У Босни и Херцеговини многи терористички напади су прећутани или некажњени:

У БиХ је као први терористички напад означен онај изведен ауто-бомбом у Мостару, потом је убијен новинар Радио Завидовића Јадранко Божиновић, затим је постављена ауто-бомба која је убила директора фирме „Зико“ Завидовићи Хусејна Хотића, неколико дана послије у Завидовићима је убијен и полицајац Горан Келер, носилац полицијске значке, затим су у Средњој Босни убијани повратници Хрвати (њих дванаест), па је убијен полицајац Анто Вељан, па је убијен Јозо Леотар, па је Муамер Топаловић убио четири припадника породице Анђелић у Коњицу, па је нападнута полицијска станица Бугојно и убијен полицајац а једна полицајка тешко рањена. На крају је нападнута америчка амбасада у Сарајеву од стране Мевлида Јашаревића.

Генеза терористичких акција у БиХ је дуга и смртоносна. На крају су се терористи осјетили толико јаким да су напали и америчку амбасаду. А, као што је написано у претходном чланку, прије пет година Асим Ћејвановић са руксаком пуним експлозива ушао је у америчку амбасаду у Бечу, и заробљен је. Свен Алкалај је тада обавјестио јавност да је ријеч о „Хрвату“, да би онда накнадно било „откривено“ да је терориста болестан човјек и да има ПТСП. Додуше молитве је обављао у „Месџиду Тевхид“ у Дванаестом округу Беча којим руководи Хафиз Мухамед Порча а поред експлозива у руксаку је била и књига „Намази у исламу“ коју је издао овај месџид а рецензију му урадио лично Порча. Ни за једног стручњака напад на америчку амбасаду није био изненађење.

Не треба заборавити ни суђења и осуде Харису Чаушевићу (напад на полицијску управу Бугојно), Ријаду Рустемпашићу, Кешки и другим, осуду Суаду Ђидићу за терористички напад који се догодио у пословно-продајном центру ФИС у Витезу, када је од експлозије постављене направе смртно страдао заштитар ФИС-а Звонко Барбић, а Јосип Шарић тешко озлијеђен. Више радника је задобило лакше озљеде. Занимљиво је рећи да је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио Суада Ђидића на девет година затвора због тога што је направио експлозивну направу која је експлодирала 9. листопада 2008. године у пословно-продајном центру ФИС. Амир Ибрахими за исто казнено дјело осуђен је на двије године затвора након што је пристао на нагодбу с тужитељством и признања да је он непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу. Тужитељство је у односу на Ибрахимија одустало од оптужбе за тероризам.

Списак терористичких напада се може додатно употпунити:

- Убиство Славка Јовановића (старца који се вратио својој кући у насељу Јовићи код Маглаја;

- убиства Радослава и Рајка Јовичића у Завидовићима;

- бомбашки напади у Завидовићима, убиства: Рефика Вишића (припадника војне полиције), Бориса Тешановића (власника кафића), Горана Келера (добитника ордена „Златни љиљан“), Јадранка Божановића (новинара-уредника на локалном радију), Абида Хотића (директора фабрике „ЗИКО“), Ибришима Мухаремовића, Жељка Дејановића, напад и повређивање Енеса Салетовића, итд.

- убиство замјеника министра унутрашњих послова Ф БиХ, Јозе Леутара;

- убиство полицајца Анте Ваљана;

- нестанак Мирка Јозића (1997. год. из Новога Травника);

- подметање експлозива при папином посјету Сарајеву;

- бацање експлозивне направе на управну зграду Шума Херцег-Босне;

- пуцање из ватренога оружја на зграду УН након протеста због изручења «Алжирске групе»;

- планирање терористичког напада на војну базу СФОР-а «Eagle» код Тузле;

-планирање терористичког напада на војни логор «Connor» код Сребреника;

- убиство четверочлане хрватске породице код Коњица, на Божић, од стране Муамера Топаловића, процесуирано судски као „тешко вишеструко убиство“.

У периоду од 1997. до 2017. године, вођено је тек 12 предмета за кривично дјело тероризам. Неки од тих предмета завршени су ослобађајућим пресудама.

Мостар, април 1997:

Први терористички напад у послијератној БиХ је експлозија аутомобила бомбе у Сплитској улици у Мостару у априлу 1997. Једна особа је погинула, више повријеђено, оштећено више од 150 станова и 120 аутомобила. Правосуђе је установило да је све осмислио и извео Ахмед Зухаир Хандала. Добио је казну затвора од 10 година. Службено је у бјекству. Његови саучесници Али Ахмед Али Хамад и Небил Али Хил, звани Абу Јемен, добили су осам, односно пет година затвора. У дуготрајном судском поступку пред судом у БиХ, осуђен је и Абдулахим Мактоуф, држављанин БиХ, војник Одреда Ел Муџахедин, ирачког поријекла. Након много контроверзи које су пратиле овај случај од самог хапшења, подизања прве оптужнице, изрицања пресуде, жалбе, те потврђивања пресуде, случај Мактоуф је окончан пред Судом БиХ. Прво суђење за злочине које су муџахедини починили у БиХ и за тероризам крунисано је казном од пет година.

