ИД је само један од алата САД

ИД је само један од алата САД

Прича о Исламској држави (ИД) почела је у Либији, прво је била примењена у Ираку, да би се у потпуности развила у Сирији. Било је потребно имати приличан фонд информација, анализирати догађаје, начин вођења операција и доток новца, како би се детерминисале земље које стоје иза ове фантомске државе. Јединице ИД су изводиле суптилне акције, при томе су биле снабдевене тачним подацима, користиле су софистициране комуникације, обучено људство, добар командни кадар. Акције ИД биле су прецизне, дрске, често су извођени асиметрични напади.

За око су западале неке чудне ствари. Рецимо, ИД никада није напала Израел. Голанску висораван нико није угрожавао, борци ИД су ту долазили на одмор, или су боравили у израелским болницама ради лечења. Када се дошло до поузданих података да су често операције ИД предводили обавештајни официри ЦИА, САС, или Мосада, многе ствари су постале јасне. Затим су операције постале још компликованије јер су попримиле видове псиоп, што улази у зону хибридног рата.

Да није било руске војне интервенције, ИД потпомогнута од САД, Израела, Британије и Заливских земаља, давно би завршила са Дамаском и Сиријом уопште. Већ би биле одржане конференције о замишљеним границама нових сунитских и шиитских државе, насталих фрагментацијом Сирије, а које би чувале Шелове или Шевронове нафтоводе. Избили би сукоби на Кавказу. Рат би Русији дошао пред врата.

Ових дана је обелодањено да се британска компанија специјализована за режију (борбених сцена, колона избеглица, срушених болница) за 400 милиона долара које је добила директно од Пентагона, прихватила посла да режира и снима смакнућа која ради ИД, као и последње сцене жртава бомбардовања болница и школа у Алепу, уз помоћ чак и познатих режисера. Интернетом круже фотографије на којима борци ИД у наручју држе прашњаву децу, рашчупану и замазану црвеном бојом, и чекају снимање сцене спашавања. Уз помоћ надалеко познате Опсерваторије за људска права из Лондона и поменуте компаније, снимљене сцене и фотографије добијају велики кредибилитет у западним медијима. Циљ је да се у светској јавности демонизују и за ратне зличине оптуже Руси, јер се САД желе вратити у Сирију уз помоћ фабрикованих извештаја о злочинима које су Руси наводно починили бомбардовањем цивила. Лагаће безочно, не трепнувши, као у случају дечака Омрана. У подметању злочина САД имају велико искуство са Балкана.

У припреми су операције с новим идејама. Потребна је показна вежба, да би се доктрина одобрила. Није искључено да се изведе поново на Балкану. На пример, недавно пласирана сулуда оптужба да је руска база у Нишу у ствари шпијунски центар. О чему се ту ради? Искусног аналитичара интересоваће која новинска агенција је објавила ту „вест“. То је, наравно, Асошијетед прес (АП). Ни данас се не зна конкретно чији капитал је иза те агенције, али се зна да је то америчка агенција са седиштем у Њујорку, и да је у позадини арапски капитал. Небројено пута су објавили репортажу да је као последица руског бомбардовања у Сирији срушена болница или школа. Треба се и подсетити да су током рата у БиХ у Сарајеву неколико минута знали чекали на лицу места како би снимали гранатирање, снимали су и први извештавали о Маркалама, о Рачку.

Питање је имају ли САД времена за то. Друго, недостаје им робусна политичка компонента, која је била изражена у доба Хладног рата. Тренутни „вакум“ у Сирији последица је што нема ко да верификује нове операције због предстојећих председничких избора у САД. До тада ће разрађивати операције са новим димензијама, препуним обмана и тајних операција у политичке сврхе. На мети ће бити приватни животи челника Русије, измишљаће се афере и правити конструкције. За афере биће задужена руска опозиција, шпијуни и понека НВО.

Ако се пажљивије анализира деловање ИД уочава се фрапантна сличност са америчким војним интервенцијама. Попут САД и ИД ратује без правила (кршећи међународно право и све конвенције УН), комбинују конвенционалне и неконвенционалне сукобе (ИД користи гас, НАТО тј. САД користе осиромашени уранијум), и једни и други занемарују разлику између војника и цивила (бомбардовање цивила у Сирији, као и раније у Србији, гађање цивилне инфраструктуре, инциденти са великим жртвама због „пријатељске ватре“). Обе стране комбинују наведене војне тактике, али користе и пропаганду, герилску асиметрију, тајно финансирање, софистицирано извршавају хибридне операције. Разлика је једино у томе што САД имају могућност да „легално“ користе сајбер простор, мултимедије, парламент који операцији даје привид легалности, заклањају се иза УН. По начину деловања САД и ИД су два лица исте медаље. ИД је само један од алата које САД користи у циљу реализовања политичких циљева које одређује Велика шаховска табла. Мењају се само играчи и концепција партије.

слика http://www.pravda.rs/2016/01/09/rat-za-selefizam-saudijska-arabija-ili-islamska-drzava-ko-su-sledbenici-abdula-vehaba/

28 гласовa