућности…

И шта сад, Вучићу Александре?

Сада када сер Чилкот на неколико места у свом извештају помиње Србију и Косово наглашавајући како је инвазија Ирака наставак кампање коју је Блер започео у Србији, а британска јавност све гласније тражи да му се суди и за тај чин. Зашто ћутиш?

Јеси ли чуо, ти који све сазнаш пре других, да “Блер преко своје медијске и политичке мреже шири приче како то (бомбардовање Србије) више није важно, јер он је, ето, чак и саветник Владе Србије, што би требало да значи да је био у праву за бомбардовање. Такав је, што би рекли Американци, његов наратив, његова порука.”(3)

Изађи и реци нам да ниси чуо за то, ти који си нам га довео као пријатеља и мудраца, управо онда када је било извесно да су га они који су га створили пустили низ воду и да ће сер Чилкот ићи до краја. Или, кажи да си чуо, али да те то не интересује јер ти си, у пакету с њим, победио на изборима, а ниси Слоба па да те смењују на улици. Изађи и реци нам!

И понови нам оно о његовом утицају и твом гледању у будућност, што си нам рекао, када си му стиснуо руку пред камерама, након што је рачвасти језик Зоране Михајловић, намерно или случајно, ваше тајне контакте бацио у лице српске јавности. Понови нам, нисмо те добро, ономад, разумели Александре Вучићу.

Изађи и опет нам кажи да си руку Тонија Блера која је прво попрскана српском, па онда ирачком крвљу, стиснуо ради будућности наше деце. И објасни то нашим мученичким анђелима Милици Ракић и Марку Симићу, чије нас чисте, дечије, душе и Блеровим пројектилима разнета тела гледају са висина Небеске Србије. Објасни им зашто будућност твог или мог детета подразумева да морамо газити њихове мале гробове и друговати са њиховим убицама. Објасни њима, јер ја то никада нећу разумети, безверни бездушниче…!

И шта сад, Александре Вучићу?

Хоће ли твоја Србија и даље ћутати о улози Тонија Блера у бомбардовању и комадању СР Југославије, хоћеш ли тог убицу о коме сопствени народ и држава говоре као о крволоку светског ранга и даље звати пријатељем? Хоћеш ли његово време и даље плаћати  2.400 евра по минути(4) и користити његову шему деливери јунитија и оперативце попут Алистера Кембела? Изађи и понови нам, пркосно и дрско, како умеш, да су то врхунски професионалци који нас ништа не коштају!

Али, и одговори нам на питање колико кошта то да жртва, у истрази, проглашава свог крвника за пријатеља и блиског саветника?

Или, можда заиста мислиш да нико не познаје механизме по којима је, твој пријатељ, Тони Блер од силаска са власти 2007. до данас зарадио преко 200 милиона фунти држећи говоре, делећи савете владама као што су твоја и Рамина(5), посредујући у сумњивим пословима и продајући државне тајне до којих је дошао као премијер и касније уживајући законски статус који му је давао положај бившег премијера Британије.

Ма, хајде Вучићу, нити си ти тако велик како си умислио, нити је народ тако мали и далек како ти се чини. А ни у онакве изборе се не уздај превише. Зар си већ заборавио ко те је, и како, довео на власт, „вођо“?

И зато изађи и реци – шта сад? Александре Вучићу, учениче Тонија Блера…!!

 

________________________________________

Ореднице:

Прочитај без интернета:
114 гласa