Балкан је земља чуда. Блиска и даља историја пружају безброј примјера за наведену тезу. Иако се ситуација политички и безбједносно непрекидно усложњава, на Балкану се ништа ново не дешава. А унутар Балкана, Западни Балкан је, опет, специфичан. Одбачен од ЕУ, јер Унија не признаје да ово подручје припада Европи, па је и по називу из Европе географски измјештен. Својевремено је у оптицају био појам Југоисточна Европа, који је имао шире значење, али се на основу политичке одлуке Брисела, а на потицај из Лондона, догодила терминолошка измјена, те се дио Балкана који не припада ЕУ, нити у ЕУ постоји намјера да Србија, БиХ, Македонија, Црна Гора и Албанија постану пуноправне чланице – назива Западни Балкан. Кованица се пише са великим „З“, с обзиром да се не ради о географском појму. Западни Балкан може постати дио ЕУ искључиво колективно, као предворје ЕУ, односно њена „Б“ лига. Али, то лидерима држава које се куну у евроинтеграције, или, како се то чешће каже, евроатланске интеграције (подразумијева се претходни пријем у НАТО) не жели рећи. Негираће то и лидери балканских земаља, ако би им ко покушао објаснити да је пријем у ЕУ циљ који се непрекидно измиче и условљава политичким захтјевима. О сумњивим европским обећањима Балкану (западном, наравно) писао је и Дојче веле. Конференције о Западном Балкану до сада су служиле тек да се забашури неспремност ЕУ да прими нове државе, писао је Томас Брајт, дописник агнције ДПА за Дојче веле.

Конференција о Западном Балкану је нови формат који је лансирала Њемачка, те су се конференције редале једна за другом (Берлин 2014., Беч 2015., Париз 2016.). Зачкољица је у томе што у догледно вријеме неће бити проширења ЕУ – то су између осталих рекли Жан Клод Јункер, предсједник Европске комисије, и предсједник Бундестага Норберт Ламерт. Након што су се Британци изјаснили за Брегзит, спремност да се у Унију уводе нове чланице практично је непостојећа, пише Дојче веле. Како ће онда Србија бити примљена у ЕУ до 2017. или до 2020. године? О Босни и Херцеговини, о којој се најчешће говори у контексту одласка њених грађана на сиријско ратиште, и уопште, у дискурсу о терористичкој пријетњи, сувишно је и говорити као о могућој чланици ЕУ.

Међутим, директиве ЕУ се и даље користе као политичка полуга, а све у циљу урушавања уставних надлежности Републике Српске. Тако сарајевски Дневни аваз у тексту под насловом „ЕУ од БиХ тражи озбиљне промјене у сигурносном систему“ од 27. новембра преноси дијелове извјештаја Европске комисије о напретку БиХ за 2016. годину у којем је, након општих опаски о безбједносном миљеу у БиХ, нарочито наглашено да БиХ „недостаје ефикасан институционалан оквир за сарадњу полицијских агенција на државном нивоу“ као и да „општи недостатак координације и сарадње између органа за провођење закона умањује способност полиције да пружи цјеловиту услугу“.

Авазов текст су пренијели поједини сарајевски електронски медији, али он ипак није побудио веће интересовање јавности. Међутим, све указује да се ради о кухињи тзв. међународне заједнице у БиХ и сарајевске чаршије. Асоцијација на казивање Педи Ешдауна како би замолио свог пријатеља Криса Патена да оно што би он, Ешдаун, смислио, у Бриселу Патен умота у захтјеве ЕУ, неминовна је у овом случају. Значи, за очекивати је да се у Сарајеву настави са помпезним указивањем на прање новца, корупцију, трговину наркотицима, трговину људима, као на крупне безбједносне проблеме у БиХ, а све треба да буде зачињено захтјевом за бољом координацијом полицијских агенција јер „проблем координације спречава провођење закона“ као и на проблем који ствара „недостатак институционалног оквира за сарадњу полицијских агенција на државном нивоу“. Из невладиног сектора стимулисаног страним донацијама хорски су се огласили како је у БиХ „видљив недостатак системског уређења сектора полиције“ те да обављена реформа полиције није по стандардима ЕУ, а као рјешење се нуди закључак да бројне полицијске агенције треба ујединити јер се „мора успоставити функционалан систем“. Зато ће Савјет министара БиХ ускоро расправљати о потреби за озбиљним промјенама у систему безбједности, а због борбе против корупције и криминала. Ефикаснија борба против тероризма биће флоскула за интегрисање полиције Републике Српске у систем координације по вољи Сарајева. Измишљају се проблеми како би се стварне опасности маргинализовале.

Тако је Бакир Изетбеговић у вријеме када се распада коалиција на нивоу БиХ, а подјеле у његовој СДА постају све веће, измислио проблем употребе тзв. босанског језика у Републици Српској, како би сачувао какво-такво јединство у странци, које му је потребно за руинирања полиције Српске. О сиријским повратницима, параџематима чији је број досегао 40, према јавном признању министра безбједности Мектића – нити ријечи. У БиХ се од горућих проблема окреће глава. Зато се расправља о босанском језику, по ко зна који пут о пресуди Сејдић – Финци, благонаклоно се гледа на протесте поводом пада Алепа организоване у Сарајеву, Зеници и Мостару, и на растућу русофобију.

слика http://bportal.ba/izetbegovic-zagreb-se-naljutio-na-sarajevo-i-bosnjake-optuznicu-podigao-hrvat-postupila-sipa-direktor-srbin/

20 гласовa