Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ: Администрација Обаме, као инструмент крупног капитала, жури да заврши своје прљаве геополитичке послове ослањајући се на „европску мркву“ коју Србија гризе као сом. Рушење режима, инсистирање да су терористи у Сирији само „умјерена опозиција“ са тенковима, убијање црнаца, прављење од Косова државе,  све је то поражено побједом Доналда Трампа. Само незрели и уцјењени политичари угађају процесу убрзања… Надам се да је влада у Србији свјесна да сада треба зауставити политичке процесе везане за Косово – одбацити процесе везане за НАТО

Марко ЈАКШИЋ: Вучић увлачење Србије у НАТО ради по Миловом рецепту, где рачуна да ће већина у скупштини уз гласове великог дела прозападних опозиционих партија изгласати ту одлуку. То је рачуница западних обавештајних служби у Србији које припремају терен, без обзира што се политичко клатно у свету мења.  За светски полигон, за Русију, је довољно да Трамп само не ради оно што су радили Клинтон и Обама. Како је у ЕУ све већи број земаља против либералног концепта, покушаји да се спречи НАТО и глобализам ће бити све интензивнији

Владислав ЈОВАНОВИЋ: НАТО мора да жури, јер над собом имају новог председника САД кога хоће да доведу пред свршен чин на Балкану. Хоће да заокруже обале Средоземног мора да би спречиле Русију и Кину да се појаве у европском „меком трбуху“, што би постигли уласком ЦГ. То би био пример за Србију, која стално одмиче у сарадњи са НАТО, па неутралност остаје реч без садржине. То и Колинда има у виду, као и они који су њој тактички препустили да нам саопшти добродошлицу. НАТО и ЕУ су мислили да су на домак циља, али се Русија вратила на своје историјске правце спољне политике и битка за Балкан ни из далека није готова. Зато НАТО хоће да де факто увуче Србију и зато форсира сарадњу

Андреја САВИЋ: Ширење НАТО је на леду, а позив Колинде Грабар Китаревић је став локалних политичких елита.Одлазак премијера у седиште НАТО је тактички потез у контексту да је исход америчких избора шокирао западноевропске државе које су у седишту НАТО, јер су се у изборној кампањи Трампа отворила многа спорна питања. Ми имамо прокламовану неутралност, а све зависи од тога како ће се договорити САД и западни партнери са Русијом. У Црној Гори је поларизација власти и народа, а Русима то извесно не одговара

Душко ЈАЊИЋ: НАТО у својој самозадовољности- док им Русија није показала у Украјини и Централној Азији да се опоравила и да нема више само једна сила – није имао потребе да пожурује Србију. Сада је ситуација сасвим другачија. Порука да смо добродошли је порука да не постоји за земље бившег комунизма чланство у Европи без чланства у НАТО. Запад је проценио да је Влада слаба и да опет иде на изборе, а таква Влада не одговара ни Русији ни НАТО.

 

У ТОКУ ЈЕ – нема сумње – жестока НАТО офанзива на Балкан!

Кампања је по светски мир – и српски опстанак на овом простору – једнако опасна као војни напад 1999. То што се овај пут не спроводи бомбардерима и уранијумом, имамо да захвалимо Русији, која је променила геополитичку климу глобуса. Иначе би нам „дарове“ одозго слао не само „милосрдни анђео“ него и „сви свеци“ којих би сатанисти из НАТО могли да се сете.

После позива Јенса Столтенберга чланицама НАТО да  убрзано ратификују приступ Црне Горе у Алијансу и после „добродошлице“ коју је у НАТО Колинда Грабар Китаровић (ничим изазвано – или баш према ИПАП агенди) пожелела Србији – нема простора да се питамо је ли на делу убрзавање насилне интеграције српских државних простора у злочиначки војни савез. И то: супротно жељи становништва две државе!

Треба разјаснити само зашто је агресивна НАТО пропаганда кренула управо у моменту када је, кичма тог савеза – Америка – за главешину добила једног Доналда Трампа. Није ли било логично – политички и у сваком другом смислу – да НАТО заустави своје активности док се не смири геополитички земљотрес који је Трамп изазаво. У чему је значај овог залета у продору на Балкан – али и који су његови реални домети – ако се зна да је сам Трамп тражио да САД не ратификују улазак Црне Горе у НАТО. И, ако је српској јавности Брисел коначно јасно поручио да је неће у чланству. То је недвосмислено открио комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан кад је рекао да са Косовом Србија мора да потпише правно обавезујући споразум о односима две земље. Дакле, коначно се чуло и то што су српски преговарачи одавно знали: (оваква) Србија не може у ЕУ.

