Фаза 1 – Незамисливо (друштвено неприхватљиво)

Априла 1998 године Слободан Милошевић одржао је референдум о могућем учешћу страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији. На референдум је изашло 5.297.776 гласача (73,05% уписаних бирача). Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији изјаснило се 94,73% гласача, а За је било свега 3,41%. Дакле, пре непуних 20 година српски народ је недвосмислено сматрао Косово и Метохију својом територијом и није видео потребу да његову судбину решавају страни представници. У каснијој одбрани Космета Милошевић је наступио у потпуности поштујући овакву одлуку свог народа. Резолуцијом 1244 обезбедио је сувереност Србије над Косметом, упркос агресији НАТО-а и привременом препуштању управе администрацији ОУН.

 

Фаза 2 – Радикално (неприхватљиво али уз опаске)

Након пето-октобарског пуча у почетку су новоформиране про-западне структуре власти формално уважавале Космет као део Србије, али поједини њихови представници, попут Чедомира Јовановића, Горана Свилановића, Весне Пешић итд., су већ тада јасно излазили у јавност са ставовима да Косово више никада неће бити српска територија. Такав став промовисале су и бројне НВО финансиране од западних ментора, чиме је фактички започело отварање прозора Овертона у коме се Косово више не види као део Србије. Неки од њих платили су то својим политичким каријерама. Рецимо, Чедомир Јовановић проглашен је за политичког шарлатана и доживео драстичан пад рејтинга управо промовишући оне ставове на којима данас Вучић гради политичку популарност. И ту одлично можемо сагледати како се мења перцепција јавности неке идеје методом Овертоновог прозора.

Затим су дошли Тадић и Јеремић који су лансирали тезу „И Европа и Косово“ и проблем Космета из ОУН изместили у ЕУ која је отворено фаворизовала албанску страну. А затим су, кроз Борка Стефановића, отпочели дијалог са Приштином, са свом медијском манипулацијом која је скривала суштину значења овог геста и уз оно што у Прозору Овертона називамо „опаскама“ (Косово са звездицом, називање шиптарске парадржавне администрације „привременим институцијама“ итд.)

 

Фаза 3 – Могуће (прихватљиво као опција)

Ова фаза практично је започета одмах након инсталирања напредњака у српску власт, када је Николић „одлучио“ да преговоре са Албанцима дигне на „највиши оперативни ниво“, што је резултирало почетком фарсе зване Бриселски процес. Врућ кромпир је уваљен Ивици Дачићу, који се налазио под пуном контролом тајних служби Микија Ракића (отуда је и ушао у коалицију са Тадићем). Без обзира на отворено лагање српске јавности о току и резултатима тих преговора, посебно завршног документа, са аспекта методе Прозор Овертона  било је најважније да је она (српска јавност) прихватила реалност дијалога у коме је шиптарска парадржава Косово од српске стране и бриселских посредника имала третман праве државе.

 

Фаза 4 – Рационално (проглашавање опције за објективну реалност)

Преузимањем преговарачке палице од стране Вучића и промовисањем новог преговарачког пара у Бриселу, Вучић-Мустафа, процес се дигао на још виши ниво у смислу уважавања косовских пара-институција и формално-правног искључивања српске државе са Космета. Вучић је примењујући лаж, манипулацију, уцене, злоупотребу државних органа и физичку присилу према српском народу на КиМ, буквално избацио Космет из ингеренција државе Србије и отворено или манипулацијама, попут оне за „српским возом“ или Мостом на Ибру, омогућио инсталирање шиптарских институција на целој територији Космета, чак и тамо где нису постојале ни једног тренутка од повлачења српских снага из јужне покрајине.

Све то правдано је реалношћу на терену, условима на европском путу и успостављањем нових односа са албанских народом. Дакле, одрицање од Косова, мада још увек неформално, проглашавано је за објективну реалност. При томе Србија за своје кораке ка „прихватању нове реалности“ није добијала ништа за узврат.

 

Фаза 5 – Популарно (објава друштвене прихватљивости)

И онда, одједном, након повратка Вучића из Вашингтона где се сусрео са Пенсом, фаза 5 – објава позива за „унутрашњи дијалог“ увијеног у политичку мистику шта заправо значи, који му је циљ, ко су преговарачи, шта су полазне тезе итд.? Нема дилеме, дат је налог за улазак у најкритичнију фазу Космета у Прозору Овертона. Зашто најритичнију? Зато што је то фаза у којој се први пут отворено приказује суштина циља (Вучић ће пре или после морате открити шта су му намере, односно који су му налози које извршава), али и последња у којој маса, којој се мења свест, може одговорити неприхватањем и отпором. Последња, шеста фаза, је утврђивање освојене територије, али пета је само освајање.

