Већ дуго времена режим у Црној Гори игнорише вољу народа и „преком“ процедуром без референдума увео је слободарску Црну Гору у агресивну војно-политичку организацију НАТО. Такође, то је учињено супротно договору и вољи Р. Србије и Р. Српске. Режим Мила Ђукановића је изопштио Црну Гору из вредносног слободарског круга и српског етничког простора, раскидајући историјске, националне, етничке, верске и културне везе унутар српског националног бића. Упоредо, у целом том процесу расрбљавања Црне Горе, режим Мила Ђукановића и његове партијске врхушке учинио је све да се удаљи од Русије и да урушава њене легтимне интересе на Балкану, без обзира што је Русија историјски, може се рећи, створила слободу Црне Горе и омогућила јој да преживи и добије статус независне државе. Корумпирана власт Мила Ђукановића уцењена је од Запада да испуни све налоге па и укључење Црне Горе у НАТО, зарад опстанка на власти и избегавања судског процесуирања.

Владавина Мила Ђукановића је у суштини једна бахата тиранија, где је демократија само формална реч јер су угушени сви облици демократских процеса и изражавања воље народа. То се посебно манифестује кроз насилан однос власти према опозицији и кроз гушење и прогон организација, партија и појединаца који су јавно изражавали вољу народа против укључења Црне Горе у НАТО пакт.

markovich

Премијер Црне Горе Душко Марковић образлажући предлог закона о потврђивању Северноатлантског уговора, истакао је да посланици присутни у сали на Цетињу имају историјску привилегију: „Оваква одлука се ниђе осим на Цетињу није могла донијети. Данашњи дан уписујемо у најсвјетлију историју Црне Горе. Није Црна Гора чланством у друштву 28 најразвијенијих земаља добила нешто што није заслужила, нешто што јој не припада“. Лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, истим поводом истакао је након седнице, да „…бити члан клуба 29 високо развијених земаља у сваком погледу, представља част свакој држави.“ Ранко Кривокапић, као познати сепаратиста, србомрзац и русофоб отишао је и корак даље у хвалисању НАТО-а: „НАТО је рашћерао наше ратне хушкаче на Балкану. Ниједна земља није имала толико пропадање и назадовање, од добијања датума до чланства.

Насупрот изјавама режимлија и „натољубаца“, већински део Црне Горе је остао постиђен, обесправљен и осрамоћен јер се њихова реч не чује нити вреднује. Само су поједини представници народа Црне Горе успели да искажу став у медијима. Предраг Булатовић из Демократског фронта казао је да се данас „… у политичком смислу завршава један циклус који је почео у марту 1999. када је НАТО напао а у том циклусу је учествовао Мило Ђукановић“. Додао је да ..када постанемо дио нове већине поништићемо одлуку и расписати референдум. За нас је ова одлука необавезујућа и привремена. Како је данас усвоје 42 нелегетимна посланика, поништиће је 41 посланик ДФ-а и других који се залажу за референдум“. Бивши предсједник Црне Горе Момир Булатовић казао је да као „Црногорац овај дан дозивљава као веома тужан додајући да је „сједница парламента о НАТО чланству побједа силе и лажи“.[1]

Дипломатски представници земаља чланица НАТО у Подгорици оцијенили су да предстојећи пријем Црне Горе у НАТО јесте „… резултат посвећености достизању највиших стандарда модерних демократија“. Министар одбране Црне Горе, Предраг Бошковић нагласио је да „Као 29. чланица НАТО, Црна Гора ће имати подршку савезника за даљи развој и унапређење својих институција и кроз колективни систем безбједности за обезбјеђивање сигурности и безбједности њених грађана“, пише у саопштењу из Бошковићевог кабинета.[2]

Највећи проблем пријема Црне Горе у НАТО јесте у томе што ту стару српску државу доводе у окриље и савез са традиционалним непријатељима српског народа, пре свега са Хрватском и Албанијом, које имају све више изражен непријатељски однос према српским националним интересима. Зато није искључена могућност да се у сложеним балканским околностима Црна Гора нађе са друге стране вредносне линије поделе. Постоји низ индикатора који указују на јачање „пријатељских веза власти Хрватске и Црне Горе“. Успостављање тих веза тече паралелно са раскидањем и слабљењем веза према Р. Србији и Р. Српској. То се види у свим областима, посебно у домену безбедности и одбране. Вероватно је Хрватска испред НАТО пакта добила тај задатак да „менторише“ Црној Гори и да је удаљава од српског народа, а то је сагласно и њиховим националним интересима од НДХ до данас. Црна Гора је суштински интересна зона великохрватске политике одувек, како би их постепено примили у свој „цивилизацијски и културни круг“ који их удаљава од српства и православља.