Зато треба питати и ово: зашто премијер Александар Вучић не захвали Хрватици Колинди на добродошлици у НАТО оном мантром коју одмах „испали“ када се помену источне интеграције, а која гласи: „Србија је војно неутрална“. И колико дубоко ће осовина Вучић-Ђукановић успети да угура две српске државе, Србију и Црну Гору, у НАТО током офанзиве која је у току?

Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, стручњак за безбедност

dzevad-galijasevic

Администрација Барака Обаме, као инструмент крупног капитала, жури да заврши своје прљаве геополитичке послове ослањајући се на „европску мркву“ коју Србија гризе као сом. Уцјењени режими прихватају процес убрзања тзв. интеграција чак и оних које су потпуно на штету друштва и државе. Нисам сигуран, да ико може ову политику, ратоборне НАТО алијансе наметнути Србији или Републици Српској, нити постоји политичар који би то покушао а да не сноси политичку и сваку другу одговорност. Пут ка алијанси је сигуран пут до губитка повјерења у јавности – нарочито у вријеме одржавања Предсједничких избора.

Политика Барака Обаме као политика мултинационалних корпорација и англо-саксонског капитала, довела је у питање минимум кредибилитета Нобелове награде за мир – који су поред њега добијали углавном ратници покајници, бивши терористи и лидери који су дјеловали углавном негативно на свјетски мир. Обама је одржао Гуантанамо као велику свјетску срамоту – онај ко држи Гуантанамо у војном формату, недоступном Уставном поретку и цивилном, кривичном законодавству властите земље – ко вјерске фанатике, идеолошки радикалне али војно неангажоване суди по „војним прописима“ и мучи скривено од очију јавности нема право никоме држати лекције о демократији и заштити људских права. Истовремено, ниједан ратни сукоб,није окончан отворена су нова жаришта и нови ратови, које управо подстиче та „неолиберална империја“ тачније у њено име Обамина влада Сједињених Америчких Држава. Рушење режима, инсистирање да су терористи у Сирији само „умјерена опозиција“ са тенковима, хаубицама и ракетним системима… па убијање црнаца, прављење од Косова државе… све скупа и све то појединачно и групно поражено је у самој земљи побједом Доналда Трампа. Само незрели и уцјењени политичари угађају процесу убрзања  који наноси непроцјењиву штету по друштво и државу. Надам се да је влада у Србији свјесна да сада треба зауставити политичке процесе везане за Косово – одбацити процесе везане за НАТО и чекати да Доналд Трамп преузме власт како би и Србија сазнала шта су оквири, циљеви и приоритети нове политике – која сигурно неће бити иста по многим питањима.

Што се тиче Хрватске она је неважна, сиромашна и презадужена земља Европске уније. Истовремено она је ксенофобична и усташоидна – једини цјеловити идеолошки концепт државе је усташтво а то значи: мржња према Србима, ослонац на Њемачку и Ватикан и поданички однос према САД-у.

Зато се обраћају побједничкој Америци, оној Трамповој, кроз обраћање Китаровићке, денунцирају Републику Српску као сецесионистичку а Бошњаке као вјернике који су припадници радикалније интерпретације Ислама. На тај начин желе себе да кандидују као локалног шерифа, који је способан чувати мир и стабилност и као једину исправну, политичку страну у мору проблема које изазивају Срби и Бошњаци.

Хрватска међутим је шака политичког јада задојеног мржњом према свему што је другачије – сувише мала и безначајна да биодлучивала и о својој политичкој судбини а поготово је нико неће питати о Републици Српској, о Федерацији БиХ – о Србима и Бошњацима.

Србија и Република Српска морају бити заједно са својим пријатељима. Они који су водили, организовали, логистички и обавјештајно подржавали, усмјеравали и уништавали Републику Српску Крајину а затим бомбардовали, прво Републику Српску  (1995) и Србију (1999), разарали и отели Косово, нису сигурно пријатељи било којо јсрпској политици и било којој републици у којој живе Срби. Прављење вјештачког баланса по коме су велике силе једно те исто – је примитивно, глупо и штетно, оно вријеђа разум српског народа. Наравно, ово је вријеме великих геополитичких потреса и диоба, понегдје отворених сукоба и сигурно је да Србија и Република Српска не требају бити међу првима и нудити себе као вјечиту жртву неког „најновијег“ свјетског поретка.

