Као што су многе информације и процјене указивале – у Бањој Луци су плански иницирани протести усмјерени против Владе Републике Српске. Повод је куповина аутомобила за потребе Министарства просвјете и образовања, што је од стране двије стотине незадовољних, који су се тим поводом окупили у Парку Младен Стојановић, оцијењено као беспотребно трошење новца у вријеме када је у Српској затворено 15 подручних школа.

Наиме, одлуком Владе Српске у новој школској години звоно се неће огласити у 15 подручних школа, јер, како је саопштио ресорни министар Дане Малешевић, један или два ученика у одјељењима није било довољно да се и у наредној школској години одржи десет подручних петоразредних школа. Заједно са 5 које већ годинама нису уписале ни једног ученика, Српска ће остати без 15 подручних школа. Наведено је да ће ти ученици од септембра морати да путују до првих централних школа. Да је смањени број основаца и уопште, школараца, све израженији проблем не само у Српској и БиХ, него у региону, већ је општепознато, што је и основни разлог за затварање поменутих подручних школа. Нису у питању финансијски, него проблеми понајвише повезани с падом наталитета. Али, протестанти су повезали гашење школа и куповину службеног аутомобила и истакли транспаренте: „Затвори школе, купи ауди“, „15 школа – један ауди“. Појавили су се и други слогани, попут „Најкраћи виц: Жељка Цвијановић“, што указује да је мета шире постављена, и да је повод могао бити и нешто друго, а не куповина аутомобила. Повод се чекао и тражио.

Као организатор протеста декларисала се НВО „РеСтарт Српска“. Kако се у програму овог удружеља грађана наводи, оно је основано „због потребе давања одговора и нуђења рјешења у погледу актуелне друштвено-политичке ситуације у земљи и рјешавања проблема који произлазе из ње“. Најављујући протесте, из овог удружења позвали су Синдикат за образовање, науку и културу Републике Српске и представнике студентских организација да им се придруже. Резултат након два дана узастопног протеста више је него скроман – двије стотине присутних различите старосне структуре, иако организатори и медији који их прате истичу да се ради о бунту младих. А медији, који окупљању у Парку Младен Стојановић дају много већи значај од оног који му реално припада, управо су они од којих се то и очекивало – они су и раније пратили и подстицали слична окупљања. Ипак, најприљежнији је портал који је потпуно зависан од страних донација – тј. норвешке владе, како десетак стално запослених воле да истакну, ваљда да укажу да се ради о средствима која нису политички обојена. Није финансијер Сорош или амерички УСАИД-у, већ ето, Влада Норвешке, земље која не зна шта ће с парама. Али, готово све америчке пројекте у БиХ финансијски прати норвешка влада, што се и у Бањој Луци и Сарајеву добро зна.

У тексту „Скица безбједносне ситуације у региону“ објављеном на српској страници Фонда стратешке културе из Москве још 10. маја најавили смо: „Преко невладиних организација и разних фондација указује се на велику стопу незапослености и социјалну кризу у Српској, и коришћењем друштвених мрежа настоје анимирати млади, по узору на збивања у Београду. Циљ је ‘пробудити’ младе, односно произвести уличне нереде у Бањој Луци и насилну промјену власти.“ Нешто касније, тачније 1. јула, у тексту „Западни Балкан је постао полигон за различите операције“ објављеном на истом мјесту, поново смо указали да се „грудва“, која према Српској треба да се закотрља, навелико припрема: „Операција дестабилизовања Српске није нова. Ради се о старом плану који се повремено ‘ажурира’. У Српској се вјештачки настоји створити незадовољство које за резултат треба да има излазак народа на улице, у што више прилика и у што већем броју. Када се створи критична маса, провокатори изазивају сукобе са полицијом, како би сцене сукоба медијским каналима обишле свијет. Није искључено да би нестабилне прилике могли искористити повратници са сиријског ратишта и радикалне групе, како би стање у Српској постало хаотично. Затим би на сцену ступио НАТО као ‘миротворац и заштитник’. Под окриљем НАТО у Српску би ушле хрватске трупе.“ И коначно, недавно, поводом оркестрираних напада на РТРС у тексту „Удар на РТРС као нови покушај „обојене револуције“ у Српској“ истакли смо да је Радио Телевизија Републике Српске „на удару оних који би да наметну само своју истину, креирану у познатим центрима, и пласирану преко Сорошових невладиних организација, купљеног утицаја у медијима, и неостварених политичких лидера.