Коњиц, 24. децембар 2002. године:

Стравичан покољ догодио се у селу Костајници код Коњица, када је Муамер Топаловић на Бадње вече упао у кућу обитељи Анђелић и убио оца, мајку и кћерку, а сина тешко ранио. Топаловић је током судског процеса признао да је убојство починио из вјерског фанатизма, за што је осуђен на 35 година затвора.
Хаџићи 30. март 2003. године:

Терористички акт без жртава завршен је бомбашким нападом на фабрику „Кока-Коле“ у Хаџићима, 30. марта 2003. године. Нападачи су оставили поруку „За Сједињене Америчке Државе од Исламског џихада“.

Сарајевски терористи, новембар 2005:

Циљ никад није откривен, а бомба је постављена у играчки?! За тероризам су окривљени и 2007. године осуђени Мирсад Бекташевић на 8 година и 4 мјесеца, Абдулкадир Цесур на 6 и по и Бајро Икановић на 4 године затвора. Бекташевић, кодног имена Максимус, шведски је држављанин, а Абдулкадир Цесур Турчин из Данске. У БиХ су допутовали 2005. године с намјером да овдје или у некој другој европској земљи изврше терористички чин. Током истраге пронађено је и заплијењено 20 килограма експлозива, самоубилачки појасеви, екстремистички документи, опорука, видеозаписи, дјечија играчка са сатом. У истрагу је био укључен и ФБИ.

Витез, 9. октобар 2008. године:

Напад у пословно-продајном центру „Фис“ у Витезу, када је у експлозији погинуо радник осигурања Звонко Барбић, Јосип Шарић је тешко повријеђен, док је више радника задобило лакше тјелесне повреде. Суд БиХ је првостепеном преудом осудио Суада Ђидића на девет година затвора због тога што је направио експлозивну направу која је експлодирала.

Амир Ибрахими је за исто кривично дјело осуђен на двије године затвора, након што је пристао на нагодбу са тужитељством и признања да је непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу. Тужитељство је одустало од оптужбе за тероризам. На пресуду Суда жалили су се и тужиоци и одвјетници осуђених. Пресуда је потврђена након што је Апелационо вијеће суда БиХ одбило жалбе Тужилаштва БиХ и браниоца оптуженог на првостепену пресуду. Према наводима у пресуди Ђидић је између 1. и 9. октобра 2008. године у Витезу, по ранијем договору са њему познатим особама, сачинио експлозивну направу велике разорне моћи.

Бугојно, 27. јуни 2010:

У терористичком нападу на полицијску станицу у Бугојну погинуо је полицајац Тарик Љубушкић а шест особа је повријеђено. Кривицу је признао Аднан Харачић. Осуђен је на 14 година затвора и свједочио је против саучесника Хариса Чаушевића званог »ОКС«.

Зеница, 11. април 2011:

Након завршетка пете сједнице Скупштине ЗДК 11. априла, око 13:20, сати када су се посланици разишли и кретали према својим возилима, жепачки посланик Иво Тадић Ива са послаником Пером Мамићем сјео је у ауто и одмах након што је дао контакт активирала се експлозивна направа. Од силине експлозије на аутомобилу марке „Пасат“, регистарских таблица А18-Ј-420, пукла је задња десна гума, разбијене су пластичне заштитне капе на задњим точковима, отворио се задњи пртљажник аутомобила а испод аутомобила је одломљен један дио. У тренутку експлозије у аутомобилу су били Тадић и Мамић, а на сву срећу ниједан од њих двојице није повријеђен. Усљед експлозије на паркингу се око аутомобила дигла велика прашина и осјетио мирис изгорене гуме, као и бјеличасти дим, што се све брзо разишло због вјетровитог времена у граду. Суд БиХ осудио је Зијада Дервишевића на осам, Амела Сефера на седам и Сашу Бонића на шест година затвора због овог терористичког напада, чија је мета био посланик ХДЗ-а БиХ у Скупштини Зеничко-добојског кантона Перо Мамић.