АЛИ МОРАЈУ ЗНАТИ И ГДЈЕ ИМ ЈЕ МЈЕСТО И КО СУ ПРИЈАТЕЉИ СРБИЈЕ: земље НАТО то сигурно нису и крајње је вријеме да Србија, онако како је ту већ урадила Република Српска, одбаци срамне уцијене у име крајње неизвјесног пута ка Европској Унији и циља који ниједан геополитички стратег не може видјети, у одређено вријеме, на утврђеном мјесту  и под предвидивим условима и цјеном која се мора свакодневно плаћати  америчким и њемачким интересима. Србија мора коначно дефинисати јасно своју међународну политику у разумијевању да не може више ићи у два дубоко политички и цивилизацијски конфритирана правца.

Вјерујући у ту могућност, трудио сам се да својим разумијевањем сложеног политичког положаја Србије и Републике Српске не допринесем ни на који начин конфронтирању ова два државотворна субјекта него да изнесем своје скромно мишљење које не производи штету по један народ у двије државе – који мора бити јединствен и усаглашен око даљег пута.

Марко ЈАКШИЋ, лидер Срба са Косова и Метохије, донедавни члан и посланик ДСС

zagruzennoe

Ситуација се дели на два полигона: у земљи и у свету.

У земљи имамо издају која се види и кроз споразум о телекомуникацијама и споразум о судству којим Београд сам истерује српско судство из покрајине, убрзано гради још два нова гранична прелазе је и све досадашње морао да уклони јер су протвуставни. Дакле:  учествује у стварању НАТО државе. У том сету је и подршка Ђукановићу и саучесништво у намештеном државном удару – јер је Ђукановић био гроги и требало је да падне, али је Вучић дао директну подршку НАТО режиму и спречио да се деси оно што се десило у Бугарској и Молдавији.

Вучић то ради да би се допао западу и да би покрао предстојеће изборе. Зато жури у НАТО, посетио је први пут седиште НАТО пакта, хвалио разговоре са Столтенбергом, као и улогу Кфора на Косову и Метохији – који по њему штити Србе. А да је тако, не би 250 000 Срба одбегло.

Док се у свету ломи ситуација, председник Владе као експонент глобалистичке либералне клике, уз помоћ својих западних лобиста и НАТО пакта ради на томе да задржи власт и усмери Србију у НАТО, а сарадња са НАТО се већ одвија на сваком плану, тако да се и наши официри школују у САД.

Дакле, Вучић политичким марифетлуцима спрема терен да једно јутро – без да нас је ико питао – осванемо у НАТО пакту који нас је бомбардовао, откинуо нам државну територију, направио овде своје базе и извршио егзодус и геноцид над нашим народом.

Вучић увлачење Србије у НАТО ради по Миловом рецепту, где рачуна да ће већина у скупштини уз гласове великог дела прозападних опозиционих партија изгласати ту одлуку. То је рачуница западних обавештајних служби у Србији које припремају терен, без обзира што се политичко клатно у свету мења.

За светски полигон, за Русију, је довољно да Трамп само не ради оно што су радили Клинтон и Обама. У ЕУ је све вежи број земаља против либералног концепта. Покушаји да се спречи НАТО и глобализам ће бити све интензивнији, с обзиром на то да ће у Француској највероватније доћи власт која је велики пријатељ са Русијом. У свету већ имамо огроман број антизападних земаља. Зато су ово последњи трзаји НАТО пакта који покушава да сачува позицију коју има. Зато је покушај наше власти да земљу увуче у ЕУ и НАТО, како када 1945.године идете у четнике. Концепт суперсиле НАТО пакта пропада, а ми смо били његове највеће жртве.

Владислав ЈОВАНОВИЋ, шеф дипломатије СРЈ

22_1000x0

НАТО мора да жури, јер над собом имају новог председника САД кога хоће да доведу пред свршен чин на Балкану, како он не би имао шансу да тражи алтернативни прилаз по свом укусу. Други разлог је занесеност ширим пројектом: хоће да заоокруже обале Средоземног мора да би спречиле Русију и Кину да се појаве у „меком трбуху“ Европе као глобалне силе. Зато им је важно да што пре укључе Црну Гору (која је по броју војника безначајна) јер она своју обалу спаја са обалом НАТО, тако да би се цела средоземна обала нашла под контролом НАТО.

Други део истог проблема је серија арапских пролећа, које су почели, али нису завршили. Мислили су да ће то бити убрзани поход у коме ће елиминисати сваку могућност да се Русија и Кина појаве са трупама у Средоземном мору. То је требало да се заврши Сиријом. Али, уместо да је то истисло Русију, само је ојачало њено присуство!

