Стварног писца Корхецовог статута АПВ, учесника у изради низа прописа које је Уставни суд Р. Србије у потпуности или делимично поништио због неуставности, човека који је био на челу нормативно-техничке власти АПВ док је режим Бојана Пајтића градио илегалну „европску регију“, СВМ је кандидовала за судију Уставног суда Републике Србије. Политичар, који је годинама замајавао мађарску националну мањину изнурену срамном влашћу Иштвана Пастора, показао је Мађарима Србије своје пасторално лице.

Само предлагање Тамаша Корхеца за судију Уставог суда Р. Србије је скандалозно по владавину права. Корхец је у периоду од 2000. до 2010. године био Покрајински секретар за прописе управу и националне мањине, и са тог места руководио послом нормативно-техничког артикулисања аутономашких фабулација режима Бојана Пајтића. Покрајински акти израђени под руководством Тамаша Корхеца, чија несагласност с Уставом и законом је утврђена правоснажним одлукама Уставног суда Републике Србије, су:

Статут АПВ из 2009. године;
Одлука о ВАНУ из 2003. г;
Одлука о покрајинским службеницима из 2007. г;
Одлука о ближем уређивању појединих питања службене употребе језика и писама националних мањина на територији Аутономне Покрајине Војводине из 2003. г.

Стварни писац оспореног Статута АПВ, због којег се Војводина годинама налазила у беспоретку, био је Тамаш Корхец. Ово је јавност сазнала захваљујући Андрашу Агоштону, иако се Корхец веома потрудио да током израде противуставног и противзаконитог Статута од јавности Војводине прикрије своје ауторство и садржину предлога тог акта. Пошто сам сматрао да јавност мора да зна ко је стварни писац Статута АПВ усвојеног 2009. године, још од доба док је тај акт имао само статус предлога, називао сам га „Корхецовим статутом“.

Тамаш Корхец који је годинама нормирао илегални положај „европске регије“ у нашој Војводини, сопственој мањини је приредио горе. Он је суштински био еnfant terrible мађарске националне мањине у Србији која годинама трпи самовладу једне политичке (проширене) породице. Све кључне установе мађарске мањине они држе под својом апсолутном политичком контролом: СВМ, Национални савет мађарске националне мањине, „Мађар со“ итд.

Када је због неслагања са Пасторовим злоупотребама СВМ основан Мађарски покрет, међу оснивачима је био и Тамаш Корхец. Управо он је инсистирао „да овај покрет нема лидера“ и „да већина њих није из политике и не желе да покрет буде политичка странка, већ тачка окупљања `оних који су до сада били неправедно изостављени из јавног живота војвођанских Мађара`“. Корхец је био тај који је 2015. пробудио наду Мађара Србије да се могу супротставити апсолутизму Пасторове СВМ: „Разматрамо могућност да на неким изборима у неким срединама учествујемо, или самостално или подржавајући неку опцију.“ Истовремено се дистанцирао од могућег политичког деловања МП: „Он је казао и да неће бити члан Мађарског покрета уколико би он у будућности одлучио да прерасте у странку.“ Заиста, МП није прерастао у странку – од почетка је лишен политичке суштине. На тај начин је анестезирано активно мађарско политичко супротстављање Пасторима у периоду пре него што су се они послужили СВМ-ом да годину и по дана касније предложе Тамаша Корхеца за судију Уставног суда Р. Србије. Наивни чланови МП постали су прекасно и делимично свесни преваре. Они још увек не схватају да су Пастори са Тамашом Корхецом све време стварали привид сукоба, а да је Корхец у интересу свемоћи Пастора вршио damage control у Мађарском покрету.

Српски политичари на власти на жалост немају или неће да имају представу о чему се ради. СНС је са СВМ (директно И. Пастор и А. Вучић) још 2014. г. закључио коалициони споразум на републичком нивоу којим су питања спровођења надлежности АПВ и републичких трансфера препуштене СВМ-у. Након победе на изборима 2016. г, Пастор и Вучић су у име СВМ и СНС склопили нови Коалициони споразум. Републичке власти у Београду неугодне односе са аутономашким политичарима више од пола века решавају републичким синекурама у Београду.

„Шутање увис“ неће решити проблем Србије са Тамашом Корхецом, напротив. Сетимо се „разговора“ мађарског амбасадора са председником Уставног суда уочи Одлуке поводом неуставног Закона о налдежностима АПВ 2012. г, који уочи Одлуке о Статуту АПВ није ни поменут. Радикалски скупштински приговор формалне манљивости нострификације Корхецовог доктората је неодговарајући, пошто кандидат за судију Уставног суда мора да буде дипломирани правник с положеним правосудним испитом. Тамаш Корхец је члан испитног одбора за полагање правосудног испита још од јануара 2013.године.

Разлог због којег Тамаш Корхец не сме да постане судија Уставног суда је суштинске (материјалне природе). Правник који је десет година нормирао противуставну и протвзакониту вољу војвођанског аутономашптва ради развоја поретка илегалне регије био је један од оних који су нарушили владавину права у Републици Србији. Зар да постане судија Уставног суда особа чији досадашњи нормативни рад на најважнијим покрајинским актима је оцењен као противуставан низом одлука Уставног суда Р. Србије? То би данас било срамно, а у будућности постало веома опасно.

47 гласовa