Слушам добронамерне и стручне људе о чему говоре и шта предлажу и не могу да верујем колико појма немају где живе. Зато сам се решио да изнесем нека реална решења за стање у коме се налазимо.

  1. Треба увести потпуно нову агенцију за регулацију електронских комуникација. Наиме, број илегалних прислушних центара је прешао петнаест и сад стварно тај простор треба елементарно регулисати. Кад већ нисмо у стању да их похапсимо и запленимо им опрему. Да се зна ко колико може да крши основна људска права, па ако је много моћан, молим лепо – може много, само да плати већу таксу, а ако је мање моћан – мање, а и такса је мања.

За пријем нових чланова да се одреди одбор од представника постојећих нелегалних прислушних центара и да нико не може да уђе на „тржиште“, ако не добије квалификовану већину.

И било би боље него што је сада. А и остварио би се буџетски приход за још „брже, јаче и боље“.

  1. Две мере за тендере код јавних набавки. Прва, да се видно, уоквирено црвеним, означи тендер који је намењен Звонку Веселиновићу, уз обавезу да не може да пређе 75% свих јавних набавки истог поручиоца у једној години. И друга, да се употреба бејзбол палица, штангли, бандита за премлаћивање и сл. ограничи само на оне понуђаче који су се ипак јавили на јавну набавку која је означена као Веселиновићева.

Прво, оно што добронамерни не разумеју, смањили бисмо проценат намештених јавних набавки јер је он тренутно 100% и, друго, потпуно бисмо избегли неконтролисано пребијање пословног света. Тиме појефтинњује део јавних набавки, што је буџетска уштеда, а смањујемо и здравствене трошкове и то у области ургентне медицине која је међу најскупљим. Дакле опет уштеда у буџету. Тако да наши представници у разговору са ММФ-ом имају чиме да се подиче, а и повећање пензија онда може да буде брже и боље.

  1. Прописати да СНС плаћа 30% од цене огласних простора у медијима. На тај начин бисмо значајно повећали издатке за кампању СНС-а, од оног износа који сада плаћају и тиме уравнотежили демократски политички оквир за придобијање поверења грађана. На другој страни би знатно повећали новчани прилив медијима и тиме их ипак учинили независнијим од власти. Укупан ефекат би био да је информисање грађана „брже, јаче и боље“.

  1. Организовати у полицији „Дан колективног цепања решења и писмених наредби надређених“. Пошто је хијерархијски однос у полицији потпуно разорен, онда кренути од катарзе сваког појединца и омогућити и њему да цепа наређења претпостављеног, али једног дана, једног сата, а не кад коме падне на памет. Да се и они осећају недодирљиво, изнад и изван било каквог оквира, као шеф београдске полиције Милић. И да после тога, истеком сата за пљување по институцији, шефовима и хијерархији без које нема полиције, сви лепо наставе да раде посао онако како је предвиђено. Слабу страну овог предлога, а која се односи на понижење руководећег кадра полиције, решити тако што би у остатку дана сви они имали право да по пола сата седе у Милићевој фотељи и тако дочарају себи изглед правог ауторитета. Сигруан сам да би после тога полиција радила „брже, јаче и боље“.

  1. Имамо проблема са навијачким групама. Добар део тих проблема је подстакнут сасвим неоправданим неједнаким третманом које вође тих група имају. Тако, вођу Партизанових навијача (извесна особа која је наследила извесног Салета Мутавог) обезбеђује полиција, а друге не. Објашњење је дао Вучић говорећи о другим стварима, али се сасвим односи и на овај проблем, да држава није врећа из које може свако да захвати колико му треба и да једноставно пара нема. Има се и може се за неке. Али није могуће за све. У праву је човек. Мој предлог је да се макар плате тих полицајаца фактуришу вођи Партизанових навијача. Па ако неће да плати, значи да му није стало до тога да га држава обезбеђује. Али ако хоће, ем је то доказ квалитета државних службеника, ем добијамо новац да помогнемо макар некој деци која болују од ретких болести. Наравно, брже и боље.

  1. И за ово јављање на крају један предлог велике уштеде уколико Вучић победи на гласању за председника. Да се у једном дану обави и потписивање обавезујућег уговора са тзв. Косовом, да се исти ратификује у Скупштини и одржи референдум за промену Устава. Мање је мучно, а много јефтиније. Једном речју, „брже, јаче, боље“.

70 гласовa