Патрик Бјукенен

„Поседујем тајну мапу, произведену у Немачкој од стране Хитлерове владе – од планера Новог светског поретка,“ саопштио је Френклин Делано Рузвелт у свом обраћању америчкој нацији на Дан морнарице, 27. октобра 1941.

„То је мапа Јужне Америке, коју Хитлер намерава да реорганизује. Међутим, географски стручњаци у Берлину су немилосрдно избрисали све постојеће границе… да би цео континент ставили под своју доминацију,“ рекао је Рузвелт. „Ова мапа јасно показује да нацистички план није уперен само против Јужне Америке, већ и против Сједињених Држава.“

Наш вођа је поседовао још један застрашујући тајни документ, „произведен у Немачкој, од стране Хитлерове власти…

„То је план за укидање свих постојећих религија – протестантске, католичке, мухамеданске, хиндуистичке, будистичке, и јеврејске подједнако… На месту храмова наше цивилизације, биће успостављена међународна Нацистичка црква… Уместо Библије, речи из Мајн кампфа биће наметнуте и установљене као Свето писмо. А Христов крст ће бити замењен са два симбола – свастиком и голим мачем… Бог крви и железа ће заменити Бога љубави и милосрђа.“

Шта је био извор ових запрепашћујућих нацистичких планова?

То су биле измишљотине које су произвели британски агенти у Њујорку, под вођством Вилијама Стивенсона, Черчиловог „Човека званог храброст“, чији је задатак био да уради све што треба како би увукао САД у британски рат.

Рузвелт је започео своје обраћање описом напада две немачке подморнице на америчке разараче „Грир“ и „Керни“, у којем је овај други потопљен уз губитак 11 америчких живота.

Према Рузвелту: „Настојали смо да избегнемо пуцање. Али пуцање је почело. И историја је забележила ко је први пуцао“.

Истина је, међутим, била следећа: „Грир“ и „Керни“ су ловили немачке подморице за рачун британских авиона који су их гађали дубинским бомбама.

Рузвелт је очајнички желео рат против Немачке, док је, поред свих својих злочина, Хитлер очајнички желео да избегне рат против Сједињених Држава.

По речима конгресменке Клер Бут Лус, Рузвелт „нас је лажима увукао у рат пошто није имао политичку храброст да нас поведе у њега“.

До краја 1941. већина Американаца је још увек била против уласка у рат. Они су веровали да нас је „лажљива британска пропаганда“ о белгијским бебама које су Немци бацали у ваздух и дочекивали врховима својих бајонета увукла у Први светски рат, на огромну корист Британског царства.

Ове епизоде падају на памет због таласа негодовања који је преплавио америчку престоницу због „лажних вести“ које су наводно произвели стари пајтоси Владимира Путина из КГБ-а, да би их затим рециклирале разне америчке личности, сајтови и часописи који су анти-интервенционистички и антиратно оријентисани.

Сенатор из Охаја Роб Портмен каже да је „опасност од пропаганде и дезинформација“ уперених против Америке стварна, и да јој морамо „парирати и супротставити се“. С тим у вези, Конгрес спрема програм вредан 160 милиона долара за потребе Стејт демпартмента.

Наравно, Американци треба да буду на опрезу када је реч о „лажним вестима“ и покушајима страног уплитања у америчке изборе.

Међутим, често су баш наши савезници, попут Британаца, али и наше вође ти који нас лажима и обманама увлаче у беспотребне ратове. И није ли уплитање у унутрашње ствари, укључујући и изборе, режима који нам нису по вољи, заправо опис посла ЦИА и Националне задужбине за демократију?

Историја нас упозорава да је наша Партија рата та на коју треба обратити пажњу.

Размотримо операцију „Ирачка слобода“ (амерички кодни назив за напад на Ирак у марту 2003. и потоњу окупацију – прим. прев.).

Ко је обмањивао, варао и лагао у вези Садамовог оружја за масовно уништење, ко је произвео „лажне вести“ које су нас увукле у једну од наших највећих националних стратешких брљотина?

Ко је годинама лагао о иранском програму нуклеарног наоружања, и замало нас увукао у рат, пре него што је свих 16 америчких обавештајних агенција раскринкало ту пропаганду 2007. и 2011. године?

Упркос томе, и даље има оних, и у Америци и у иностранству, који инсистирају на томе да Иран има тајни програм нуклеарног наоружања. Њихов циљ је рат против Ирана.

Да ли нам је речена пуна истина о инциденту из августа 1964. између северновијетнамских патролних чамаца и америчких разарача „Медокс“ и „Ц. Турнер Џој“, на основу ког је Конгрес муњевито, скоро једногласно изгласао резолуцију која нас је увукла у осмогодишњи рат у југоисточној Азији?

А можемо да се вратимо још даље у америчку историју.

Тадашњи конгресмен Абрахам Линколн сумњао је у тврдњу председника Полка да је мексичка војска прешла Рио Гранде и „пролила америчку крв на америчком тлу“. У резолуцији коју је предложио (1847.г. – прим. прев.), Линколн је захтевао да се објави на ком се тачно месту десио поменути злочин, који је дао повод да америчка војска умаршира у Мексико Сити и отме половину мексичке територије.

Да ли нам је тадашњи помоћник министра морнарице Теодор Рузвелт говорио истину када је, у вези дизања у ваздух наше топовњаче „Мејн“ (15.2.1898 – прим. прев.), изјавио да је „Мејн потопљен актом прљавог вероломства Шпанаца“?

Нико никад није доказао да су Шпанци били виновници експлозије.

Ипак, Америка је из рата који је уследио добила оно што је Рузвелт хтео – Порторико, Гуам и Филипине, односно нашу сопствену империју.

„У рату је истина толико драгоцена да је увек мора чувати телесна гарда лажи“.

Тако је рекао Винстон Черчил, велемајстор лажних вести.

ПРЕВОД ФСК

Извор: buchanan.org/blog/fake-news-war-party-lies-126096

34 гласa