Офанзива којом се кренуло у ову фазу је жестока, уз чињеницу да је манипулација отворено потпомогнута подршком споља. При томе, евидентно је да Вучићеву „иницијативу“ прихватају само оне институције и појединци у српском друштву који годинама лобирају за независност Косова, као и земље које су учествовале у агресији на Србију. Од стране режима све се опције наводно држе отвореним, али зна се шта су њихови циљеви и задаци. Они су записани у тзв. Ахтисаријевом плану за Косово и ЕУ захтевима који се намећу пред Србију. Јавности Србије то се индиректно ставља до знања буквално свакодневно. Ипак, изгледа да актуелни српски режим није задовољан како се процес одвија и да цени да је озбиљнији друштвени отпор дефинитивном одрицању од Космета могућ, без обзира што у Србији нема скупова који би промовисали останак Космета у Србији, иако се такви скупови најмање једном годишње одржавају у Чешкој, Словачкој, Грчкој и другим земљама.

Да ли је могуће да је грађанима тих земаља више стало да Косово остане у Србији него нама, Србима. Да ли је нормално да они Косово виде као српско, а да ми о томе треба да водимо „унутрашњи дијалог“? Није, само њихова јавност није у Прозору Овертона по питању Космета, па се њихова свест није мењала по том питању. И те земље морају нам бити репер колико је моћан прозор Овертона, мас-манипулативна метода за мењање колективне свести, када је спроводи власт „народа-жртве“.

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Како сам већ нагласио, последња, шеста фаза Космета у Прозору Овертона биће верификовање „нове реалности“ у политичким институцијама и њено обезбеђивање законским актима који ће садржати казнене одредбе за оне који се усуде да критикују „нову реалност“ чак и када се ради о научним истраживањима и делима. Све то што већ имамо у фамозном Закону о Сребреници.

Верујем да Вам је овај текст приближио метод манипулације Прозор Овертона који се над нама спроводи како би група национално неодговорних појединаца безболно предала Косово у име свих Срба, а ми то прихватили.

Сам „унутрашњи дијалог“ је манипулациона форма без суштине и прогласиће се завршеним пре него заправо буде стварно и почео. Нема сумње да је Вучићев режим спреман да иде до краја и да би плаћени зомбији у скупштинским клупама подигли руке за давање Косову столице у ОУН, па чак и за признање, ако би Вучић то затражио. Присетићемо се да је „столицу Косова у УН“ први поменуо баш Ивица Дачић 2013. године, када ни Шиптари нису помињали ову могућност. Да ли је и то било дело примене  Прозора Овертона? Јесте, било је! То је део технике. Увек постоји неко ко први „одшкрине“ слику будућег прозора јавности. Истина, само на тренутак.

О томе на шта су, по питању Космета, данас спремни они који чине наш политички естаблишмент најбоље сведочи чињеница да се већина оних који себе сматрају „учесницима у дијалогу“ у предлагању својих „решења“ уопште не обазиру на ограничења која им намеће Устав Србије. Тако се понашају и коалиција на власти и опозиција. „Предлози“ Ивице Дачића о некаквој подели „да не би изгубили све“ и Расима Љајића о разговорима о коначном статусу „после пет година“ класичан су пример отвореног позивања на рушење постојећег уставног поретка, али правосуђе на то ничим не реагује. А реагује на узнемиравања појединих политичара СМС порукама, или одбијање родитеља да вакцинишу своју децу.

У сваком случају на делу је сценарио који је Слободан Милошевић предвидео у свом последњем говору од 02.10.2000.

“У склопу те политике распарчавања … Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би она морала да се опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.”(3)

Само, што после првог (и то је предвидео) долази други део, тзв. Санџак, што нам је Вучић већ најавио. И наравно, нови Прозор Овертона… 

А у њему нови историјски договор Вучића, овога пута са Угљанином, Љајићем и Зукорлићем. Само прво да се, сви заједно, реше Космета …

___________________________________________

 

  1. sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80_%D0%9E%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0
  2. rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2014_09_26/Overton-kako-prihvatiti-neprihvatljivu-ideju-3311/
  3. www.pravda.rs/2014/09/19/govor-slobodana-milosevica-od-2-oktobra-2000-kojim-je-predvideo-buducnost/

 

 

85 гласовa