„Бој не бије свијетло оружје,

већ бој бије срце у јунака.“

Његош

Не зна се чија је замисао, али се зна да ће Војска Србије (ВС) већ у марту идуће године наоружати првих 1500 војника са модуларним јуришним пушкама модел СКАР-Л белгијског произвођача „ФН Херштал“. Ваљда из захвалности што су белгијски парламентарци крајем априла у Приштини обећали да ће гласати за пријем тзв. Косова у УНЕСКО… До краја године овим пушкама ће бити наоружано још 1500 војника, а све у складу са „Пројектом 1500“ о опремању војника ВС наоружањем и војном опремом. (1*)

Још 2016. године, приликом посете специјалној бригади ВС у Панчеву, премијер је обећао да ће припадници ове јединице добити најсавременију опрему и наоружање какву нико у свету нема и да ће подићи стандард војника и официра. Тада је нагласио да ће та јединица бројати 1500 специјалаца, те да ће они бити окосница у борби против тероризма. (2*)

Управо о тој јединици је реч, она ће се прво наоружати пушкама СКАР-Л и осталом заштитном опремом, а касније још толико војника добиће исту опрему и оружје. О обећаном стандарду (платама) нема ни речи, али ће вероватно и то да иде у пакету са пушкама јер када има новца за опремање војске, биће ваљда и за повећање њиховог стандарда, надајмо се.

Лепа вест, нема шта да се дода, када се чита, али када се о томе аналитички размишља не може а да не прође без питања и коментара бар оних који се у војску и оружје разумеју.

Одмах на самом почетку поставља се питање зашто баш та пушка (СКАР-Л), да ли је она заиста најбоља на свету, и како то да нема конкуренцију пре свега из наше домаће производње, а потом и других држава произвођача? 

За почетак, погледајмо упоредну табелу са неким техничким карактеристикама на којој су приказане још две пушке у тој категорији, једна руске производње, а друга домаће производње.

СКАР-Л СТД

(Мк 16 Стандард)

Калашњиков

АК 74М

Застава М 21

(М21А, М21С)

Калибар 5.56х45мм НАТО 5.45х39мм 5.56х45мм НАТО
Дужина цеви 368,3 мм 415 мм 290-460 мм
Максимални ефективни домет 600 м 650 м 450-600 м
Теоретска брзина гађања 626 метака/мин 650 метака/мин 560-680 метака/мин
Начин паљбе Појединачно/рафал Појединачно/рафал Појединачно/рафал
Број метака у оквиру 20 или 30 30 или 60 30
Дужина са отвореним кундаком 900 мм 943 мм 1000-815 мм
Дужина са склопљеним кундаком 653 мм 705 мм 750-570
Маса празног оружја 3,26 кг 3,6 кг 3,85-3,5 кг

Лаичким погледом на приказану табелу може се закључити да битних разлика нема, све три пушке су модуларне, могу се на њих уграђивати разни нишани и нишанске справе (оптичко-електронски, ноћни, ласерски и даљиномер), као и други додаци (бацач бомби, батеријска лампа и нож), имају склапајући кундак, дакле сличних су тактичких карактеристика, тако да добро обучени војник може успешно са сваком од наведених пушки да изврши постављени задатак. Да ли је то тако како на први поглед изгледа? Има ли разлике? Свакако да има, и то битних разлика које сваку пушку чине посебном.

Пушка М21 домаће производње ради се у три верзије (М21, М21А и М21С). Израђена по систему Калашњиков, али по НАТО стандардима, показала је изванредне резултате у току употребе. Једноставна је за руковање и одржавање, отпорна на екстремне временске услове и функционише без застоја. (3*)