Сарајево 28. октобар 2011:

Припадник вехабијског покрета Мевлуд Јашаревић (23) из Новог Пазара је, наоружан калашњиковим, напао је амбасаду Сједињених Америчких Држава у Сарајеву. Пуцајући око себе, Јашаревић је ранио једног полицајца. Без икакве сумње током напада имао је једног или више помагача из Горње Маоче, који су га у аутомобилу довезли у Сарајево на извршење терористичког напада. Евидентиран као исламиста од раније, Мевлид Јашаревић је још у Новом Пазару 30. новембра 2010. приведен, јер је заједно са Фатмиром Муратовићем, полицији био сумњив током посјете страних амбасадора овом граду. Рођен је у децембру 1988. годне, а 2005. године осуђен је у Бечу на три године затвора због разбојништва, када је отео 100.000 евра. Послије одлежане казне протјеран је из Аустрије и једно вријеме боравио у Горњој Маочи, мјесту познатом као окупљалишту вехабија, а у Нови Пазар се вратио ‘да шири ислам.

Зворник, 27. април 2015:

У нападу на полицијску станицу у Зворнику који је извршио Нердин Ибрић (24) из села Сапна код Зворника, убијен је један полицајац док су двојица рањена. У размјени ватре убијен је и нападач. Напад је извршен у вријеме смјене у полицијској станици, што значи да је нападач знао када се врши смјена и да тада има највише полицајаца. Нападач Нердин Ибрић је био наоружан са двије пушке и пиштољем, а џепови су му били пуни муниције. Убијен је полицајац Драган Ђурић, а рањени Стево Миловановић и Жељко Гајић.

Сарајево, Рајловац 18. новембар 2015:

У улици Сафета Зајке у сарајевском насељу Рајловац 18. новембра, око 19 часова догодила се пуцњава у којој су убијена два војника Оружаних снага БиХ. Према подацима, нападач Енес Омерагић ушао је у кладионицу која се налази у улици Сафета Зајке 241 и отворио ватру из аутоматског оружја. Убијени су војници Армин Салкић и Недељко Радић. Они су радили на формацијским мјестима возача у батаљону војне полиције Бригаде тактичке подршке. Један војник је из Невесиња, други из Витеза. Нападач је при уласку у кладионицу узвикивао „Алаху екбер“. Рјеч је о Енесу Омерагићу, настањеном у кући у улици Ибрахима Первиза број 14, на Сокољу. Омерагић је извршио самоубиство, разнијевши се бомбом. Мрежа у којој је радикализован Омерагић активна је у џихаду у Сирији.

Завидовићи, 24. новембар 2015. године:

На анекс зграде полицијске станице Завидовићи, нешто послије поноћи је бачена експлозивна направа. Настала је мања материјална штета, а повријеђених није било.

Борци, муслимани из БиХ, активно су одлазили у Сирију, Ирак и Авганистан, али су се и организовано враћали у БиХ. Они који су их радикализовали и усмјерили наставили су ничим ометени то радити до данашњег дана.

По евиденцији Обавијештајно безбједносне агенције БиХ постоји 3456 лица који су терористи или »спавачи« (потенцијални терористи), пролазе кроз безбједносне и кривичне евиденције, подржавају или су чланови појединих терористичких група и организација (учествују у подршци и финансирању или су само финансијски подржани од терористичких организација, сарађују са евидентираним терористима или су већ учествовали у извођењу терористичких акција). ОБА је ове податке предочила Парламентарној скупштини БиХ у априлу 2010. године – а сада, након готово седам година, ова бројка терориста и »спавача« је порасла на бројку од 5792, са тенденцијом даљег пораста.

Иако активно учествују у ратовима на Блиском истоку, нема прецизних података о муслиманима из БиХ који учествују у рату у Сирији и Ираку. Према нерелевантним и површним подацима надлежних институција у Босни и Херцеговини, у Ираку и Сирији је ратовало или се још бори на страни екстремиста око 150 грађана са бх држављанством. 

Неки од њих су погинули на тамошњим ратиштима док су се други вратили у БиХ.

По прецизнијим подацима западних обавјештајних служби (Француске, Велике Британије, Њемачке и Аустрије), на ратишту у Сирији и у Ираку учествују 92 грађанина БиХ на милион становника – то значи између 340 и 370 бораца. У ратовима у Сирији, Ираку и Авганистану погинуло је 57 држављана БиХ.

Организованим и припремљеним повратком у Босну и Херцеговину договарани су на нивоу Тужилаштва БиХ „аранжмани“ са џихад ратницима који су допринели њиховом амнестирању због учешћа у страним војним формацијама и терористичким организацијама као и ратовању на тлу друге државе.

