У В О Д

Само две недеље након сјајног међународног тематског скупа “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске”, водећи руски информативно-аналитички портал на српском језику, Фонд Стратешке Културе (ФСК) из Москве, организовао је 12.12.2015. године, у београдском „Медија центру“, Међународну научну конференцију „НАТО поход на Балкан – следећи кораци“, настављајући тако третирање тема од стратешког значаја не само за Србију већ за читав српски национални корпус расут, управо од стране НАТО-а, широм Западног Балкана. По већ устаљеној традицији ФСК је у организацији конференције имао српског суорганизатора, а овога пута то је било патриотско удружење „Последња линија одбране“.

На Конференцији је излагало 13. изузетно компетентних учесника, од којих су чак њих седморица, у досовским чисткама пензионисани високи официри Војске Србије (четри генерала и три пуковника), што је уз неколико професора српских универзитета и врхунских аналитичара ФСК-а омогућило да се питања која отвара позив НАТО-а за чланство Црној гори и последице тог чина размотре квалитетно, стручно и уравнотежено из угла патриотског дискурса, и то са гео-политичког, политичког, војног и безбедносног аспекта.

Сама одлука НАТО-а да упути позив Црној Гори, упркос свести о томе да подршка њеног јавног мњења чланству у алијанси није на одговарајућем нивоу, као и евидентна спремност поткупљивих црногорских властодржаца да тај позив прихвате без непосредне провере воље бирачког тела о једном овако значајном националном и државном питању, показује велику журбу НАТО-а да, у условима постојећег гео-политичког престројавања, што хитније оствари потпуну доминацију над Балканом, као својеврсним територијалним и духовним размеђем цивилизација, без чије контроле нема успешног пута на Исток. На том путу НАТО ће се неминовно поново сучелити са „српским фактором“, али у битно другачијим гео-стратешким условима у односу на оне из 1999. године. Поменућемо неколико најважнијих:

  • Свет више није униполаран, ма како се Запад трудио да то прикрије. То се не огледа само у враћању Русије и Кине у гео-политичку арену, већ и у све већим пукотинама у јединственом приступу западних земаља главним светским проблемима
  • Путинова Русија, за разлику од Јељцинове, себе препознаје као велику силу која је јасно профилисала своје гео-политичке интересе за које је спремна да се бори свим средствима. Као спољни обод православне цивилизације и њен излаз на топла мора Балкан свакако спада у сферу тих интереса.
  • Однос према НАТО-у данас је практично највећа линија раздора између корумпиране српске политичке елите и српског народа, и без обзира на велика средства која НАТО улаже у пропаганду и лобирање, представља најслабију карику западног освајања (глобализације) Србије, а познато је да је сваки ланац јак управо онолико колико и његова најслабија карика.
  • Српске власти све теже прикривају процес приближавања НАТО-у депласираном причом о тзв. „војној“ неутралности.
  • Након дефанзиве у којој се нашао после сјајног Путиновог гамбита на Блиском Истоку НАТО-у су потребни офанзивни потези ради повратка унутрашње равнотеже и поверења чланица.

Због свега набројаног НАТО позив Црној Гори не можемо сматрати некаквим изненађем, али га можемо третирати као почетак интензивирања кампање за успостављање пуне контроле над балканским простором, пре намераваног  усмеравања на Исток, односно Русију. Након свих злочина које је НАТО, последњих двадесетак година, иницирао или директно починио на српским етничким просторима, а управо ради ширења свог војног и политичког утицаја, логично је да српски народ изражава забринутост и стрепњу везано са стварне намере Алијансе, посебно у контексту њене праксе да своје геостратешке циљеве и интересе остварује методом „управљања кризама“.

Такође, непријатна је и сличност садашњих геополитичких околности са онима које су постојале пред Хитлеров мучки удар на Краљевину Југославију, што само потврђује судбинску и историјску повезаност руског и српског народа.

У контексту напред реченог тешко је не приметити временско поклапање позива Црној Гори да уђе у НАТО са новим притисцима на одузимање дејтонских ентитетских овлашћења Републици Српској и новим таласом напада Албанаца на косметске Србе, што национално неодговорна српска власт свесно (или несвесно) игнорише и уз помоћ својих таблоизираних медија гура на маргине интересовања јавности, упркос чињеници да се ради о питањима од егзистенцијалног значаја за српски национални корпус.

У таквим околностима међународна научна конференција „НАТО поход на Балкан – следећи кораци“, привукла је велику пажњу како српске патриотске јавности, тако и НАТО-лобија, па се у препуном Медија-центру нашла и Јелена Милић, најекспониранији и најгрлатији заступник интереса Алијансе у Србији. Ако је њено снимање учесника и посетилаца ајфоном, на чијој је полеђини одсликана америчка застава, требало да буде нека врста провокације или притиска, идеја јој се није превише посрећила, јер је као ајфон-камерман деловала пре смешно него застрашујуће. А и снимак Конференције биће постављен на сајт ФСК-а. Но, налогодавцима се морају некако правдати уложена средства.

Технички, организатор је предвидео да се након свака четри излагања остави простор за питања, што је омогућило својеврсну комуникацију публике и излагача, сјајно вођену од стране модератора, Горана Јевтовића.

Сјајан одабир учесника омогућио је да се тема Конференције релевантно сагледа буквално из свих углова, мултидисциплинарно и детаљно, као и да нам се НАТО деловање на Балкану компетентно представи у простору и времену, са нагласком на актуелна догађања.

Очекивано, највећу пажњу публике привукла су излагања пензионисаних високих официра Војске Србије (Југославије), који су били активни учесници одбране државе и народа од НАТО агресије 1999. године и обављали највише војничке дужности. Њихова излагања носила су и печат личног искуства, што је Конференцији дало додатну аутентичност и тежину.  Будући да је некима од њих ово био први јавни наступ после дугогодишњег ћутања, верујемо да ће пажња и симпатије са којима су њихова излагања примљена бити мотив да се чешће појављују, будући да заиста имају шта да кажу и о НАТО-у, и о много тога другог везаног за агресију на СРЈ.

Пажњу присутних и медија привукло је и учешће проф.др. Андреја Фајгеља, са Универзитета у Крагујевцу, коме је ово било прво јавно научно излагање након недавног хапшења због критике начина на који је Александар Вучић дочекао генералнног секретар НАТО-а Јенса Столтенберга, на београдском аеродрому.

Наравно, и сви остали излагачи били су познати и врхунски експерти у областима којима се баве. На њихова излагања детаљније ћемо се осврнути у другом делу текста, а овај ћемо завршити представљањем свих излагача и назива њихових реферата, што само по себи говори о дометима Конференције „НАТО поход на Балкан – следећи кораци“, за коју можемо рећи да је најзначајнији анти-натовски научни скуп до сада организован у Србији.

35 гласовa