Прошао је месец дана откако је П.Порошенко последњи пут био у САД, али ништа од објављене америчке подршке Кијеву није стигло – ни милијарда долара кредитних гаранција, ни нова транша кредита ММФ-а.

Рекло би се да је украјинско-амерички „медени месец“ прошао, и да уместо мириса медењака до Кијева се све јасније стиже звиждање бича. Белој кући је прекипело што финансијска прихрана садашње Украјине не даје ништа осим јачања корупције. Што је више давано  – то је више и  крадено. Вашингтон није задовољан ни тиме што је украјинска страна претерано оштро прекинула процес у Минску уопште не покушавајући да се бар направи да је спремна да испуни свој део Договора. Такав поступак Украјине Сједињеним Државама отежава очување широког режима санкција против Русије.

Изузетан је чланак који се 5.маја појавио у утицајном The Washington Post-у, под карактеристичним заглављем „Како западна помоћ продубљује зависност Украјине од мита“ („How Western aid graft addiction in Ukraine“). У њему се говори о томе да је Запад, као, већ више пута до сада покушавао да прекине праксу која се огледала у томе што је највећи део финансијских средстава које су стизала као „помоћ Украјини“, тамо разграбљиван. 

Конкретно, то је био разлог што су редовно  привремено обустављане кредитне линије, као и оне којима су међународне финансијске организације, па и поједине државе и компаније, слале помоћ Украјини. Осим тога, истина је – „због политичке  сврсисходности“ слање помоћи је ипак одмрзавано. Резултат: на сваки долар који је стизао у Украјину сада долази 6,25 долара који је илегално извожен из ње. Само је банка „Приватбанк“ И.Коломојског од кредита који је Украјини одобрио ММФ (4,51 милијарда $) присвојила и сакрила по офшорима 1,8 милијарди $. The Washington Post је закључио да се очигледно ради о институционалном проблему: очигледно је недовољно да се постављају само захтеви да се у земљи изврше реформе, већ је неопходно  да се владајућа елита у њој потпуно замени. Питање је само – киме. О томе у чланку нема ни речи.

Увредљиво изненађење Кијеву је направила главна „пасионарија“ мајданске револуције – Викторија Нуланд, помоћница државног секретара САД, која је директно на мајдану делила медењаке. Званичне информације о њеној посети њеним украјинским штићеницима са краја априла су прилично штуре. Али из кијевског информативног решета ипак процури много тога. Тако прес-служба „Самопомоћ“ наводи речи народног посланика Викторије Војцицке да је Нуландова захтевала да Украјина што пре унесе измене у устав тако што ће предвидети „посебан статус“ за поједине делове Доњецке и Луганске области (ОРДЛО),  што ће спровести у њима изборе и обезбедити амнестију за учеснике у борбама. Њена теза је у томе да је неопходно да се „Мински споразуми“ имплементирају до краја 2016.године, и да не постоји алтернатива. „Мада је „Минск“ лош, али се Украјина, као држава, сложила са њим“, Војњицкаја цитира Нуландову. Позивајући се на сопствене „поуздане изворе“ у украјинском руководству податке о сличном „ултиматуму“ од стране високе чиновнице Стејт департмента  потврђује и добро информисани Михаил Погребински.

Све у свему, позиција Стејт департмента коју је Нуланд изложила на састанцима са украјинским представницима, укључујући и председника Порошенка, изгледа отприлике овако:

  • Кијев је обавезан да испуни Минске споразуме, јер они немају алтернативе и јер је украјинско руководство на себе преузело обавезу да их испуни;
  • избори у ОРДЛО морају да се заврше до краја лета, а потпуна реализација Минских споразума – до краја текуће године. Исплата обећане финансијске помоћи ће директно да зависи од спремности Кијева да прати услове „Минска“;
  • Европске санкције према Русији ће у јулу највероватније бити продужене, али је и вероватноћа да ће бити укинуте у децембру такође довољно велика;
  • уколико се постигне договор о спровођењу локалних избора тешко наоружање и оклопна техника ће бити склоњена и налазиће се на специјално одређеним местима, под присмотром мисије ОЕБС-а;
  • бројност мисије ОЕБС-а и њена овлашћења ће бити проширени; дискутује се и о могућности да се формира специјални полицијски контингента под управом ОЕБС-а који, док буде трајала изборна кампања, треба да буде гарант безбедности на територији ОРДЛО;
  • извођење тешког наоружања и технике са територије ОРДЛО може да се врши тек када локални избори буду завршени, што је у складу са већ договореним планом;
  • процес обнове украјинске контроле границе може да почне тек када локални избори буду завршени и уз услов потпуног поштовања Минских споразума;
  • Кијев је обавезан да испуни цео комплекс мера које су предвиђене Минским споразумима, укључујући и доношење закона о врло опширној амнестији и уношење измена у украјински устав, како је договорено у Минску;
  • све стране морају да потпуно поштују обавезе које су мински споразуми предвидели, али Украјина је дужна да прва покаже добру вољу;
  • „Принципијелност“ Нуландове према „Минску“ у Кијеву објашњавају тиме да она добија шансу да заузме висок положај у спољнополитичком надлештву САД (под условом да на изборима победи Хилари Клинтон). Али шанса ће се остварити само уколико Нуланд постигне успех у решавању проблема који јој је наложено да реши, односно уколико буде постигнут успех у проблему са Донбасом. Она би морала, без обзира колико би је то коштало, да покаже неки, макар и делимични, али позитиван резултат.

А како да се постигне резултат који је Викторији Нуланд и њеним шефовима потребан, ако Кијев саботира процес из Минска и одуговлачи, претпостављајући да тиме ради за добробит Украјине. То није могло вечито да траје, тако да је Викторија Нуланд то демонстрирала својим „ускршњим поздравом“ Кијеву. Ништа лично – то је само посао!

Још једно изненађење из Америке, такође по женској линији, представља предстојећа замена амбасадора САД Џефри Пајета дипломатом са искуством Мари („Маша“) Јовановић (Американком српско-руског порекла). Ако се узме у обзир аква је била улога Пајета у украјинској политици, јер је имао право да „нокаутира“ не само сваког министра, већ и председника земље, постављење новог амбасадора САД се може упоредити са избором првог човека украјинске државе. Бела кућа се тиме очигледно дистанцира од оних људи које је не тако давно сама довела на власт.

За разлику од Пајета, М.Јовановић лично није повезана са садашњом владајућом групом Украјине. О њој се зна и да је она један од највећих америчких стручњака за постсовјетске државе (била је заменик шефа дипломатске мисије САД у Украјини и амбасадор у Киргизији и Јерменији), као и посебно специјалиста за државну корупцију. Већ је имала прилике да распетљава замршене чворове финансијских злоупотреба до којих долази од америчке помоћи. Није искључено ни да њено постављење  означава наговештај  за оно о чему је говорио The Washington Post –  за смену украјинске владајуће елите. Али истини за вољу – Бела кућа ни до сада  није  постизала баш неки успех са кадровима за Украјину, те зато нема разлога да се сматра да ће одсада бити другачије.

Препун песимизма, украјински политиколог огорчено констатује: „Обамина администрација је клонула – она више нема инструмената којима би могла да утиче на ситуацију у Украјини. Остала су само кардинална решења, између осталог и она, која ће обрушити и нашу земљу. Али док нови председник САД не поднесе заклетву стратегија се неће нешто посебно променити, а ми ћемо наставити да се котрљамо у геополитичку јаму“.

слика: www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/odgovor-rusije-na-strategiju-dvostrukog-rata/

Прочитај без интернета:
27 гласовa