Без намјере да се према одлуци Владе Српске о куповини аутомобила вриједносно одређујемо, не можемо да не увидимо да се повод само чекао како би се замајац нове „обојене револуције“ покренуо. Градови које је та „револуција“ обојила не памте је по добру, јер наручиоцима „обојене револуције“ није циљ смјена власти, већ рушење државе. Без обзира на релативно мали број протестаната који се у Парку Младен Стојановић окупио, протесте не треба потцјењивати. Уосталом, организатори су најавили нова окупљања крајем августа, надајући се да ће направити „грудву“ која ће свакодневно расти и „помести“ све пред собом. Ништа ново. Све је већ виђено 2014. године. Одабран је исти парк, и сценариј је истовјетан, само су актери други, иако у истим улогама. Било би добро да се организују трибине, јавне дебате, специјалне тв емисије, укратко, потребно је указивати на шири контекст, и могуће посљедице, ако се он не сагледа. Екипа која је иза кулиса није безазлена, нити без искуства. Они знају о чему се ради, а онима који у ове вреле дана у Бањој Луци покушавају додатно подићи температуру, познат је само дио приче.

Главни актер дестабилизације Западног Балкана, амерички званичник Брајан Хојт Ји, не таји да је прионуо на посао како би са Западног Балкана уклонио „малигни руски утицај“. Након што је у Скопљу успоставио владу која је по мјери „дубоке државе“, односно „мочваре“, како се још неотклоњен клинтонистички стуб у Трамповој администрацији назива и у америчким медијима, Хојт Ји се труди да успјех понови у Бањој Луци, али и у Београду, гдје, колико год попуштали, није довољно.

Али, то са Бања Луком баш и не иде. Ма колико био прецизан и добро осмишљен, сваки план пропадне. Као да Срби не могу да „стану“ у силне компјутере и најновије програме, те је ситуација перманентно непромијењена. Фаворити који по политику иду у двије амбасаде, и даље политички блиједе. Не иде ни са провоцирањем немира и „уличне демократије“, ни са резањем финансијских токова Српској. Ни куповина утицаја у медијима не даје жељени резултат. Уосталом, медији су били против Трампа још током предизборне кампање, а показало се да су четири портала наклоњена Трампу надјачали већину најпознатијих тв станица. Све у свему, из прекодринских Срба никако Додика да истјерају.

Што се тиче „малигног руског утицаја“ све су прилике да добронамерни Хојт Ји навелико претјерује. По њему руски хуманитарни центар у Нишу има већи безбједносни капацитет од базе Бондстил на Косову. Уз све то није на одмет пласирати и причу о будућим руским војним базама у Српској, што свако мало чине сарајевски медији. Ријетко ко и код Срба може у то повјеровати, али не мари, теза о Србима као „малим Русима“ увијек добро дође када се у Сарајеву говори и пише о „мањем бх ентитету“. У Москви нико и не помишља о војној бази крај Бања Луке. Али, припреме за изградњу руско-српског вјерског и културног центра у бањалучком насељу Алеја центар прилично су одмакле. Кад буде изграђен простираће се на око 6.500 квадратних метара, а осим цркве, биће изграђени и други објекти у којима ће бити промовисана руска култура. Упућени кажу да ће се наћи мјеста и за студио РТ.

27 гласовa