Откако су Американци 2003.године окупирали Ирак, Блиски Исток уз године у годину иде са лошег на горе. Све што се дешавало и што се дешава у региону, био то Тунис, Либија, Сирија, Египат или сада Јемен, представља резултат директног америчког  мешања у унутрашње ствари тих земаља. Барак Обама је у недавном интервјуу агенцији Vice News  признао: „Исламска држава је израсла из „Ал-Каиде“ у Ираку, која се, пак, тамо појавила као резултат наше интервенције. То је оно што се зове „непредвиђена последица. Ето  зашто треба да се нанишани пре него што се опали“. Али америчка дипломатија и данас лоше циља.

C7EA7EC4-84AF-4F75-98D1-096D77E297AC_mw1024_s_n

Пошто су дозволили рат са шиитским покретом „Ансар Алах“ (хути) Американци по ко зна који пут ризикују да их стигну „непредвиђене последице“. Нико не негира да су хути једина снага у Јемену  која је у стању да се супротстави  порасту утицаја терориста из Ал-Каиде на Арабијском полуострву“  (АКАП) и „Исламске државе“ . Једна од основних замерки  шиита  свргнутом  председнику Хадију је била због његове блиске повезаности  са сунитским радикалима  који су, такође, били повезани и са АКАП-ом и са ИГ-ом. Није случајно што су се одмах после проглашења владе хута борци АКАП-а  заклели на верност ИГ-у и против хутима започели оружану борбу. Тако да је Обама опет циљао у погрешне терористе.

Све до сада Вашингтон сматра да главну осу зла на Блиском Истоку представља Иран, при чему затвара очи на неоспорне доказе недостатка терористичке претње која долази од Исламске Републике. Шта више, Вашингтон данас мора да покуша да са Техераном закључи алијансу против џихадиста Исламске Државе у Ираку и Сирији. Међутим, како би се супротставили иранском утицају Американци су у Јемену  стали на страну те исте терористичке снаге. Довођење своје спољне политике до апсурда постало је традиција америчких политичара.

thumb

Саудијска Арабија тврди да се ваздушна операција води на молбу свргнуте владе сунита. И Вашингтон каже исто то. Москва је позвала на моментални прекид крвопролића у Јемену и прекорела је САД због тога што не виде сличност између јеменске и украјинске кризе. Пошто су подржале председника Јемена који је побегао а нису подржале бившег председника Украјине Виктора Јануковича, САД су деловале дуплим стандардом, јер је и једну и другу ситуацију требало  регулисати преко преговора, сматра Сергеј Лавров, министар за иностране послове Русије. А закаснела реакција  Беле куће на то што су у Сани на власт дошли шиити указује на антииранске мотиве америчког одлучивања да се започне  агресија против Јемена.

Барак Обама је изабран за други период власти уз задатак да ојача спољнополитичке позиције Америке, посебно у исламском свету, и тако да уђе у историју. У том смислу главни пројекат Обаме на Блиском Истоку је затварање иранског нуклеарног досијеа, а уколико се успе, и нормализација односа са Техераном. Ни један амерички  председник у последњих 35 година, још од времена Џимија Картера није успео да реши тај задатак. Тешко да ће га решити и Обама. И не ради се само о иранском неприхватању или о посебној позицији америчког конгреса који на путу ка нуклеарном споразуму са Техераном прави процесуалне тешкоће.

