Без обзира што је „дубока држава“ преузела кључне државне механизме, она губи дах. У изгледу је велика економска криза, у којој ће неокони настојати да сачувају основно, односно, за њих ће постојати само један приоритет, а то је борба за опстанак њихове „државе“ – Федералних резерви САД и приватне штампарије долара. Припреме за „одсудну битку“ навелико су у току, а манифестују се кроз операционализован страх од Русије (којом плаше и школску децу) а који због лоше геоекономске позиције САД треба да послужи обједињавању демократа и републиканаца. Резултати су већ видљиви – узурпирана су пресједничка овлашћења, суспендован је устав, што је резултат њиховог заједничког деловања у америчком Конгресу. Захваљујући заоставштини Хладног рата, Русија је постала идеалан кривац за све, а проблеми који су снашли донедавно неприкосновену светску силу уопште нису мали.
По дисфункционалности коју испољавају САД подсећају на ЕУ. САД су биле опасне по свјетски мир и када су привидно функционисале. Подривачки талас глобализације није мимоишао ни границе „светског полицајца“. Доктрина America first садржавала је пакете трговачких правила која су подразумевала америчко вођство, доминацију по принципу да се САД у глобалном окружењу могу понашати као у самопослузи. Међутим, доктрину нису пратили амерички капацитети, технолошки заостали у односу на привредне дивове који се буде, те су Американци почели кршити правила која су сами поставили. Америчка привреда је једноставно у паду, док дуг расте. Те проблеме ова држава настоји ублажити и прикрити ратовима и отимањем ресурса од других.

Међутим, оно што се некада једноставно решавало, сада тражи друге моделе, јер се појавила озбиљна конкуренција а руководи се међународним принципима. С друге стране, руски министар иностраних послова, Сергеј Лавров, дипломатији је вратио стари сјај. Американци, који су традиционално производили маестралне преговараче, данас од дипломатског „алата“ најчешће користе санкције и репресивне мјере попут протеривања страних дипломата. То, иначе, представља сигуран знак губитка контроле у властитом дворишту. Тренутни поредак у САД могао би се назвати поретком опасности, јер у дипломатији нема више некадашњих асова. Заменили су их аматери. Настављају се активности које је практиковао претходни амерички председник Обама и стиче се утисак да Обама и даље влада. Аматеризам у дипломатији најбоље се огледа у кризи односа са Северном Корејом.

Дипломатија је потпуно пренебрегнута, нико и не спомиње могућности које би најизолованијој земљи пружиле шансу за реинтегрисање у светску заједницу, док се нуклеарни удар разматра као реална опција за решавање неспоразума. Дипломате-аматери заборављају на безбедност својих пријатеља Јапана и Јужне Кореје, а не размишљају како би Русија и Кина гледале на такав развој ситуације. Аматери у континуитету практикују методу „прст у око“, што је најприкладнији назив за низ потеза: изградња америчке базе у Одеси у Украјини, стварање антируске хистерије на Балтику, ратне игре у Молдавији и на Балкану. САД немају реалан увид у ситуацију на Блиском истоку нити им је познато шта се дешава у терористичким организацијама. Пружиле су могућност Русији и Кини да се ослободе долара, његовог утицаја и притиска. Уједно, Кина и Русија су развиле војну сарадњу и удружиле технологију војне индустрије. Упркос томе, америчке дипломате настоје дати одређене трговачке привилегије Кини не би ли је одвојили од Русије, коју планирају изоловати и са истока. То је још једна „немогућа мисија“, јер како мисле да Кини „режу“ Нови пут свиле на Балкану, да руше њене позиције у Грчкој и у другим балканским земљама, и истовремено предлажу сарадњу. Дипломате-аматери потцењују кинески начин размишљања и комбинаторику са четири хиљаде године дугом традицијом. Банкари и чланови Билдерберга не могу се суздржати при помисли на огромне ресурсе Каспијског базена и Урала. Изолацијом Русије само су дали додатну моћ председнику Путину и допринели порасту његовог угледа и утицаја у народу. Према свему судећи на месту председника Русије гледаће га и наредних шест година, јер је залагање за Путинову кандидатуру постало део одбрамбеног механизма словенског народа. „Каубојска дипломатија“ одговорна је што данашњицу можемо назвати „данима опасног живљења“. Каубоји су врло брзо заборавили Путинов говор на седници УН неколико дана уочи руске интервенције у Сирији.

Штавише, они у властитој држави одбацују цивилне слободе, од Американаца праве противнике. Шта све чека Американце? Поново се разматра идеја да се, као у доба Макартија, формира одбор за праћење политичких противника. А непријатељи су сви који не мрзе Русију. Идеју је пласирао сенатор Њут Гингрич. Већ се праве регистри муслимана са намјером да се за сваког зна гдје се налази. Стога муслимане планирају чиповати. Припрема се и депортација три милиона нелегалних миграната, што би могло створити хаос. Полицијска овлашћења ће бити све већа. За сваку критику власти, за сваки коментар који се оцени као злонамеран – следиће санкције. Иде се ка томе да ће медији бити једини тумачи истине. Оружана сила на граници према Мексику биће изузетно велика, полиција ће бити овлашћена да отвори ватру на сваког који покуша илегално прећи државну границу. А републиканци иду тако далеко да предлажу да се Афроамериканцима и муслиманима на изборима одузме право гласа. На удару ће бити, веровали или не, ЛГБТ популација.

Када је наведени „пакет мера“ намењен америчким држављанима, шта ли тек чека народе на Балкану? Брајан Хојт Ји долази у Скопље, не да би био амбасадор, како су објавили медији у Србији, јер се он налази на много већој функцији, већ да би из Скопља рушио владе у Србији, Српској, Мађарској, а ради онемогућавања кинеског Пута свиле и руских цевовода. У Скопљу, у амбасади која има осам подземних спратова, биће му штаб.
45 гласовa