Овог десетог априла навршава се 75.-а годишњица „круговалног наступа“ Славка  Кватерника,  бившег домобранског пуковника и КуК окупационог управника Београда, којим је прогласио „ускрснуће“ хрватске државе.

Након уласка немачке војске у Загреб, извукао се Славко из подрума  конзулата Трећег Рајха где су га сакрили још 27.марта као доказаног србомрсца и свог сарадника.

До круговалне постаје (радио станица) Загреб, допратила га је Мачекова грађанска заштита која се покренула да наоружана хвата државне чиновнике Србе и југословенске патриоте Хрвате, како би осигурала жељени ред и мир у том „повијестном ускрснућу“ независне Хрватске, док истовремено 50 нацистичко – фашистичких дивизија оружјем напада државу Југославију!

Тренутак екстазе раздрагане србождерске руље док поздравља панцере на улицама Загреба, није посебно изненађење за упућене, јер су корени те видљиве мржње давно раније засађени.

Преображај унитарне аустријске царевине у двојну монархију, како би се олабавили дизгини мађарског националшовинизма обузданог акцијом крајишких пукова 1848.године, који су гушили великомађарске аспирације на земље које ни историјски ни етнички нису њихове, наметнуо је Хрватима квалитетно нове односе са Пештом.

Споразум назван угарско-хрватска нагодба, тајно подржан од Беча у намери да код хрватских грађанских политичара отупи оштрицу дотадашњег антиаустриског расположења, изродиће се у почетак политичког сукоба Срба и Хрвата у Војној Крајини која је ипак развојачена одлуком Беча, и додељена Пешти у маниру макијавелистичком  – завади, па владај!

Хрватски политички прваци, реагују одмах на то и захтевају да и та покрајина уђе у састав тзв „троједнице“ (Хрватска,Славонија, Далмација) како то данас приказују, али не казују да ће те покрајине бити у заједничкој држави тек од децембра 1918.године, када им слободу први пут у историји донесе српски војник, као победник у Великом рату!

Анте Старчевић, „отац домовине“ рођен у Војној Крајини као дете Хрвата Јосипа и Српкиње Милице, као изразити противник Беча написаће молбу кнезу Михајлу за пријем у државну службу, и то ћирилицом!

Не желећи спор са Бечом, одбиће Михајло младог филозофа који ће своју мржњу пројектовати на народ своје мајке, и постати творац изреке – „за Србе, сјекиру“! – док образлаже  политички програм  Хрватске странке права, чији је један од оснивача.

Међутим, србофобију као сврху политичког делања унеће ипак у програм ХСП покатоличени осјечки  Јеврејин  Јозуа Франк, који ће уз католичанство узети и ново име Јосип!

После смрти Старчевића, поделиће се ХСП у две фракције и ону која следи Јосипа Франка назваће „франковци“, изразити носиоци свих антисрпских наступа од 1896. године.

Сам Франк, државни је чиновник и члан одбора за финансије Краљевине Угарске што вешто користи за уплив у питања земаљске управе БиХ, као заједничке окупационе и Беча и Пеште.

Љубав према БиХ и данас испољава  аустријска влада, њен млади министар незгодног презимена глумата очи фактора стабилности у региону, све помно следећи политику“претече ЕУ“ коју отворено заступа садашњи окупациони gauleiter, претенциозно  назван Високи представник! 

Град Осијек, најнемачкија варош у Угарској тада и један од водећих франковачких центара, изнедриће познате србождере Ивана Франка (син Јосипов) и Иву Корског, који се уз Милу Будака сматра идеологом усташтва, као хрватског фашизма.

Сарајевски РКЦ надбискуп Штадлер, имао је у Франку најближег сарадника у припреми Првог свехрватског католичког конгреса који ће бити одржан септембрa 1900. године у Загребу, са благословом тадашњег римског папе (Pije X).  

Уводни говор надбискупа Штадлера усвојен је тада као Клерикални програм за нови XX век, чиме су ударени темељи службеног хрватског клерикализма!

Према том програму –“Хрватска мора на прелазу из XX у XXI вијек бити потпуно очишћена  од неправедника, тј. етнички чиста“!– што се у XXI веку данас, заиста видљиво и догађа!

Ослонцем на врх РКЦ у Хрватској и БиХ, Јосип Франк у сарадњи са тадашњом католичком партијом рата у Бечу и благословом Франца Фердинанда, ствара план за етничко чишћење Срба. Планира се да припадници Странке права оформе „Хрватску народну легију“ која ће вршити истребљење Срба, али и југословенски  опредељених Хрвата и муслимана у Аустро-Угарској.

План је сачињен током припрема за проглашење Анексије БиХ 1908. године, јер се очекивала оправдана бурна реакција државе Србије и њој отворена подршка из Русије.

