Патрик Бјукенен

Да ли је председник Доналд Трамп препустио своју спољну политику генералима?

Тако изгледа. Кандидат Трамп је пружио руку Владимиру Путину. Одбацио је даљу америчку интервенцију у Сирији осим у циљу разбијања ИСИС-а.

Говорио је о повлачењу и одустајању од нелегитимних блискоисточних ратова у које су председници Буш II и Обама увукли земљу.

Трампово привидно одбацивање анти-интервенционистичке спољне политике представља највеће изненађење у првих 100 дана његове владавине, и најзлокобније. Јер, било какав нови рат би могао да обезвреди његов мандат и уништи његово председниковање.

Трамп више не назива НАТО „застарелим“, већ пребацује америчке војне снаге према Русији на Балтику и источном Балкану. Рекс Тилерсон, носилац руског Ордена пријатељства, сада упозорава да САД неће укинути санкције против Русије док се она не повуче из Украјине.

Ако Тилерсон не блефира, то онда искључује свако помирење током Трамповог мандата. Јер, ни Путин ни било који његов наследник не би могли да преживе предају Крима.

Шта се то десило са Трампом из 2016?

Када је то кијевско својатање Крима за нас постало важније од сарадничког односа са нуклеарно наоружаном Русијом? Буш I и Државни секретар Џејмс Бејкер су 1991. сматрали да је и сама идеја украјинске независности била производ „самоубилачког национализма“.

Где то мислимо да ће нас одвести ова демонизација Путина и остракизам Русије?

Да би навео Си Ђинпинга да нам помогне у вези нашег проблема са Пјонгјангом, Трамп је престао да говори о пријатељству са Тајваном, одустао од Тилерсоновог упозорења Пекингу да се повуче са својих утврђених хриди у Јужном кинеском мору и обећао знатне уступке Пекингу у будућим трговинским споразумима.

„Допада ми се (Си Ђинпинг) и верујем да се и ја њему много допадам,“ рекао је Трамп ове седмице. Ово нас подсећа на то како је Френклин Делано Рузвелт уверавао Черчила: „Мислим да ја лично могу боље да се носим са Стаљином него… твој Форин офис… Стаљин мрзи све ваше људе. Он сматра да му се ја више допадам.“

Рузвелт није живео довољно дуго да схвати у којој мери је Стаљин од њега направио будалу.

Међу достигнућима која су обележила Трампових првих 100 дана истичу се оних 59 крстарећих ракета којим је гађан сиријски аеродром са ког је хемијски напад на цивиле наводно покренут, као и бацање 10.000 кг тешке „Мајке свих бомби“ на Авганистан.

Али шта се постигло тим бомбардовањима?

Чини се да је Партија рата поново у успону. Џон Мекејн и Линдси Грем пуцају од среће. Амерички командант у Авганистану тражи више хиљада додатних америчких војника као помоћ оним 8.500 што су и даље тамо, ради стабилизације авганистанског режима и војске, који се рапидно повлаче пред Талибанима.

Иран је поново на првој линији ватре. Мада Тилерсон признаје да Техеран поштује нуклеарни споразум из 2015, Трамп тврди да Иран крши „дух споразума“.

У ком смислу? По Тилерсону, Иран „дестабилизује“ регион, и прети америчким интересима у Сирији, Јемену, Ираку и Либану.

Али Иран је савезник Сирије, и позван је од стране владе коју признају УН да помогне у сузбијању устанка у ком учествују елементи Ал Каиде и ИСИС-а. А управо смо ми, Турци, Саудијци и заливски Арапи ти који подржавамо побуњенике који желе да свргну режим.

У Јемену, побуњенички Хути су збацили и протерали саудијског сатрапа. Саудијски и сунитски Арапи сада бомбардују, блокирају луке и војно интервенишу тамо, уз помоћ америчке морнарице и авијације.

Управо ми и Саудијци говоримо о затварању јеменске луке Ходеида, што би могло да изазове масовну глад.

САД су те које су извршиле инвазију на Ирак, збациле режим у Багдаду и окупирале ту земљу, а не Иран. Није Иран збацио пуковника Гадафија и створио садашњу катастрофу у Либији.

Прошлог понедељка је амерички разарач USS Mahan испалио ракету упозорења ради одвраћања једног иранског патролног чамца удаљеног око 1.000 метара. Наводно се радило о провокацији. Међутим, ирански министар спољних послова Џавад Зариф је поентирао кад је твитовао:

„Најновија вест: Наша морнарица оперише у – да, тачно је – Персијском заливу, а не у Мексичком заливу. Питање је шта то ради америчка морнарица 12.500 километара далеко од куће.“

Ко стоји иза Трамповог привидног преображаја у јастреба?

Генерали, Биби Нетанјаху и неокони, конгресни јастребови са хладноратовским менталитетом, саудијска краљевска породица и заливски Арапи – побеђују у борби за председников ум.

А шта је њихова агенда за Америку?

Да схватимо да наш прави непријатељ на Блиском истоку није Ал Каида или ИСИС, већ шиитски Иран и Хезболах, Асадова Сирија и њен покровитељ, Путин. И, све док се не растури Хезболах, не оде Асад, а Иран не буде разбијен онако како смо разбили Авганистан, Ирак и Јемен, не може да дође до цветања блискоисточне демократије каквој тежимо.

Међутим, пре него што председник Трамп крене путем који су му трасирали његови генерали – ти храбри и патриотски настројени људи – требало би прво да провери да ли се и један од њих супротставио неком од идиотских ратова који су вођени током последњих 15 година, почев од оног највећег стратешког промашаја – Бушове инвазије на Ирак.

 ПРЕВОД ФСК

Извор: buchanan.org/blog/the-rise-of-the-generals-126882

25 гласовa