Такав однос Хрватске је очигледан у садржајима и формату сарадње Црне Горе и Хрватске. Приликом састанка министара одбране, хрватски министар Крстичевић је честитао Црној Гори на предстојећем пуноправном чланству у НАТО-у, а црногорски је министар захвалио Хрватској на великој помоћи коју пружа Црној Гори у приближавању еуроатлантским интеграцијама. Истакнуо је да је црногорско чланство у НАТО-у „добра прилика да заједнички покажемо да је будућност цијелог западног Балкана у еуроатлантским интеграцијама, да је то нешто што ће дугорочно донијети мир и стабилност на овом турбулентном Балкану“. „Црна Гора и Хрватска имају отворену партнерску сарадњу у подручју одбране. Ми смо присутни у НАТО-овој мисији у Авганистану. Војска Црне Горе је у хрватском контингенту под хрватским заповиједањем. Та сурадња је добра и разговарали смо да се настави и убудуће“, рекао је Крстичевић. Слично су говорили и поглавник и водеће усташе НДХ.

Министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић је ту сарадњу назвао“… примјером свима и ми ћемо је наставити развијати. Црна Гора је мала и има мале војне капацитете, али развијамо уско специјалистичке нише и на тај начин ћемо дати свој највећи могући допринос у складу с капацитетима“.

Официри и подофицири Војске Црне Горе школују се сада у систему хрватског војног школства а не више у Србији. Тај процес везивања за Хрватску је настављен до те мере да су министри потписали и споразум о школовању кадета. „Мислим да је то добро и за Војску Црне Горе и за Хрватску“, казао је Крстичевић додајући да постоји потенцијал за сарадњу у обрамбеној индустрији. Такође, изразио је наду да ће Хрватска, када „ријеши своје ратно зракопловство“, моћи понудити тзв. „air policing“ Црној Гори. Црногорски министар одбране Предраг Бошковић је посетио и  Хрватско војно училиште „Др. Фрањо Туђман“.[3] Из ових информација се види потпун заокрет Црне Горе ка Хрватској и да дугорочно постаје недопустиво зависна од Загреба. Срамно је да се црногорски официри и подофицири школују у школском ценру „Др. Фрањо Туђман“, који носи име једног од највећих злочинаца над српским народом у Републици Српској Крајини и Р. Српској. Велико је питање како ће се понашати ти официри и подофицири који усвоје хрватски систем вредности у току школовања. Многима од њих неће бити тешко да се у одређеним историјским условима заједно са „хрватским колегама“ нађу раме уз раме против своје историјске српске браће.  Бог и народ ће судити режиму Црне Горе за овакву и оволику велеиздају српских националних интереса.

У Србији народ је свестан да је пријем Црне Горе у НАТО велики губитак за српске националне интересе. Међутим има пуно и оних који дуго и отворено раде на величању НАТО пакта и промовисању тзв. „вредности евроатлантских интеграција“. Тај круг људи из академске заједнице и пензионисаних генерала је познат у народу али је њихово деловање штетно и погубно и данас због континуитета деловања и због доступности њиховог рада у медијима са националном фреквенцијом. Они који су били НАТО гласноговорници у Црној Гори, сада своје деловање и тежиште рада пребацују у Србију. То се посебно односи на генерала у пезији Благоја Граховца, који је профитирао од сваке власи, у СР Југославији а потом у Црној Гори, ширећи једну лажну мантру о тзв. евроатлантским вредностима. Један од неуморних пропагандиста је и Вук Драшковић. И један и други су видели исте кривце за разбијање СФР Југославије, оличене пре свега у ЈНА и Слободану Милошевићу. И један и други због срамоте не смеју да се крећу у местима где су рођени и одакле су потекли.

Потпуно се одбранашки односе према НАТО-у, САД-у, Немачкој и ЕЗ, који су у суштини разбили Југославију, заједно са руководиоцима сепаратистичких покрета, пре свега у Хрватској, Словенији и на простору Косова и Метохије. Отуд није чудно што ти исти „пророци светле НАТО будућности“, честитају режиму Мила Ђукановића пријем Црне Горе. Вук Драшковић је на пријему Црне Горе у НАТО честитао предсједнику Демократске партије социјалиста Црне Горе Милу Ђукановићу, као и члановима владе и посланицима: „Честитам свим заступницима, члановима Владе и народу Србији увијек најближе Црне Горе – навео је Драшковић. Он је оценио и да је парламентарна већина у Црној Гори одговорно одбацила и домаће и стране притиске, па и отворене пријетње, да Црна Гора мора да буде „неутрална према својој сигурности, стабилности и демократској европској будућности. У борби за своју сигурност, стабилност и европски преображај, Србија ће, надам се, слиједити Црну Гору“[4],  казао је Драшковић.