У основи решења о рату са Јеменом лежи убеђење америчког естаблишмента да не сме да се дозволи да Техеран добије главну улогу у региону. Рата против јеменских шиита, блиских Ирану, како је Вашингтон замислио, треба Ирану да покаже да он нема довољно снаге да превлада  на Блиском Истоку. Са избором онога, ко ће решавати тај задатак, Американци овог пута нису имали проблема. Како се испоставило, међу Арапима  Иранци имају много више непријатеља него пријатеља. За Саудијце главни циљ представља да се Ирану не дозволи да заузме њихово место. Египат никад  није подржавао иранску исламску револуцију и према Ирану се никада није понашао пријатељски. Суседне државе  у Персијском заливу  се по традицији прибојавају снаге Персијанаца и крију се иза саудијских леђа. Мароко и Јордан су се придружили том рату, како изгледа, да би  „правили друштво“ , а такође и да својим одбијањем не   наљуте Вашингтон. На  Самиту Арапа  који је одржан у Египту постигнут је договор да се формирају  заједничке оружане снаге. Генералном секретару Лиге Арапских Држава  је поручено да у току месеца обави састанак са војним представницима држава – чланица ради формирања удружених војних групација. Таква консолидована решења Арапи нису предузимали чак ни у време рата с Израелом.

На страни Арапа, против Ирана, нашла се и Турска. Председник Реџеп Ердоган је изјавио да је Техеран дужан да преиспита свој прилаз кризама које су се појавиле у Сирији, Ираку и Јемену. По његовим речима Иранци би морали да напусте набројане земље. „Оно што се дешава у Јемену, Сирији и Ираку представља покушај Ирана да доминира у региону, користећи за то несугласице између шиита и сунита, што је недозвољиво“ – сматра Ердоган. Речи турског председника су у Ирану изазвале буру негодовања. Председник комитета за националну безбедност и политику са иностранством иранског парламента, Мансур Хакикатпур, затражио је  да се Ердоганова посета Техерану, која је била планирана за најскорије време, одложи. Догађаји у Јемену могу да постану озбиљан повод  за кризу у односима Ирана са неарапским суседима. Пакистан се већ придружио операцији арапске коалиције и уз обећање  пуне подршке  Саудијској Арабији у њеном рату са шиитима Јемена.

5815284455515bd43b885178493

Војна операција у Јемену је добила назив „Олуја одлучности“ (Storm Determination). Очигледно је да је цео регион озбиљно захваћен олујом. Тренутак за почетак рата није изабран случајно. Иран је на прагу затварања свог нуклеарног досијеа, јер су преговори са шесторком успешно завршени. Ирански супарници у региону су схватили да конфронтација Техерана са Западом може да се заврши врло брзо. У стварну опасност од тога, да Иран може да дође до атомске бомбе је веровао мало ко, иранску претњу су мерили не бројем центрифуга, већ бројем земаља на које је Техеран  правио јак утицај. Дипломатско решење иранског нуклеарног проблема мења комплетну геополитичку ситуацију на Блиском Истоку. А Јемен није уопште периферна карика у регионалној безбедности.

Bab-El-Mandeb

Земља се са једне стране налази дуж главног морског пута из Европе у Азију, а са друге – уз трговинске путеве Црвеног мора.  У оба правца сваког   дана се превозе милиони барела нафте: кроз Суецки канал у Средоземно море, а из саудијских  рафинерија на азијска тржишта. Залив Баб-ел-Мандеб представља једно од оних места које је влада САД поставила у списак седам стратешки уских места за светски транспорт нафте танкерима. Иран  већ по географском положају контролише Ормуски мореуз који је од ништа мањег стратешког значаја. Приговори због оснивања државе коју ће водити шиитско руководство (у  Јемену) у многом се посматра са позиција енергетске безбедности Запада. Онај ко буде контролисао Јемен може да затвори пут танкерима из Персијског залива у Суецки канал и да тако Европу остави без нафте. Флота Саудијске Арабије је опколила јеменске луке, и Ријад би желео да дуго остане ту.

Рат у Јемену представља изазов за Техеран, покушај да се он испровоцира да одговори војним мерама. Мора да се призна да Иран заиста није чекао да се заврши политичка криза у  Јемену већ је прешао на сређивање међудржавних односа са режимом хута, и де-факто  признао прелазак власти у њихове руке. Како показује реакција суседних држава Иранци су мало са тим пожурили.

Прочитај без интернета:
13 гласa