Пушка АК 74М Калашњиков руске производње у употреби од 1974. године, модификована је 1990. године, а јединствена је у свету у тој категорији. До данас је произведена у више од седам милиона примерака, а користе је скоро све војске бившег Варшавског пакта. Користи метак са зрном калибра 5,45х39 мм са изванредним карактеристикама, које се сматра за тренутно најефикасније зрном на свету. Колико је ова пушка ефикасна, поуздана, прецизна и једноставна за руковање говори податак о њеној потражњи. За време рата у Авганистану достизала је цену од 5000 долара по комаду. Једноставно, ова пушка нема ману, ради без застоја. Неколико примерака ове пушке налази се у наоружању припадника Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије (САЈ) са веома позитивним искуствима. (4*)

Обе пушке (АК 74М и домаћа М21) базиране су на претходној пушки АК-47, односно моделу „Застава М70“ калибра 7,62х39 мм, које раде по систему Калашњиков (користе позајмицу барутних гасова за рад повратног механизма). Систем рада Калашњиков је јединствен и непревазиђен у свету, а многи стручњаци не предвиђају његову замену ни у далекој будућности.

Јуришна пушка СКАР-Л развијена је 2004. године за потребе америчких специјалних јединица и осим футуристичког изгледа не нуди ништа посебно, напротив, није тако једноставна за руковање и обуку као што су АК 74М или М21. Нема скоро никаквих искустава у ратним и екстремним метео условима. Пушке СКАР-Л су почеле да се користе први пут 2009. године што је мало времена да би се уочили недостаци. Ова пушка није непозната припадницима ВС, неке моделе већ поседује специјална једница „Кобре“, а искуства са полигона и стрелишта су за сада позитивна. (5*)

Треба истаћи да се пушке западне производње (НАТО), у које спада и пушка СКАР-Л, конструкцијски разликују од система Калашњиков а у пракси су се показале као непоуздане и са доста недостатака. Познат је пример пушке М-16 америчке производње која је доживела потпуни фијаско у Вијетнамском рату. Та много хваљена пушка показала се у вијетнамским џунглама и влажној клими као непоуздана па је због честих застоја однела многе животе. Амерички војници су једва чекали да се домогну Калашњикова (АК-47) које су користили вијетнамски борци. Пушка СКАР-Л је испробана на стрелиштима и полигонима и ту је дала одличне резултате баш као некада и М-16, али пракса и екстремни метео услови су нешто сасвим друго, и ту нема довољно података.

Словенија је 2006. године, од истог произвођача (ФН Херштал) купила 6500 комада пушака модел Ф2000, које су компликоване за руковање, а у пракси су се показале као непоуздане са већим бројем кварова, тако да је обустављена даља куповина ових пушака.

Сагледавајућу предходну анализу не можемо а да се не упитамо ко је творац ове идеје да се ВС наоружа управо овим пушкама? Уколико је требало да пушка задовољи НАТО стандарде, зашто не узети домаћу М21, која је боља од белгијске, јефтинија за одржавање и једноставна за обуку и руковање. Уколико је требало да купимо бољу од М21, онда је то свакако АК 74М руске производње.

Међутим, уколико Србија иде ка чланству у НАТО онда ова куповина има смисла. У том случају грађани Србије би требало то да знају.

А како наши политичари и њихови саветници гледају на опремање војске и колико им је до тога стало говори и податак о продаји и уништењу након 2002. године великих количина управо савремених пушака, пре свега модела Застава М70 који су оглашени као вишак и неперспективно оружје. Са једне стране уништавају и продају у бесцење, а са друге купују скупе и непроверене моделе. Где су ту лекцију научили? Вероватно на Мегатренду!

Безымянный

Референце:

(1*) www.telegraf.rs/vesti/politika/2580258-srpski-ratnik-21-veka-stize-oprema-za-1-500-elitnih-vojnika

(2*)http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pancevo/vucic-u-poseti-specijalnoj-brigadi-vs_739661.html

(3*) www.zastava-arms.rs/sr/militaryproduct/automatska-pu%C5%A1ka-m21

(4*)specnaz.org/armory/automats_and_assault_rifles/avtomat_kalashnikova_ak_74_aks_74_ak_74m/

(5*)www.fnherstal.com/primary-menu/products-capabilities/rifles/general/product/182/232/182/1/_/fn-scarR-l-cqc.html

45 гласовa