Недавно постигнути споразум између Русије и Европске Уније о условима “зимског пакета” испорука гаса Украјини отвара пред Србијом и другим земљама југо-источне и централне Европе одређене “прозоре могућности”. У насталој ситуацији они добијају могућност да се разаберу и међусобно усагласе, као и да се договоре са Москвом и Бриселом о ширем спектру пројеката по питању транспорта руског гаса, како за сопствене потребе, тако и за даљи транзит у ЕУ. Међутим, да би се искористиле те могућности које се отварају, Београд и друге престонице треба да се јасно разаберу о својим приоритетима у области енергетике и да ојачају стратешку сарадњу са Русијом као кључним добављачем енергената у Европу.

Како је још једном подвукао руски министар енергетике Александар Новак после разговора са председником Европске комисије Словаком Марошем Шефчовичем, Русија чини све што је у њеној моћи како би се оперативно решила спорна питања која се тичу енергетске безбедности Украјине и целе Европе. Према његовим речима, ови преговори су прошли у пословном и конструктивном формату. Поуздан “пролазак зиме” је кључно питање” – истакао је руски министар. Према његовим речима, Русија је спремна да омогући Украјини попуст на гас у зимском периоду до нивоа цена у суседним земљама, на пример у Пољској.

Са друге стране, председник Управног одбора “Газпрома” Алексеј Милер је истакао да је компанија спремна да води преговоре са Украјином о транзиту гаса по њеној територији и после 2019. године, када се завршава рок важења садашњег споразума. Ипак, према његовим речима, “Газпром” не намерава да се договара на условима неприхваљтивим за себе. “Али то не значи да ћемо аутоматски ресетовати транзит кроз Украјину. На пример, гас у Молдавију ће поново ићи преко Украјине”, појаснио је Алексеј Милер.

Истовремено, Русија, у интересу енергетске безбедности Европе, тежи да максимално искористи и северну маршуту испорука гаса – у формату “Северног тока”. Потреба за изградњом другог крака овог гасовода дефинисана је понашањем самих Еврољпана, који, због ослањања на донете сопствене правне нелагодности, само половично могу да искористе ове капацитете. Притом, када се ради о руским испорукама путем гасовода “Северни ток – 1”, не ради се о недостатку ресурса: гасовод је “оптерећен са 80%, а раније је био оптерећен 100%”, рекао је шеф “Газпрома”.

Управо та околност је подстакла Русију и западне бизнисмене да потпишу споразум о изградњи другог крака указаног гасовода, чија ће крајња тачка бити гасно чвориште у аустријском граду Баумгартену. Споразум акционара о стварању система гасовода “Северни ток – 2”, ради повећања испорука руског гаса у ЕУ, поред Алексеја Милера потписали су на Првом Источном економском форуму у Владивостоку и председник Управног одбора BASF SE Курт Бок, члан управе E.ON SE Клаус Шефер, заменик генералног директора ENGIE Пјер Шарјер, председник управе OMV AG Рајнер Зеле, извршни директор Royal Dutch Shell Бен ван Берден. Овај пројекат разматра изградњу две нити морског гасовода из Русије у Немачку по дну Балтичког мора, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса за годину дана. Како су истакли учесници пројекта, нови гасовод ће бити изграђен уз ослањање на успешно искуство у реализацији пројекта “Северни ток”, на безбедној и поузданој инфрастуктури. “Северни ток” ће дуплирати капацитете наше нетранзитне и савремене маршруте испорука гаса преко Балтика. Важно је да се у основи ради о новим капацитетима гаса који ће бити потребни Европи у условима падајуће сопствене производње” – истакао је шеф “Газпрома”. При том, према његовим речима “учешће светских енергетских гиганата у пројекту истиче његов значај за обезбеђење сигурих испорука гасним потрошачима у Европи”.

Рекло би се да је све јасно и све заинтересоване стране и земље могу да се прикључе у стварање нове архитектуре енергетске безбедности Европе на нивоу регионалних пројеката и “подударања интереса”. Међутим, уместо тога, у неким европским престоницама су пожурили да у постигнутом споразуму виде некакву “издају” њихових интереса.

Наравно, премијер Украјине Арсениј Јацењук је већ одавно навикао европску јавност на сопствену, благо речено, политичку неадекватност. Зато не чуди што је он и овог пута пожурио да “одапне стрелице”, изјавивши да ће “изградња гасовода `Северни ток – 2` ставити под претњу безбедност и непрекидност испорука гаса у земље југо-источне Европе”, прећуткујући да је та “безбедност и непрекидност” не једном била жртва дејстава са украјинске стране по питању крађе руског гаса из транзитних испорука за Европу.

А Роберт Фицо, председник владе Словачке, после посете Кини је прилично неочекивано стао у редове критичара Русије. Његовом незадовољству није било краја. Према речима Фица, споразум западних бизнисмена са “Газпромом” није ништа друго него издаја: “Нису један месец трајали преговори са Саветом Европе да је потребно помоћи Украјини да остане транзитна земља, да јој се помогне да преживи у тешким зимским месецима. И одједном се објављује да је `Газпром` потписао споразум са западноевропским компанијама о изградњи још једног крака `Северног тока`. Они су од нас направили идиоте! Они су издали члана ЕУ Словачку и кренули су против политичке дискусије са Украјином и Саветом Европе”, сматра премијер Словачке.

Људски гледано, премијер Словачке се може разумети. Европска комисија је своје источно-европске партнере већ толико привикла на свој проукрајински и антируски курс, да било које дејство европских политичара и бизнисмена које се не уклапа у ту матрицу, код њих одмах изазива шок. Но, шта да се ради – енергетска безбедност Европе није само Европска комисија, а поготово није само Украјина. И што пре ту једноставну истину схвате Источноевропљани – то ће више гаса бити у њиховим кућама.

11 гласовa