Суђење Авдулаху Фатиху Хасановићу, Неџаду Мујићу, Емину Хоџићу, Фикрету Хаџићу, Јасмину Јашаревићу, Ибри Делићу, Самиру Хаџалићу, Мирелу Карајићу, Осману Абдулазизу Кекићу и Мухарему Смајићу пред неуставним Судом БиХ у Сарајеву, због њихове повезаности са терористичким организацијама из чл. 202. Кривичног закона БиХ и организовања група за одлазак на страна ратишта и пресуда због тако тешких дјела са изузетно тешким посљедицама, завршено је, буквално, пуштањем на слободу Хасановића. Слободу која се нуди и другим исламским ратницима и лажним џихадистима ако се врате у земљу.

Пресуда која је раније изречена Сафету Бркићу, од три године дана затвора, представља случај кроз који се види различит однос правосуђа у Сарајеву према симпатизерима Исламске државе и терористима Ал Каиде, јер је наставак казнене политике био врло охрабрујући за Ал Каиду и њене џихадисте Нусра фронта, миљенике америчке владе и власти у Сарајеву. Свака осуда изречена ратницима Нусра фронта била је од годину дана затвора и може се отплатити новцем у Федерацији БиХ, те у ствари значи пуштање на слободу.

Ова тенденција уочљива је била БиХ у октобру прошле године, када је изречена прва пресуда за финансирање терористичких активности, јавног потицања на терористичке активности те организирање и придруживање терористичкој групи у предмету „Ердић и други“. Хусеин Ердић осуђен је на три и по, Мидхат Трако на годину и по, а Невад Хушидић и Мерим Кесеровић на по годину затвора. Биљана Ћуковић предсједавајућа Судског вијећа Суда БиХ је. изричући пресуде четворици осуђених, навела: „Оно што је према оцјени Суда спорно то је да су оптужени Кесеровић и Хушидић имали намјеру и покушали су да оду у Сирију и на тај начин се прикључе терористичкој организацији ИСИЛ. Затим, да је оптужени Хусеин Ердић организовао њихов одлазак, те да је оптужени Трако Митхат набавио и истом предао средства, односно новац за пут.“ Након ове пресуде, парадна жртва принципијелности, агитатор и симпатизер Исламске државе Хусеин Билал Боснић, осуђен је на седам година затвора, због потицања на прикључење терористичкој групи.

У оваквим и сличним предметима користе се многе мјере из арсенала обавјештајне и пропагандне активности. Тако су 31. октобра 2016. године готово сви медији у БиХ и региону пренијели вијест да су исламски ратници из БиХ осуђени пред Судом БиХ на 11 година и два мјесеца због ратовања у Сирији, у јединицама које су Уједињене нације прогласиле терористичким. Медији нису навели да је то збир свих казни изречених за седам терориста: Енес Мешић осуђен је на три године затвора, Адем Карамујо на двије, Мирза Капић на годину и по, Јасмин Јашаревић и Салко Имамовић на по годину и четири мјесеца, док су Ибро Делић и Самир Хаџалић осуђени на по годину дана за прикључивање терористичким органиизацијама на подручју Сирије. Према првостепеној пресуди, Капић и Делић су проглашени кривим и за незаконито држање оружја, док је Карамујо ослобођен кривице јер је имао дозволу за посједовање оружја. Суд БиХ је Капића осудио на пет мјесеци за недозвољено држање оружја и изрекао му јединствену казну од једне године и 10 мјесеци, а Делићу изрекао јединствену казну од године и 11 мјесеци.

Према најавама из Тужилаштва БиХ, у неколико предмета због повезаности са терористичким активностима воде се истраге против још 40 особа. Управо на те чињенице је указао Роб Вајнрајт, директор Еуропола, када је рекао да са избјеглицама можемо очекивати најмање 5.000 бораца који се враћају у Европу са ратишта Сирије и Ирака те да они представљају највећу пријетњу по мир и стабилност Европе.

У Босни и Херцеговини не постоји политика кажњавања терориста него ослобађања терориста јер Тужилаштво БиХ са суспендованим главним тужиоцем и СДА кадровима попут Алене Курспахић на челу дисциплинског уреда, СИПА са Перицом Станићем, ОБА са Османом Мехмедагићем Осмицом и Министарство безбједности са Драганом Мектићем – обмањују цјелокупну европску јавност како се у БиХ води борба против тероризма и да је БиХ поуздан партнер у тој борби.

У Босни и Херцеговини се амнестирају џихадисти и пуштају на слободу. Финансирање терористичких активности које подразумијева финансирање 45 терористичких кампова и 64 параџемата се одвија уз помоћ појединих високих функционера на власти у Сарајеву. Наоружавање и обука као и пропаганда баш као и спречавање прања новца за финансирање тероризма још увијек нису изазвали реакцију државе ни у најблажој форми.

Стварајући климу политичке нестабилности појединци у власти у Сарајеву помажу терористима да и даље јачају организационо и финансијски, и да буду оперативно способнији.

Прочитај без интернета:
331 глас