Огромна већина немачких медија већ недељама и месецима води јасну антируску кампању. Oна може да се сведе на једну кратку реченицу: „За то што је дошло до захлађења у односима између Москве и Берлина, крив је Владимир Путин.“ Тако упада у очи да, када извештавају о ситуацији у источној Украјини, цитирају углавном изворе блиске украјинској влади. Тиме, стиче се утисак, Берлин као да покушава да оправда одлуку Ангеле Меркел да деветог маја не присуствује војној паради у Москви.

Има наравно изузетака, но ту је углавном реч о листовима који имају мале тираже.

Да немачки политички и медијски естаблишмент верно не одсликава мишљење народа, види се по коментарима и блоговима. Мој је утисак да најмање 40 одсто Немаца не одобрава проамерички, антируски курс владе Ангеле Меркел. Када се читају коментари, види се да велики број Немаца кривца не види у Москви, него у Вашингтону, који има интерес да у Европи изазов хаос и да се тако ослободи пре свега Немачке, као озбиљног економског конкурента Америци.

Од угледних личности који се противе антирсукој политици немачке владе, најпознатији су двојица бивших канцелара: Хелмут Шмит и Герхард Шредер. Свој глас против санкција Русији подигли су и шефови неких од највећих немачких фирми. Но, главни немачки медији игноришу чак и њих.

Други пример: јавности се управо обратило сто бивших генерала Демократске Републике Немачке (Источне Немачке), који не одобрајавају одлуку своје владе да деветог маја не присуствује прослави у Моксви; нико од великих медија у Немачкој није то објавио.

Но, како се приближава 9. мај, тако немачки естаблишмент као да мало ублажава свој антируски тон. Тако је један од најутицајних немачких дневних листова, „Франкфуртер алгемајне“, у петак 8. маја објавио текст: „Штајнмајер жели да нагласи да ће главна порука пута у Русију бити оно што повезује Москву и Берлин, а не што их раздваја“ („Wir wollen in diesen Tagen das in den Mittelpunkt stellen, was uns verbindet. Und nicht das, was uns trennt.“). Немачки министар спољних послова путује у Волгоград, а Меркелова у Москву, истина не деветог већ дан касније. На војној паради у Моксви неће да учествује „нико од  чланова немачке владе“.

Најтиражнији немачки и европски недељник „Шпигел“ у свом последњем броју овој теми дао је наслов „Тешко сећање“  („Das schwierige Erinnern“). Лист подсећа своје читаоце да је Меркелова изабрала један елегантан дипломатски пут, како се не би посвађала са Вашингтоном, а истовремено да не повреди осећања Руса. Најзад, они су „имали 27 милиона мртвих и изнели су главни терет рата“ („die Hauptlast des Krieges“): већ и ова реченица показује да се у својим оценама „Шпигел“ и остала немачка штампа знатно разликује од англоамеричких медија, који улогу Москве у победи над Хитлером настоје да умање.

И берлински дневни лист „Велт“ у издању за петак похвалио је „паметну, дипломатску одлуку („kluge, diplomatische Entscheidung“) Ангеле Меркел, јер је ипак решила да дође у Москву и то 10. маја. Предвиђено је да немачка канцеларка руча заједно са Путином. Овиме Немачка треба да подсети на „патње руског народа и на његове огромне жртве“, стоји у саопштењу немачке владе („an die Leiden des russischen Volkes und seine enormen Opfer zu erinnern, heißt es in der Bundesregierung“).

За то што је антирсука камапња у немачким медијима мало попустила, заслуге сносе и сами украјински политичари, који у својој русофобији иду тако далеко да Москву оптужују буквално за сва зла света и то за последњих сто година. У томе нарочито предњачи украјиснки премијер Арсениј Јацењук. Угледни немачки привредни лист, „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“,  оценио је његове иступе као „одвратне испаде против Русије“ („Gehässige Ausfälle gegen Russland“).

Уместо закључка: када се упореди писање немачке штампе са оном из Америке и Енглеске, онда Берлин показује барем минимум поштовања за огромне жртве које су Руси и други народи Совјетског Савеза поднели током Другог светског рата. Вашингтон и Лондон показују да су и у том погледу без премца: њихов цинизам је неописив и нема озбиљне конкуренције у свету.

Прочитај без интернета:
25 гласовa