Војно-политичка игранка око Јемена представља својеврсну једначину са више непознатих. Интереси учесника унутарјеменских сукоба и њихових иностраних спонзора налазе се у међусобно веома сложеним комбинацијама, па формиране коалиције могу веома брзо да промене свој састав.

Позиција САД, које званично подржавају позицију Саудијске Арабије и пружају јој логистичку и обавештајну подршку, представља главни фактор стратешке неопредељености у јеменском сукобу. Узимајући у обзир то да сукоб Ирана и Саудијске Арабије представља главну спољнополитичку димензију дугогодишњег унутрашњег сукобљавања у Јемену, таква позиција изгледа природна. Саудијска Арабија је стари савезник САД, а Иран се до дан данас од стране Американаца третира као припадник “осовине зла”.

Међутим, изван оквира ове званичне позиције Вашингтона, има доста нејасноћа. У овом тренутку САД су заузете сложеним преговорима о иранском нуклеарном програму. Посматрачи су више пута истакли дефицит спољнополитичких успеха администрације Барака Обаме, који напросто боде очи. Америчка војска још увек није извучена из Авганистана, у Ирак практично мора поново да се враћа, “ресетовање” односа са Русијом није ништа донело, а нормализација односа са Бурмом и Кубом ипак је премало за два председничка мандата. Али, потписивање споразума са Ираном већ би могло да представља солидно достигнуће. Обама хоће да Иран поново отвори за Америку, као што је Ричард Никсон поново за њу отворио Кину, па због тога актуелна америчка администрација ставља веома много на карту преговора са Ираном.

Са друге стране Саудијци, гледајући из прикрајка преговоре “шесторке” са Ираном, долазе до све чвршћег убеђења да се не сме искључивати могућност појаве нуклеарне бомбе у Техерану. И, већ неко време у Ријаду разматрају могућност раскида нуклеарног договора са Ираном као гаранцију сопствене безбедности.

Последња рунда преговора о нуклеарном програму Ирана почела је у Лозани 26. марта, а истог дана су почели ваздушни удари Саудијске Арабије и блиских јој арапских земаља по хуситским устаницима у Јемену. Већина сунитских држава које су послале своје војне авионе у помоћ Саудијцима, настоји да баци такав изазов Јемену и Ирану на који Техеран мора или да одговори или да изгуби углед. Ако Иран одговори, онда ће да га прогласе за агресора и опасног нарушиоца међународног права.

“Њујорк тајмс” је пето априла објавио интервју са Бараком Обамом, у коме је он бранио своју политику компромиса по питању нуклеарног програма Ирана и уверавао да то уопште неће утицати на безбедност Израела и сунитских савезника Америке у Персијском заливу. Обама је отишао толико далеко да је чак рекао да главна претња блискоисточним монархијама није повезана са могућношћу инвазије Ирана, него са унутрашњим проблемима тих земаља, јер њихове владе нису повезане са народом, посебно са омладином, а легални канали за изражавање незадовољства становништва не постоје. После ових речи председника САД, дух другог замајца “арапских пролећа” је тако јасно бљеснуо, да су се арапски монарси одједном тргнули.

Саудијска штампа је побеснела. Часопис “Ашарк Ал-Асват” (Asharq Al-Awsat), који излази у Лондону и власништво је сина краља Салмана, пише: “Фантазија, која описује ту ствар на такав начин, да ће САД на Блиском Истоку прећи на супротну страну и признати Иран за регионалног хегемона, јесте заиста фантазија. Ту фантазију почео је да дистрибуира председник Барак Обама који је Иран почео називати `регионалном државом` и покушава да гради политику САД у Либану, Сирији и Ираку тако да се она допада мулама у Техерану. Међутим, довољно је подсетити се да је Обами остало само 18 месеци или приближно толико, да се игра у свету својих фантазија. Када он сиђе са сцене, САД и европске демократије неће подржавати политику која Блиски Исток предаје у руке мулама и њиховим московским савезницима из бившег КГБ-а”. Боље нису могли рећи!

Богати саудијски лоби у САД има чврста упоришта. Неки га сматрају чак утицајнијим и од јеврејског лобија. Тако је деветог марта 47 америчких сенатора-републиканаца написало писмо руководству Ирана у коме му је разјаснило особености америчког политичког система и позвало га да се не заварава било каквим споразумима са Обамом јер можда они неће бити одобрени од стране Конгреса. “Председник Обама напушта свој положај у јануару 2017. године, док ће већина нас још дуго после тог рока заузимати своје положаје, можда чак и деценијама”, упозорили су амерички сенатори.

Нема спора, скидање санкција је веома важна тачка за Иран и ради успеха споразума он би можда био спреман да пође на компромис по другим питањима, у том смислу и по питању Јемена. Међутим, када те у директном писму упозоравају да нуклеарни уговор нема шансе на ратификацију, цела ситуација почиње да се посматра у нешто другачијем светлу. И сад већ Иран шаље своје ратне бродове у Аденски залив. А Џон Кери оптужује Иран да прикривено руководи Хуситима и каже да САД неће дозволити мешање Ирана у догађаје у Јемену.

Поред тога, одбијање Пакистана, старог савезника САД, да пружи помоћ Саудијцима, говори нам да није све тако једноставно. Нараста стратешка неопредељеност коју је изазвао јеменски сукоб.

Прочитај без интернета:
9 гласовa