Бивши премијер Украјине Николај Азаров је у својој књизи „Украјина на раскршћу“ (2015) написао: „Украјина, у суштини, никада није била мононационална држава. Доњецка и Луганска област су се разликовале од Харковске, Запорошке и Дњепропетровске, од Сумске и Черниговске. А да не говорим о Галичини, Закарпатју.  Унитарна држава Украјина – то је извор сталних конфликата“.

То  да је унитарно државно уређење Украјине почело да ствара сталне грађанске конфликте потврђују сви догађаји последњег времена. А ипак украјинске власти упорно убеђују: „Украјина је била, јесте и биће унитарна држава“.

Ако за тренутак заборавимо ситуацију са ДНР и ЛНР,  појам „Унитарна Украјина“  је потпуно немогућ због стварности у Закарпатској области. Већ је трећа деценија како се игноришу резултати Свеукрајинског референдума из 1991.године на коме се 78% становништва Закарпатске области изјаснило за формирање територије у саставу Украјине која ће бити самоуправна и биће у облику  области.

Са посебним интересовањем ситуацију у Закарпатској области прати суседна Мађарска. Процене бројности закарпатских Мађара се крећу између 150 и 200 хиљада људи, при чему приближно 100.000  њих има и мађарско држављанство. Али чак ни то није најважније. Најважније је да се из Мађарске Закарпатска територија посматра не као безлични део „унитарне Украјине“ (израз Петра Порошенка), већ као територија која, да тако кажемо, умногоме  – није туђа. Још  почетком 11.века, у време када је постојала средњевековна Мађарска држава Светог Иштвана (Светог Стефана), Закарпатје је представљало њен део. Доцније су се те територије дуго налазиле под влашћу аустро-угарских Хабзбурга.  И тек су догађаји из два светска рата и послератно мирно сређивање ситуације прекинули многовековно пребивање закарпатских Мађара у Мађарској.

Када се каже да се сада над Мађарима Закарпатске области надвила претња, то није преувеличавање. Мобилизација коју су објавиле украјинске власти  у једном тренутку може да доведе до тога да се прелије пуна чаша трпљења Мађара са обе стране границе.  Највеће будимпештанске новине Népszabadság  јављају да је 128.бригада украјинске армије, у којој су били и закарпатски Мађари, доживела драматичну судбину. Према изјави команданта бригаде Јевгенија Пиљгуја, која се чула у Ужгороду, од почетка војних дејстава на истоку Украјине њени губици износе преко 100 војника. Од њих је 58 погинуло од почетка ове године, и углавном у рејону „котла“ око Дебаљцева.

О претњи мобилизацијом пишу и друге будимпештанске новине – Népszava.  Ради се о плановима Кијева да «позове на озбиљну одговорност» становнике Закарпатја који намеравају да напусте област  у којој живе, између осталог и тако, што ће користити документа суседне Мађарске. У Будимпешти говоре о десетинама хиљада људи (то су најскромнији прорачуни) који или су већ на брзину напустили Украјину, или намеравају то да учине. Посебно негодовање  украјинских власти изазивају они становници Закарпатске области  који помажу својим земљацима да избегну позиве  за мобилизацију или који крију да поседују и «пасош  друге земље».

У Мађарској се све то прихвата као почетак  прогона због  националности,  и преко тога не може да се пређе ћутећи. Још почетком фебруара ове године комитет за националну безбедност мађарске владе  је дискутовао о статусу мађарске националне мањине у Украјини. Посланици су констатовали да закарпатске Мађаре позивају у Оружане снаге Украјине  «непропорционално њиховом бројном стању», односно, претерано много. Заменик председника комитета из партије ЛМП Бернадет Сел је изјавила: «Ситуација је тешка, и Мађарска треба да обезбеди заштиту својих саплеменика у Украјини». Председник комитета, социјалиста Жолт Молнар  је позвао владу да «предузме кораке   како Украјина не би могла да мобилише Мађара више, него што то оправдава бројно стање њихове општине». А посланик једне од највећих мађарских партија Јобик, Адам Миркоцки, директно је позвао владу Мађарске да «престане да брине о територијалној целовитости Украјине».

Закарпатски  Мађари  су почели да проговарају још пре годину дана, када се приближно  40 мађарских организација Закарпатске области обратило украјинском премијеру Арсенију Јацењуку са захтевом да им се обезбеде «равноправност и заштита». А мађарски премијер Виктор Орбан  је још тада изјавио да мађарска општина Украјине «треба да има двојно држављанство, сва права националне заједнице и могућност самоуправљања». «То јасно очекујемо од нових украјинских власти», – изјавио је Орбан.

Истовремено су се уз закарпатске Мађаре активирали и Русини који, без обзира на све ексцесе украјинизације себе нису никада сматрали за Украјинце. Комитет УН за супротстављање расној дискриминацији је још 2006.године Украјини препоручио да призна русинску националност, али је Кијев ту препоруку игнорисао.

Испод захтева председнику Украјине и Врховној ради да се спроведу резултати референдума из 1991.године већ се потписало преко 10 хиљада становника Закарпатске области. Сакупљање потписа се наставља. Русини захтевају да се призна њихов језик, да се он предаје у школама, да се на Ужгородском народном универзитету отворе катедре за русински језик, као и да се успоставе национални русински програми на локалној телевизији и радију. За 8 – 10 април је предвиђено следеће заседање Координационог савета русинских организација. Његови организатори тесно сарађују са мађарским активистима и председницима других националних мањина Закарпатске области. «Унитарна Украјина» више не може  безобзирно да прескаче те захтеве.

19 гласовa