Петнаестогодишњи Брљиви Смотанко, који је избачен из школе због неоправданих, пријатељима је поверио две своје тајне. Прва је да га је немачка Контраобавештајна  учланила у организовану криминалну групу која ради из Русије и која је већ допрла и до Немачке. А друга – та је служба Смотанку  доделила звање поручника државне безбедности јер немачки контраобавештајци мисле да је ФБИ покровитељ руског криминала.

Његови пајтоси – хакери, са завишћу су га питали како  то  баш њему да се деси, и Смотанко им  се поверио:

Пад курса рубље је повећао цену московских бигмекова који су Смотанкова главна храна. Ових дана је он, пошто је и последњу рубљу потрошио  у московском „МекДоналдсу“, добио лако тровање организма у облику халуцинација, те је  је решио да погледа колико коштају  аналози руских бигмекова у Немачкој у којој све цвета, тачније – у ресторану бундестага.

Док је доспео до прајс-листе ресторана успео је да протрчи по другим компјутерима те установе. Погледао је мало преписку секретарица са перионицом, гугутање парламентарних „плавих“, резервисање соба у јавној кући „Код старе Розе“ па чак и писане претње шефу канцеларије од његове супруге зато што је она посумњала да је муж вара.

Пошто се уверио да бигмекови у ресторану бундестага уопште нису јефтинији од оних у Mоскви,  Смотанко је мирно легао да спава, али је ујутро устао као чисти геније.

Прво је на његовом екрану засијала сензационална репортажа  британског International Business Times о вероломном нападу руских хакера на компјутерску мрежу бундестага. Мада су  Смотанка и док је још био у школи сматрали  за врло довитљивог, он  овог пута ипак није успео да схвати како су Енглези пре  Немаца успели да сазнају да се неко шетао  по мрежи бундестага. (Обзиром да је био још увек сасвим млад  хакер Смотанко још није могао да схвати да Енглези увек први устају у одбрану истине).

Међутим, све су му  врло брзо објасниле немачке новине „Билд“ из концерна познатог борца против „црвене куге“ Шпрингера. Те новине су познате зато што објављују информације које врло личе на праве, а које им стижу од жуте штампе. „Билд“ је у великом и узнемиреном чланку  саопштио да је прави  Смотанков  циљ био да преузме немачку законодавну власт. А све како ни један, упс, немачки закон  не би остао изван видног поља руских ОПГ и ФБИ које им је вирио преко рамена.

А како публика не би сумњала,  у саопштењу „Билда“ Смотанка су у табели дужности брзо попели  међу остале лутајуће хакере.

Тако је почело, и то се после у коментарима превејаних новинара  недељника „Шпигел“ развијало, јер су се они, природно, позивали на „доброобавештене изворе из немачких тајних служби“.

А цртеж који је нацртао „Шпигел“ је публици сасвим отворио очи: окренуо их је према сплеткама Путинове Русије.  Очигледно је ствар била врло озбиљна!

Прво, Руси су у лични компјутер најчуваније немачке личности – Ангеле Меркел, убацили штетан вирус. И ако су сарадници америчке обавештајне службе, ко да су деца, само снимали њене разговоре,  Руси су захваљујући том вирусу њене разговоре могли да мењају, па чак и да их сасвим изврћу. На пример, у касну ноћ Ангела не може да заспи и телеграфише Бараку: „Барак, хоћу твоје ракете!“ а овај, на другој обали Великог Острва прима депешу: „Да идеш ти у бестрага заједно са твојим самоварима!“ Ето, Москва може да доведе и до рата између СРН и САД-а, а они из Кремља ће само да ћуте и задовољно да трљају руке.

Шта више, Ангелин компјутер може без њене дозволе да се бави фишингом под руководством Руса, а то је већ потпуно компромитовање руководеће личности. За оне који не знају – фишинг је када се ступа у везу са људима које не познајеш добро и тако се ризикује да се заради нека мрежна болест!

А најважније је, и Смотанко је због тога постао баш поносан, да је „Шпигел“ тврдио да је такав високопрофесионални напад могао да изведе само Путинов хакер који припада руским тајним службама.

Мада радост шетача може да испадне и мало преурањена.  Догађају се прикључио и генерални тужилац СРН Гаралд Ранге који је наредио да се поведе кривична истрага  због шпијунског напада на сајт бундестага Parlakom,  што на српски може да се преведе као „Брбљаоница“,  јер он записује дискусију парламентараца.

Не треба да се сумња да су чиновници које је тужилац именовао прави стручњаци за истрагу у вези са шпијунажом, а то значи да Смотанко неће успети да избегне славу руског Џемса Бонда, као и захтев за његову екстрадицију Немачкој.

Али све то су још увек ситнице. Времешни Џими Ши, који је у своје време обезбеђивао  информационо  праћење рата против  Југославије од стране западних медија  и који је за те заслуге унапређен на место заменика генералног секретара НАТО-а, био је још категоричнији. „Тај сајберски напад према сразмерама је еквивалентан   оружаном нападу“ – изјавио је на конференцији у Потсдаму.

Да ли је Брљиви Смотанко  могао да претпостави да ће Џими Ши лично у њему да види потпаљивача  рата и претњу међународном миру? Блок НАТО-а је  једноставно био принуђен да ојача  своје присуство на границама са Русијом и да убрза ширење ЕвроПРО-а! Поморска пешадија је добила наређење да се пење на бродове ВПС САД-а на Средоземном мору, а десантници да набијају трбушасте „Херкулесе“ како би их   пребацили у Пољску и Литванију.

Ех, Смотанко, Смотанко, соме један баксузни! Заборави на своје хакерисање и врати се у школу пре него што почне трећи светски! Откуд ми овде, у Москви, да знамо шта ће они у Европи да измисле за заштиту од твојих шетњи по мрежама! А шта ако код њих у ресторану, као у московским „Мекдоналдсима“ бигмекови почну да изазивају халуцинације?

22 гласa