Чувени немачки канцелар Бизмарк, није без разлога прозван гвозденим, као моћник наметао је своје одлуке и силом и милом. Последице те његове самовоље у деловима Европе, осећају се до дана данашњих.

У свом тестаменту, тај силник оставио је савет потомцима да не ратују са Русијом, изразивши то изреком – „Руси споро прежу, али брзо возе“!

У прошлом веку, двапут су неразумни Отови наследници утврђивали изнова ту мудрост, губећи увек разум када би осетили моћ!

Од како су прешли океан у Другом светском рату, да се докопају исцрпене и разорене Европе, амерички банкари евакуисаше најпре златне резерве својих савезника у Форт Кнокс, намећући зелени $ као светску платежну монету, али руску златну резерву не опљачкаше, не допреше.

Руско злато и рудници у далеком Сибиру, мамили су америчке и британске банкаре још тридесе тих година прошлог века, жељних тапије за своју корист, а не напредак совјетског друштва.

Касних тридесетих година XX века, припремајући земљу за одбрамбени рат од нациста и фашиста целог света, совјетско руководство посегну за златом, да плати машине које ће производити совјетско оружје за одбрану, у неминовном рату који следи.

Мудро избегавши британску замку, склопљен је немачко-совјетски трговачки споразум, који ревизори са накнадном (туђом) памети злобно приказују као „ратно-освајачке припреме“!

Након покоравања целе Европе, две се године нацисти припремају за освајачки поход, уз пропагандну машинерију чика Гебелса и расних теоретичара о надмоћи над словенском „нижом расом“, која ће зато само служити своје аријевске господаре.

Житнице, рудници, нафта, све што треба за даље јачање нацистичке државе,чинило се тада надохват руке!

Током тих припрема, нарочита пажња посвећена је осмишљавању пројекта коришћења самих совјетских грађана, у остварењу тог циља. Цели аналитички тимови прикупили су све податке о жртвама глади током и после револуције, последицама насилне колективизације и прогона политичких неистомишљеника, као пратећих појава изградње новог друштва.

У том пројекту предвиђена је сарадња свих савезника, а нарочите наде су полагане у много страдалну и прогоњену РПЦ (Руска православна црква), главног идеолошког противника друга Лењина и братије, који наследише руске либерале, током растакања православне царевине!

Нахрањена из целе покорене Европе и задојена СС пропагандном „Траубисодом“ (освежавајући напитак), покрену се 22 јуна `41. силна армада у освајачки поход, очекујући самоуверено још један успешан „блицкриг“ (муњевити рат) излет до Урала!

Чим сазна за непријатељски напад, руски патријарх одржа молебан за победу совјетског оружја и позва на одбрану угрожене Отаџбине, притом јасно истичући свету патриотску дужност!

Први човек партије и државе, нареди да се цркве свих вероисповести одмах откључају и прогони верника обуставе, јер је знао за нацистичке планове о злоупотреби вере.

И патријарх и генсек, добро су знали да без духовности нема одбране Отаџбине, а духовност се не намеће, она се развија, негује као осетљива биљка да би дала плод, оном ко га и заслужује!

РПЦ из своје ризнице даде златни прилог, за куповину тенкова који ће бранити Москву!
Залуд су многи Немци понели колор филмове, да „Лајком“ овековече себе и другове на Црвеном тргу, већ те зиме прошетали су њим као заробљеници!

Радници Градске чистоће су цистернама са водом спирали после њихов заостали смрад и задах!

Шетња до Сибира, многима је била прилика да се сете Бизмаркове опоруке, док су путовали да радно помажу одбрамбене напоре земље домаћина.

Претекавши ће тек деценију после завршетка Другог светског рата, поново пробати домаћу џигерњачу, притом се заклињући рођацима и пријатељима – никад више у поход!

Раме уз раме са немачким нацистима, тада су корачали и претци данашњих „гуштер“ формација NATO снага, које ће учестовати на толико извиканој здруженој војној вежби, претенциозно названој „АNAKONDА 16“ !

Тада су се називали звучним именима, ВИКИНГ, ВЕЛИКА НЕМАЧКА, АДОЛФ ХИТЛЕР, ГАЛИЧИНА, КАРЛО ВЕЛИКИ, ПЛАВА, ВРАЖИЈА, а данас се потомци углавном називају именима животиња са североамеричког континента, следећи NАТО стандардизацију!

Међу тим злочинцима из целе Европе, тада није било само православних Грка и Срба, као што их ни данас нема међу учесницима, гуштерима извикане вежбе „АNAKONDА 16“!

Да се потсетимо, анаконда је врста неотровне змије, свој плен обавије, стегне телом и здроби, да би га потом лагано и натенане гутала (без жвакања!).

Најчешће лови јелене и тапире, мирољубиви су, а има их за жвакање и варење, док се блажено ужива уз воду.

Није забележено од биолога, да је анаконда икада прогутала јежа, иако је он ретко мирољубив и користан становник шумске заједнице. Њега ни највеће отровнице не нападају, искуствено знају последице таквог безумља.

Русија, свакако није ни јелен ни тапир, да се стегне, здроби и лагано прогута, бројни предатори из прошлости знају снагу и ефикасност руског јежа.

Разни моћници са Истока и Запада, покушавали су да изигравају „анаконду“, али су увек завршавали у кримским мравињацима или сибирским тундрама, као плен домаћих еколога (ВЛАДИМИР, АЛЕКСАНДАР, СУВОРОВ, КУТУЗОВ, БРУСИЛОВ, ВРАНГЕЛ, ЖУКОВ) који брину о тој својој средини да се не загади, зарад општег благостања.

Немоћ NATO силника и ЕU гуштера, тако видљива током прошле године када је почела демонтажа пројекта ИД, као нове форме освајања енергената у земљама које су њима пребогате а немају војну снагу да се саме одбране, у времену када је међународно право погажено а ОУН сведена на НАТО служавку и генерални секретар на собара Беле куће, покушава се сада повратити вежбом „АNAKONDА 16“, пред толико очекивани самит у Варшави!

Избор не случајног датума за „успешно“ приказивање ове вежбе, на 75.-то годишњицу почетка операције „BARBAROSA“, само казује о подлој намери да се испровоцира исхитрен одговор као оправдање за безумље, понајбоље се може разјаснити српском народном пословицом – „Плаше вука козјом мешином“ – која је искуствено потврђена.

Потомци бранилаца своје Отаџбине, шетњом БЕСМРТНОГ ПУКА на Дан победе, показали су цену слободе која је плаћена, али и решеност да поново плате, ако нема другог избора!

Само, сада није потребан никакав трговачки споразум док не прораде машине, успех у Сирији показао је квалитет руског оружја и умешност послужилаца, а духовна улога РПЦ која је брана разним покушајима атлантиста да разоре традиционалну породицу као основ друштва, видљива је на сваком кораку!

Вавилонска кула „анакондиних вежбача“ врви многобројним атлантистичким „татама и мамама “ који негирају традиционалне вредности руског друштва, али претећа могућа шетња Сибиром, где дува спасоносни ветар за развејавање свих заблуда о „слободама“ у хаосу, можда ће и растрезнити каубојске неразумнике који још увек узалуд сањају, да најзад они покоре те страшне православне Русе!

Ипак, пре тих залудних снова, нека у Бриселу походе и добро погледају оне две тополе које је засадио министар Шојгу, па потом потраже руску реч за дрво топола, можда се тада и сете старе латинске изреке – „ мудроме доста“!

Прочитај без интернета:
42 гласa