У овом и два наредна текста изнећу своје виђење управо одржаних избора и пројекцију за будуће изборе.

Независно од тога што ће листа „Чеда Борис Чанак“ највероватније прећи цензус од 5%, а показаћу и како се то по свој прилици догодило, непобитна је чињеница да Јовановић и Тадић у збиру добијају 3 % гласова (1,5-2% доприноси Чанак). После деценија у политици, са небројеним сатима на централним медијима иза себе, са свом могућом медијском пажњом, са водећим државним функцијама на којима су били, са десетинама и десетинама милиона евра потрошених за сопствену промоцију, обојица су доспела до тога да у политичком животу Србије не представљају скоро ништа. Грађани више немају ни воље ни стрпљења да слушају њихове поруке. 

То што грађанима они више нису важни, не значи да странцима нису важни. Шта каже „форензика“?

ЦЕСИД објављује резултате на основу узорка. Изабере се мањи број типичних бирачких места, тако да она представљају „Србију у малом“. Модел дозвољава одступање од стварних резултата за око 1%. Унутар модела, када се достигне број уноса резултата по узорку који прелази 50%, одступања сваке изборне листе су у децималама.

Републичка изборна комисија (РИК) објављује резултате редоследом којим добија изборни материјал, пре свега записнике са бирачких места. Код њих су одступања за сваку листу већа него када се ради према узорку, али када се прегледа око 50% изборног материјала за највеће странке и та су одступања око 1%.

Што листа добија већи број гласова, то ју је лакше прогнозирати. Најлакше прогнозе су за коалицију око СНС.

Управо код ове листе, код СНС-а, су одступања била на овим изборима необјашњива. ЦЕСИД је на 56% попуњености узорка рекао да је СНС на 51,5%, да би их на 90,6% узорка спустио на 49,2%. Одступање је невероватних 2,3%. Примера ради у истом моделу је одступање код СПС 1,1%, код СРС одступање је само 0,1%. Дакле, код СНС је одступање дупло веће него код СПС-а. То, када се достигне висока попуњеност узорка, као што је у овом случају било, једноставно није могуће. 

За све то време док ЦЕСИД „ради корекцију“, РИК се уопште не оглашава. А онда даје следеће резултате: на 41,63% обрађених бирачких места СНС је на 49,3% добијених гласова, а на 83% бирачких места, СНС је на 48,26% гласова. Дакле, одступање је само 1,04%, иако у том начину бројања може да дође до нешто већег одступања, али и ту, када је „попуњеност“ унетих резултата са бирачких места довољно велика (преко 40%), онда су одступања сасвим мала. А не на узорку, на коме би морала да буду још мања. Код СПС-а је то од 12,10%, до 11,37% – дакле одступање је 0,73, а код СРС-а је одступање 0,03%. 

Нешто се догодило са гласовима СНС-а. То би се могло утврдити уз помоћ записника СРС, ако су имали своје контролоре на сваком бирачком месту. Те записнике је онда могуће упоредити са записницима на основу којих је РИК вршио унос података. Зашто на основу записника СРС-а? Зато што копију записника добијају само прве четири листе на сваком бирачком месту, а то ДС сасвим сигурно, у великом броју бирачких места није, а сви остали у већини нису. Наравно, полазим од претпоставке да ово „нестајање гласова“ СНС није било могуће обавити без сагласности Вучића. Могуће је и да ми је претпоставка нетачна, али онда смо опет у домену „немогућег“.

Оно што је извесно коинцидирало са падом гласова за СНС је повећање гласова за Тадића и Јовановића. Са тим повећањем, они су стигли до 0,03% гласова преко цензуса.

Када се погледају листе мањина, онда се види да ће коалиција око СНС-а, због веома малог процента тзв. расутих гласова, имати тек негде око 130 посланика у парламенту. А то је већ у домену „отказивања послушности“ неког од коалиционих партнера. Да су Тадић и Јовановић остали испод цензуса, онда би СНС имао 6-7 посланика више и тиме лакше дисциплиновао своје коалиционе партнере. 

Вучић је хтео изборе, али су САД, Британија и ЕУ добили резултат који су они хтели, а не резултат који је добар за Вучића. После ових избора Вучић је слабији политички него што је био пре њих.

59 гласовa