Гостујући у емисији „Одговоран одговор“ на Радију Црне Горе, председник Владе Марковић је ЕУ интеграције издвојио као други велики циљ, док је као трећи, по мишљењу премијера, изградња ауто-пута. „Ми смо голготу прошли због ставова Русије поводом чланства у НАТО-у. То је резултирало уплитањем у наше политичке процесе. Нећемо урадити ништа да погоршамо односе“, поручио је Марковић.

„Наша историја је била таквог садржаја да и данас осећамо негативне последице историјских догађаја, кад Црна Гора није могла слободно да одлучује, него су то чинили други и увијек на штету Црне Горе“, рекао је Марковић, наводећи да је ова генерација политичара успела да Црној Гори врати достојанство и могућност да самостално одлучује о својој судбини.[5]

Очигледно је да црногорски режим највећу претњу види у Русији и Србији, као историјским савезницима. То је пут издаје актуелног режима, коме народ жели што пре да види крај и да затражи одговорност за штеточинске стратешке одлуке, које је бахато и самовољно донео.

Некадашњи председник Црне Горе и бивши премијер СР Југославије Момир Булатовицћ, који сматра да је граница између Србије и Црне Горе неприродна, враћа се у политику и постоји могућност да буде председнички кандидат опозиционог Демократског фронта на изборима наредне године, пишу подгоричке „Дневне новине“. Лист подсећа да је повратак у политику најавио и сам Булатовић: „Када сам на Дан побједе против фашизма био у Москви, обећао сам себи да ћу, кад се вратим у Црну Гору, да се придружим политичким снагама и покретима који ће се мирним и демократским средствима борити против срамне одлуке о уласку Црне Горе у НАТО. Јер баш НАТО је војни савез који представља савремени вид фашизма“, навео је Булатовић недавно у интервјуу за Спутњик.

Јасно је Момир Булатовић истакао да „…Црна Гора не припада источном свету, већ антифашистичком блоку на чијем челу је била и остала Русија. Све друго су пролазне појаве. Неко је добро описао, био је 12. јул кад је основана независна Црна Гора, квинслишка творевина под патронатом Италије, али се после десио 13. јул и свенародни устанак. Нажалост, неће само један дан после одлуке о уласку Црне Горе у НАТО доћи и до њеног изласка, али сам сигуран – доћи ће и тај тренутак. Немам дилему.“

„Против НАТО-а не жалим ниједан труд јер сам сигуран да је то у корист садашњих и будућих генерација. НАТО није ни добио ни изгубио уласком Црне Горе, а Црна Гора је изгубила много својих духовних, културних и историјских вредности. У суштини, није ово борба против НАТО-а, него за Црну Гору и њене вредности“, сматра Булатовић.[6]

Момир Булатовић је створио и довео на власт Мила Ђукановића, зато треба да има мотив и моралну одговорност да народ Црне Горе ослободи од његове тираније. То је могуће активним његовим укључивањем у политички живот Црне Горе и кандидатуром за председника на наредним изборима. На тај начин би се покренуо процес демонтирања корумпиране власти и утврђивања одговорности, као и поништавања одлука које су дубоко усмерене против српског народа, као што су признавање лажне државе Косово, урушавање српства у Црној Гори, пре свега језика, нације и вере и улазак у НАТО пакт, мимо воље народа.

 _______________________________________________________________________________________________________

[1] Радио Слободна Европа, 28.април.2017.

[2] www.glasamerike.net/a/nato-dobio-kredibilnog-i-pouzdanog-saveznik

[3]direktno.hr/domovina/krsticevic-zajednicki-interes-rh-i-crne-gore-su-mir-i-stabilnost-81908/

[4] Фактор, 28.април 2017.

[5] Радио Црне Горе, емисији „Одговоран одговор“, 13.01.2017.

[6] Информер, 20.мај 2017.

             Литература:

  1. Радио Слободна Европа, 28.април.2017.
  2. www.glasamerike.net/a/nato-dobio-kredibilnog-i-pouzdanog-saveznik
  3. direktno.hr/domovina/krsticevic-zajednicki-interes-rh-i-crne-gore-su-mir-i-stabilnost-81908/
  4. Фактор, 28.април 2017.
  5. Радио Црне Горе, емисији „Одговоран одговор“, 13.01.2017
  6. Информер, 20.мај 2017.
Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
18 гласовa