Убрзани пораст противуречности између централних органа Европске уније и националних влада, постао је битан аспект садашње кризе која је настала због реке избеглица и илегалних емиграната који иду ка Европи. Осећајући не само неспособност, већ још више помањкање жеље Брисела да ефикасно решава проблем (да и не говоримо о превентивном реаговању на ситуацију), власти чланица ЕУ покушавају да у сфери, која је изузетно важна за националну безбедност, штите интересе сопствених грађана.

Истовремено се повећавају противречности у самој ЕУ због супротстављености: са једне стране Немачке и њене савезнице Аустрије, а са друге држава Централне и Источне Европе. До њих је дошло зато што су ове друге у поступцима Берлина и Беча (код којих се у значајној мери осећала и прећутна подршка Брисела) виделе тежњу да са на њих пребаци финансијско, политичко и социо-културно бреме проблема избеглица.

Две поменуте тенденције су се врло јасно испољиле када је Золтан Ковач, секретар за штампу мађарске владе, објавио да кабинет Виктора Орбана има намеру да прекине слободно пропуштање преко своје територије избеглица које путују ка Немачкој и Аустрији.

„Ми ћемо наше обавезе да извршавамо, трудићемо се да региструјемо све мигранте који дођу и штитићемо наше границе“, подвукао је Ковач. „Али зато што су аустријске и немачке вође јавног мњења створиле осећање да су срећне због свих избеглица, мигранти одбијају да сарађују са властима, одбијају да се региструју“, још је он констатовао. „Аустрија је пропустила хиљаде људи без икакве идентификације. Ви чак и не знате кога пуштате у земљу“, додао је секретар за штампу мађарске владе.

А нешто доцније је премијер Мађарске Виктор Орбан позвао власти Аустрије и Немачке да за мигранте затворе своје границе. Он смата да власти обе те земље треба сасвим јасно да се изјасне да више неће примати избеглице. У супротном ће у Европу наставити да стижу „милиони људи“ – подвукао је Орбан, и додао да већина данашњих миграната представља „економске бегунце“. У вези с тим питањем Будимпешта се позива на Даблински споразум према коме одговорност за мигранте преузима на себе она земља ЕУ у коју су прву мигранти стигли. Другим речима – избеглице теже ка Немачкој и Аустрији, али је та иста Мађарска, као прва земља Европске уније која се нашла на њиховом путу, дужна да мигранте обезбеди политички, финансијски и хуманитарно.

У току хитних телефонских разговора Орбана са вођама Немачке и Аустрије, Мађарска је успела да постигне споразум о превентивном проласку миграната у те земље, али тврди да та једнократна акција не може, наравно, да представља ефикасно и дугорочно решење проблема. Тим пре, што је Орбан поновио своју опозицију према плану Европске комисије, по коме свака земља добија своју квоту за пријем миграната.

Политика Немачке (а та се земља данас сматра за ону која има одлучујући утицај на доношење одлука Европске комисије о ономе што се тиче региона Централне и Источне Европе) одређује се њеном тежњом да себи максимално олакша социјално-економско бреме пријема избеглица, али при том се позиционира и као „пријатељ миграната“ и за њих привлачно острвце стабилности и благостања.

Јасно је да оба та задатка у значајној мери противрече један другом. Немачки експерти су већ пребројали да ће укупни трошкови Немачке због избеглица у 2015. години износити око 10 милијарди евра. Претпостављени износ је четири пута већи него годину дана пре тога, када су немачки трошкови за држање миграната износили 2,4 милијарде евра. Тада је у Немачку дошло 200 хиљада миграната, а ове године Немачка се припрема да прими до 800.000 избеглица.

Годишњи трошкови за једног мигранта износе 12-13 хиљада евра. Ту су урачунати цена смештаја, исхране, џепарца, медицинске помоћи и административни трошкови. И није чудно што власти Берлина, али и земаља које сачињавају федерацију, постављају финансијска питања.

Међутим, друга страна проблема је у томе што ни Европска комисија, ни Немачка, не могу да у новонасталим условима предузму радикалне кораке који би довели до решавања овог проблема, а да при том не изгубе сопствени политички имиџ који се заснива на свима добро знаној концепцији „мултикултурализма“. Јасно се експонира и убрзани раст радикалних расположења не само у бившим социјалистичким земљама, већ и у самој Немачкој. Федерални канцелар, Ангела Меркел, била је принуђена да на брзину отпутује у Саксонију како би покушала да у тој покрајини охлади запаљене страсти. А немачки експерт (између осталог и за проблеме социјалне психологије) Ханс-Јоахим Мац сматра да је неопходно да се власти Берлина упозоре да „проблеме који варниче у вези са ситуацијом са избеглицама, не смеју да се сведу на мали број радикала“.Уколико се присетимо да је реч о отаџбини национал-социјализма, и нехотице се у свести помаља аналогија…

Међутим, Европска комисија и Берлин, као и раније, више воле да буду заробљени европским илузијама. А осим тога, активније мешање у ситуацију региона из којих у Европу стижу избеглице, неизбежно би Европску унију увукло у конфликт са САД-ом, на шта бриселска демократија не може да се одлучи.

Безопасна и богата Европа се нашла у обручу ратова од којих ће људи да беже како би спасили голи живот – такво је мишљење о правом корену проблема – пишу пољске новине Gazeta Wyborcza:

«Њих може да заустави или крај тих ратова или формирање такве ситуације, у којој ће бекство бити једнако претњи смрћу. Другим речима, Европа треба или да се умеша у конфликте који доводе до миграције, или да миграцију заустави силом. Или да се пуца у диктаторе, или у њихове жртве. За сада је компликовано да се замисли било једно, било друго. Али, уколико ове године, како то предвиђају немачке власти, у Немачку стигне 800.000 избеглица, реакција друштва ће на врло дуг период бити катастрофална: пред њом се неће одржати ни Шенгенски споразум.»

Јасно је да проблеме оваквог геополитичког нивоа не треба да решавају појединачно националне владе, већ Европска унија као један од кључних светских играча. А за сада се међу зидовима централних институција Европске уније води ценкање, које нема преседана по цинизму и истовремено равнодушности: да ли се националним владама може дозволити да се привремено «откупе» од квота за пријем миграната, за које се намерава да се врло брзо прошире на 160.000 људи? Европска комисија, са своје стране, разматра могућност да се обавезна квота за мигранте за чланице Европске уније замени уплатама за решавање мигрантских проблема. При том се то приказује као брига за Мађарску, Пољску, Чешку, Словачку и друге државе које, без обзира на то, окривљују Брисел да тежи да проблеме избеглица решава преко њихових леђа.

Карактеристично је да су представници Европске комисије чак сачували верност својој пракси обмањивања и уцене. Са једне стране, они су унапред упозорили да ће уплата у посебан фонд за подршку избеглицама омогућити да се учешће у проширеном режиму квота избегне само привремено.Другим речима – Словацима или Мађарима је предложено да плате очување безбедности свог демографског, социјално-економског и културно-националног баланса, али – само привремено! Пошто тај период прође, све ће почети из почетка, или ће Европској комисији морати да се дају нове уплате. А још – извори из Брисела инсистирају да свако, ма какво одбијање прихватања квоте, мора да се правда «објективним разлозима». Очигледно је да ће «степен објективности» оцењивати сви актуелни европски комесари, заједно са фрау Меркел.

Прочитај без интернета:
9 гласовa