Када је реч о Србији, она је сама недефинисана. Пише да смо војно неутрални, али у стварности се граница сарадња са НАТО стално помера, па се чак ових дана изједначавају неки облици унутрашње војне организације. Зашто је то нама неопходно? Ако је то зато што је НАТО моћна сила уз наше границе, није јасно зашто се иде на изједначавање наше унутраше организације војске са њима. Чак се ни не каже које ће бити крајње границе преко којих нећемо ићи. Сталним одмицањем у сарадњи са НАТО, неутралност остаје реч без садржине. То и Колинда има у виду, као и они који су њој тактички препустили да буде та која ће да нам саопшти добродошлицу.

Најважније им је да увуку Црну Гору, једну од најстаријих српских земаља, у НАТО, да она буде за пример и углед Србији. А Србија се и више него уздржава од сваке критике унутрашње и спољне политике Подгорице.

НАТО и ЕУ су мислили да су на домак циља на Балкану, а то једа само они имају утицај овде – али се Русија вратила на своје историјске правце спољне политике. Зато битка за Балкан ни из далека није готова. Зато НАТО хоће да бар де факто увуче Србију и зато форсира све напреднију сарадњу, до фактичког пристајања Србије да уђе у зону НАТО.

Андреја САВИЋ, професор Факултета за безбедност

andreja-savic

Избори у САД су донели потпуну промену политичке ситуације у Америци,па одлазећа либерална власт покушава да до 20. јануара донесе што више одлука. За улазак ЦГ у НАТО треба још само формалност – да их у мају приме, али ће сада много зависити од Трампа.

 Приоритет у међународним односима ће бити смиривање ситуације око Украјине и на Блиском Истоку. Ширење НАТО је зато на леду. У том смислу, позив Колинде Грабар Китаревић је став локалних политичких елита.

Ми смо на доброј позицији неутралности. Међутим, биће нам оно што се договре Американци и њихови западни партнери са Русима.

У Црној Гори је поларизација власти и народа, а Русима то извесно не одговара. Мислим да ће већ променом америчке администрације, ту превладати разум и да ће велике силе испреговарати.

Ми се ништа не питамо. Питате зашто је онда премијер отишао у седиште НАТО и нахвалио деловање на КиМ, зашто је отишао код Клинтонових а победио Трамп. Добро, то је ствар политичког стила. Незахвално је процењивати тај његов потез. У политичкој тактици је могуће да радите ствари које се другима не допадају или које су изненађење. Мислим да је то тактички потез у контексту да је исход америчких избора шокирао западноевропске државе које су у седишту НАТО, јер су се у изборној кампањи Трампа отворила многа спорна питања (као клаузула о солидарности). Све ће се знати тек после 20.јануара.

Душан ЈАЊИЋ, председник Активне Србије

janjic-1-1

Прво, Трамп ће ићи на јачање америчке војске и њеног присуства, али је новина што тражи од Европљана да финансирају НАТО. Ово што видимо је офанзива не САД, него НАТО-а који покушава да се прилагоди Трампу. Већ сте видели грешним зачећем, а изјаве хрвтаских званичника да ће ићи на већа издвајања и куповати оружје из САД, а Китаревићева нам је пожелела добродошлицу.

Увек сам говорио да су у лажи кратке ноге. Још је у време Коштунице усвојена НАТО развојна стратегија и НАТО стандарди, иако је он измислио војну односно политичку неутралност (као да је од дошао на влас безгрешним зачећем, а не договором САД и Русије).

Сама позиција Русије је у оно време ограничена на принципијелну подршку Резолуцији 1244.

Потом се у делу јавности ствара анти НАТО утисак, јер сиромашна Србија нема одакле да купи оружје него  Русије и Белорусије. Тако се неутралност претвара у сто заједничких акција…

НАТО је у својој самозадовољности – док им Русија није показала у Украјини и Централној Азији да се опоравила и да нема више само једна сила – није имао потребе да пожурује Србију. Сада је ситуација сасвим другачија.

Европа мора грчевито да доказује да је савезник САД и да преузме на себе безбедност Европе укључујћи и Украјину и зато грчевито жели да заврши ширење на Западни Балкан. Ту је само Србија остала изван.

Порука да смо добродошли је покушај да нам се каже оно што смо знали од почетка : да не постоји за земље бившег комунизма чланство у Европи без чланства у НАТО.

Запад то више неће да трпи. А Русија – и то ћемо чути у наредним посетама- поручује да се определимо, а она ће прихватити наше опредељење. Она не врши контраутицај.

Ово је моменат када је запад проценио да је Влада слаба и да опет иде на изборе. Таква Влада не одговара ни Русији ни НАТО, јер је врло реалан исламски тероризам на Балкану и није им у нтересу да гасе Сирију, а добију ново ратиште.

Припремила Диана МИЛОШЕВИЋ

107 гласовa