Медији у САД и Британији годинама уназад покушавају да дискредитују Русију

Русија и њена богата традиција представљају директну претњу за пропали западни капитализам и прљаве праксе његових олигарха.  У таквим околностима, медији су постали једно од главних оруђаЗапада, лобирајући за интересе банака и коорпорација у том делу света, те обликујући мишљење  јавног мњења, односно  креирајући антируски ментални склоп.

Медији се, између осталог, (зло)употребљавају зарад сејања сумње, страха или мржње, или, у идеалном случају, за постизање сва три ефекта у умовима читалаца, гледалаца и читалаца. Процес је веома једноставан и темељи се на методама застрашивања и изазивања панике код грађана. Та пракса успостављена је након Другог светског рата, у којем се Русија херојски борила, изгубила преко 20 милиона људи и настојала да прехрани преостало становништво. Наиме,  Запад је средином двадесетог века створио мит како Руси планирају да завладају светом и како су претња  “свим капиталистичким и демократским државама”. Али, истина се налазила на “другој страни”, с обзиром да је и лаицима и историчарима било јасно да је већ у том раздобљу Запад, преко својих компанија и банака, контролисао добар део света и настојао свим силама да консолидује  моћ како би постао доминантан и на подручјима над којима није имао контролу.

У психологији се наведени метод назива “пројекција” и веома је ефикасан, с обзиром да је појединцима или групи људи најлакше да припишу сопствено понашање другима и тако стекну лажни утисак о сопственој исправности.  Тај “рецепт” примењују западни медији, нарочито у Сједињеним Државама и када из дана у дан нападају Русију, пласирајући тврдње да је починила неки злочин. Илустрације ради, Американци, али и многи други народи не знају ништа о злочинима Америке и НАТО-а у Јужној Осетији, у којима је страдало неколико хиљада људи. Мада су медији попут СИ-ЕН-ЕН-а оптужили Русе да су насилно окупирали део територије Грузије, радило се о злочинима Грузина против осетских цивила, док  Русија није имала никакве освајачке намере, већ је дошла да помогне локалном становништву које је убијала грузијска војска, уз помоћ НАТО-а и Америке, који су војнике снадбевали оружјем.

Антируска пропаганда нарочито је интензивирана у време сукоба у Украјини.  Представници НАТО-а и осталих организација које су послушници Запада као мантру су понављали да “Кијев има право да се брани” и оптуживали Москву за “нелегално уплитање у унутрашње ствари у Украјини”, као и за “нелегалну анексију Крима”.  С друге стране, прећуткивало се да су Владимир Путин, Сергеј Лавров и други руски званичници непрестано апеловали да се пронађе мирно решење конфликта, које није било могуће пронаћи због деструктивног понашања Запада. Уместо истинског залагања за мир у Украјини, Вашингтон је наоружавао, финансирао и подстицао марионетску владу у Кијеву да започне рат против Доњецка без милости, укључујући убијање ненаоружаних цивила.

Популарно средство у настојањима да се Русија демонизује јесте и прећуткивање свих позитивних трендова који су годинама уназад приметни у тој држави. Примера ради, “опште место” у описима ситуације у Русији у медијима попут британског Гардијана јесте “тешка економска ситуација”, док се нико од западних медија не запита како је могуће да грађани живе у беди, а популарност председника Путина превазилази 80 одсто, односно да он има двоструко већи рејтинг од свог америчког колеге Барака Обаме. Неки листови, попут Вашингтон поста иду тако далеко у фабриковању стварности да чак пласирају тврдње како су истраживачи јавног мњења под притиском Кремља па приказују “надуване” податке о подршци председнику Русије.

Имајући у виду лажи Запада, не чуди чињеница да се тамошњи медији нису осврнули ни на чињеницу да је Русија, под управом Путина, потписала енергетске и трговинске споразуме са Кином, Индијом, Ираном и другим државама у протеклих пар година увредности од неколико милијарди долара. Дакле, економске прилике у Русији нису неповољне већ  Запад драматизује ситуацију како би  скренуо  пажњу сопствених грађана са горућих проблема, попут високе стопе незапослености и недовољно брзог и снажног економског опоравка Европске уније или Сједињених Држава. 

Мада је Русија највећи трн у оку Запада, Америка и њој слични сматрају и Кину “смртним непријатељем” јер не игра по западним накарадним правилима. Из тог разлога, у медијима Запада не може се пронаћи податак да је у протекле три и по деценије 600 милиона Кинеза избављено из сиромаштва. Прикривање те информације је логично, ако се узме у обзир да се Америка није показала у борби за бољи живот “најрањивијег” дела становништва. 

Прочитај без интернета:
15 гласовa