Највероватније је да оне који су у последње време изјављивали да претпостављају да ће врло брзо почети зближавање Ирана и САД чека разочарење. Имам Хомеини, оснивач Исламске Републике,   својевремено је упозоравао да ће оног дана када амерички „лицемери почну да подржавају исламску револуцију, у његовој земљи бити проглашена општа жалост“.

280px-Grand_Ayatollah_Ali_Khamenei,

Садашњи врховни вођа Ирана, ајатолах Хаменеи и сада сматра да постоји вероватноћа да у новим међународним условима има смисла да Иран промени тактику, али да основни принципи револуције из 1979.године  треба да остану потпуно неизмењени. Иранска страна не даје ни најмању назнаку да жели да се „зближи“ са Америком.

Посебан проблем представља позиција Израела. Као одговор на  договоре који су постигнути у Лозани у вези са иранским нуклеарним програмом, израелски премијер Нетањаху је захтевао да сваки коначни споразум са Ираном у себи садржи и „јасно и потпуно директно признање права Израела  на постојање од стране Ирана“. Може са претпоставити да Техеран неће хтети да се сложи са условима начина рада са нуклеарним програмом које диктира Израел.

Такође се не би рекло да је Техеран спреман да нормализује односе ни са својим другим регионалним супарником – Саудијском Арабијом. Ријад, који је у Јемену почео оружани конфликт против шиита, фактички је наговестио да је ради превласти у региону спреман на рат са Ираном.

-

Москва је, са своје стране,  поздравила договоре из Лозане, и назвала их као редак пример  сарадње Истока и Запада, без обзира на напрегнуту ситуацију у Украјини. „Резултати дају наду“ – изјавио је  Сергеј Лавров, министар иностраних послова РФ. Што се тиче чисто економских питања, конкретно у петрохемијској сфери, Русија и Иран су, подвукао је Лавров, „за све ове године направили врло чврсту базу за сарадњу.“ Сада та сарадња добија и нове аспекте.

Министар нафтне индустрије Ирана Биџан Намдар Зангане, говорећи  посланицима меџлиса, као кризну је оценио ситуацију у пословању иранске нафтне гране. „Пад цена нафте, – изјавио је, – створио је ситуацију да руководство те гране нема средстава више ни за какве инвестиције које се тичу експлоатације“. 原油の高騰招く対イラン制裁、予期せぬ「副作用」もИран је објавио  да је  у буџет за нову иранску 1394.годину унета смањена цена за барел нафте – са 72 на 40 долара.  Настављање смањења цене ће директно   бити у супротности са иранским интересима, и Техеран намерава  да се, као и Русија, бори за повећање котирања црног злата. Иран своју нафту неће продавати у бесцење.

Када се говори о иранском гасу, после потпуног укидања санкција, кроз 2- 3 године, планирани обим производње плавог горива у Ирану може да буде и 1 милијарда 309 милиона кубних метара дневно. При том Исламска Република спада у земље које истовремено и извозе и увозе гас, радећи то преко своп-испорука и  размене. Сада Иран на светском тржишту гаса учествује са приближно 1,5%. Планирано је да се тај показатељ  повећа до 10%, али не чим се санкције укину, и не преко испорука Европи, већ захваљујући испорукама Ираку. У 2014.години Иран је извезао приближно 10 милијарди кубних метара, а увезао преко 6 милијарди м3  гаса. Тако да није довољно само да земље Европске уније пожеле да смање своју зависност од руског гаса. Гасна грана Ирана очигледно није за сада сазрела да се  користи у ту сврху.

Врло је компликовано и питање начина укидања санкција Ирану. Постоје санкције које су уведене преко резолуција Савета безбедности УН, док има и неких које су на снази зато што је такве одлуке донела Европска унија. Чак и санкције САД-а имају различиту правну основу: једне је одобрио Конгрес, а друге су уведене преко одлука председника САД-а. Најзад, постоје и санкције које су увеле треће земље да би подржале   санкционе мере САД-а и ЕУ. Јасно је да треба да се договара о укидању свих санкција, и то истовременом, као и да се не дискутује о укидању различитих врста санкција посебно. За Иран је то изузетно сложен задатак, тако да  Техеран у том погледу рачуна на подршку Русије.

CBUl4bzWkAAM0n9

Постигнути договори у вези са механизмом повлачења санкција не задовољавају  у свему иранску страну. У изјави која је донета у Лозани, предвиђено је да се укину одлуке резолуција Савета безбедности УН, али тек „после договореног периода времена“. Процедура може да се отегне јер не постоји јединствено схватање значења те изјаве.

Осим тога, у Лозани је договорен принцип повратности донетих одлука: у сваком моменту оне се могу сторнирати због претензија на поступке  Ирана  у сфери нуклеарних истраживања. Русију такав  прилаз не задовољава. Москва је предложила да Савет безбедности донесе нову резолуцију у вези са Ираном, којом ће се једним правним актом укинути  све претходне одлуке. Ту резолуцију би као потпуно обавезујућу морале да изврше све стране. А Москва је предложила да се о свим новим одлукама СБ УН које се односе на Иран дискутује по уобичајеној процедури. То значи да Москва намерава да стави вето   уколико се неко не сложи са овом или оном одлуком. Кина подржава такав руски предлог. За Техеран такав предлог има принципијелно значење. У основи важећих санкција  постоје различите претензије према Ирану: његов нуклеарни програм, његова ракетна и космичка технологија, претензије због подршке тероризма и др. Ако се процес укидања санкција представи као појединачно разматрање сваке теме посебно, проблематика иранског атома, због кога су преговори и организовани, биће померена у задњи план.

Оквирни споразум који су у Лозани постигли Техеран и „шесторица“, не  гарантује да ће бити потписан и финални документ у вези са иранским нуклеарним програмом, изјавио је 9.априла врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хаменеи. Разилажење између Техерана и Вашингтона у интерпретирању онога што је договорено у Лозани сада је избило на саму површину. „Само неколико сати пошто су преговори завршени, Американци су објавили докуменат са подацима из њега. Њихова  верзија је   супротна оној која је стварно договорена. Американци су увек лагали и кршили обећања“, – подвукао је Али Хаменеи.

Прочитај без интернета:
12 гласa