Хрватски грађански политичар Иван Рибар као посланик у краљевини Југославији говорио је о овом плану, наглашавајући да је то био договор тадашњег хрватског бана Павла  Рауха и Јосипа Франка, а да је за 1914.годину у програму франковаца било истребљење Срба и цепање јединства хрватско-српске коалиције, као најјаче посланичке групе у Сабору, легално изабране!

Прва јавна манифестација клерикалног карактера са изразито србождерским набојем збила се већ 1899.године у Загребу, а на Видовдан 1914.године млади правник Анте Павелић  ступиће на политичку сцену као организатор франковачког антисрпског дивљања у Загребу, које ће органи власти мирно посматрати а“претеча ЕУ“ слови  наводно за пример“правне државе“!

Не чуди стога да су Аустро-Угарска од 1914.- 1918. и Немачка од 1915.-1918. године током своје  оружане агресије и окупације Србије, уз несебичну помоћ Шиптара и Бугара као искрено придружених чланова, уништиле преко 1,200000 Срба, већински биолошки репродуктивног становништва! То је био први извршени геноцид у XX веку, уз турски над Јерменима!

Други талас геноцида над Србима у XX веку припреман је и проведен у складу са Клерикалним програмом  од Усташа, политичких наследника “франковаца“ изниклих уједињењем дела чланова ХСП и „Удруге бивших частника и дочастника КуК војске“ које из Беча предводи Стјепан пл. Саркотић, командант 42. домобранске вражије дивизије у Великом рату.

Миле Будак причувни частник (резервни официр) те дивизије, свој почетни пропагаторски наступ остварује лансирањем слогана “Не долази хрватском народу опасност из Вјечног града, већ из Београда“!– уз искрени благослов тадашњег папе и отворену подршку Сарајевског надбискупа Штадлера, као утицајних учитеља млађаног Алојзија Степинца!

Влатко Мачек причувни частник те дивизије, актуелни потпредседник владе краљевине Југославије, позваће јавно све државне чиновнике да подрже успоставу нове хрватске државе, свесно чинећи дело велеиздаје које је тим веће што је био иницијатор да се по успостави Бановине Хрватске 1939. године одмах почне стварати Грађанска и Сељачка заштита, као страначка војска ХСС (аналогија са немачким СА одредима је препознатљива)!

У њој ће чланови тајне усташке организације чинити  оне формације које 6. априла 41. као терористи пуцају на југословенску војску и жандармерију, организују бројне побуне и  разоружавање пуковских ратних команди, те тако свесно помажу агресорску немачку војску!

ХСС ће одиграти кључну улогу у припреми повратка Павелића, и доласку неколико аутобуса   „липараца“ (емигранти са острва Липара у Италији)  у већ проглашену НДХ!

У злочину геноцида над Србима, холокауста над Јеврејима и системског затирања Рома у НДХ,  активно учешће узело је преко 1300 католичких душобрижника, и то по подацима америчке ОСС у које ни проеуропске антифашистичке НВО не би требало да сумњају, јер су објављени током Нирнбершког процеса док још није наступио период корисне  селективне  заборавности „несташлука“ РКЦ  у  Другом светском рату, а почео програм пројекта  „пацовски канали“ за склањање истакнутих европских фашиста  у демократске државе!

Оволико масовно учешће РКЦ свештеника  доказује да је то био појавни облик хрватског Клерикалног програма, насталог  још плановима Ватикана у време постојања „претече ЕУ“! 

Додуше, на прослави ослобођења Аушвица хрватска врховница изјављује да се такав злочин као и србочетнички злочини у Вуковару и Сребреници, никако не смеју препустити забораву!

Она је ипак завршила хрватску „шуварку“, где се није учило о Јасеновцу али и још 22 „радно“ активна хрватска фашистичка логора за Србе, Јевреје и Роме, током трајања НДХ!

Време је да српски историчари објективно истраже околности настанка србофобије на целокупном српском етничком простору, где су на биолошком истребљењу Срба кроз цео XX век активно радили разни РКЦ делатници, што заиста још није верификовано како заслужује!

Нарочито је неопходно објективно сагледавање настанка идеје Клерикализма у Хрватској и БиХ, која се у време НДХ трансформисала у клероусташки програм геноцида који није још објективно историјски презентован, а камо ли да је верификован његов погубни учинак.

Да разни Разуми, Србови, Шварци, Томашићке, поклоници општенародног Томпсона, министри из „почастног блајбуршког вода“ (у новохрватском се каже „рој“) не би у XXI веку и даље прогонили потомке србочетника , као појавни облик свехрватског Клерикалног програма!

Време је за Српски меморијални центар геноцида, у ком ће се најзад почети истраживачки посао без разних политикантских спекулација из региона, да се одвоји жито од кукоља, како учи српска народна пословица!

47 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