Немачки медији тврде да су Пољаци узнемирени због „ бахатости“ Украјинаца чија се навала у њихову земљу не прекида и који се према Пољској понашају као према „Западу у коме се може све“.  Незадовољство Пољака се шири и на своју владу „која за новац пољских пореских обвезника подржава потпуно туђе људе…“

Десетине хиљада такозваних привремених избеглица из Украјине, међу којима је доста оних који не желе да буду мобилисани, Пољску користе као прибежиште. Украјински студенти из источно-пољског града Житомира су се, на пример, обратили премијеру Пољске Еви Копач  са молбом да их држава подржи „како би превазишли ово тешко време и доцније ступили у заштиту Украјине“. Одатле и незадовољство локалних становника. Навала Украјинаца на Пољску се Пољацима не допада из много разлога.

Прво, пораст броја украјинских студената у пољским универзитетима. То се најпре тиче  високих школа у источним пољским градовима као што су Лублин и Жешува. Велики број Украјинаца (приближно 23.000, што је по пољским проценама приближно 42% свих странаца) студира на пољским универзитетима, и истовремено Пољацима смањује шансе да   после завршетка школовања добију добар посао у својој земљи.

„Има студената који се жале да је придошлицама из Украјине много лакше да постану студенти у Пољској него локалним матурантима, и то само зато што су они Украјинци“. Пољаци кажу да се „већ догађају смешне ствари, када Пољак са добрим оценама у средњој школи не може да ступи на факултет о коме је маштао, јер његово место заузима Украјинац; као резултат… пољски порески обвезници, родитељи оног свршеног средњошколца  који је хтео да студира, финансирају државну високошколску установу у којој за њихову децу места нема јер их заузимају много лошији ђаци – Украјинци. Ситуација се тако заоштрила да је почетком октобра група пољских студената формирала покрет „Стоп украјинизацији Универзитета Ополе“  и оптужила ректорат за дискриминацију Пољака у корист студената-Украјинаца.

Друго, понашање украјинских студената на пољским универзитетима. На пример, украјински студенти се у Пољској демонстративно сликају са заставама  украјинске устаничке армије (УПА) која је крива за смрт десетина хиљада Пољака. Карактеристичан пример је скандал у државној Високој школи  за Источну Европу (PWSW)  која се налази на пољско-украјинској граници у граду Перемишљ. Девет студената те пољске високе школе који су дошли из Украјине су на интернету поставили своје фотографије са заставом УПА. Један становник тог града је на порталу wykop.pl  то прокоментарисао на следећи начин: „Пољацима је пљунуто у лице у њиховој сопственој земљи. Нећемо заборавити. Тужилаштву шаљемо изјаве о томе да је направљен злочин, оглашавамо у средствима масовних информација и ректору пишемо протестну изјаву“. У року од неколико сати сајт Високе школе у Перемишљу  је био буквално притиснут бесним одзивима. Правдајући се, ректор  PWSW је изразио „дубоко жаљење,  најблаже речено, због  неумесног понашања студената школе“. Како је констатовала пољска штампа, „офарбане“ (тј. Украјинце) су издали Пољаци који добро познају своју историју“.

Треће,  пораст „украјинског шовинистичког национализма“. Има пољских политичара који сада већ отворено одбијају да подрже кијевски режим, као на пример бивши командант сувоземних јединица и заменик министра одбране Пољске Валдемар Скшипчак који је изјавио да одбија да подржава Украјину због бандероваца који су убили његовог стрица. Пољски иследници констатују „На жалост, проблем украјинског шовинистичког национализма постоји, и у некој дугој перспективи он ће постати  много опаснији од митског руског империјализма, којим медији Речи Посполита по цео дан плаше малу децу“. Као доказ се наводи скандалозни догађај до кога је дошло у пределу који се назива Волињ, где су активисти „Десног сектора“  и представници такозване украјинске аутокефалне цркве  прославили годишњицу „једне од највеличанственијих победа УПА“. Ради се о убиству преко 600 избеглица и становника села Јанова долина. Клање у Јановој долини је постало један од најстрашнијих злочина украјинских националиста учињен пољском становништву: жене, старце, пољски персонал локалне болнице и болеснике су живе спаљивали, убијали вилама, секирама, ћускијама, део деце су прикуцавали за ограде, а бебама су главе разбијали о зидове…

Четврто – претња извоза исламског тероризма из Украјине. Пољски аутор Мартин Мамон пише: „Сада Украјина постаје важан пут за пребацивање „браће“ из ИСИЛ-а и других илегалних  исламистичких организација… У Украјини је могуће бављење  бизнисом за који се може рећи да није баш легалан. Прилично лако се новац може зарадити за „браћу“ која се боре на Кавказу, у Сирији или Авганистану. Може „законито“ да се стекне оружје за борбу против проруских сепаратиста, а затим, пошто се потплате корумпирани украјински цариници, да се оно пошаље „браћи“. .. У Украјини се без проблема може набавити пасош на ново име. За 15.000 долара побуњеник добија ново име и апсолутно легалну документацију  украјинског држављанина… Украјинцима је релативно лако да добију визу за суседну Пољску у којој раде на градилиштима или у ресторанима, чиме се надокнађује мањак радне снаге који се појавио пошто су милиони Пољака отишли у Велику Британију или Немачку за новим, бољим животом.

Немачки новинари сматрају да су „Пољаци предуго гледали на  Украјинце као што су Немци на Пољаке, односно као на јефтину радну снагу…“ По немачким проценама у Пољској је сада преко милион Украјинаца који раде сезонски и илегално. Проблем је у томе, да  две главне политичке партије  Пољске – владајућа „Грађанска платформа   (РО) и опозициона „Право и правда“ (PiS)   у истој мери учествују у подршци нацистичко-олигархијском режима у Кијеву. У руководству тих партија се сматра да Украјина без Пољске – то је као афричке колоније без европских земаља, како је  један руководилац пољског МИП-а званично изјављивао још у новембру прошле године.

Оштрину ситуације, и не желећи то, одшкринуо је представник једне од највећих пољских „фабрика мисли“ Instytut Spraw Publicznych  Пјотр Казмиркевич  (Piotr Kazmierkiewicz):  „Пољска мора да попуни празнине које су се формирале после велике емиграције из земље младих и енергичних људи… Сада смо у почетку: мора да се преброји  колико је Пољака напустило земљу  и колико њих може да се врати у њу. То је важно демографско питање. Пољска у овом тренутку нема среће са својом емиграцијом… Премало оних који долазе у Пољску своју судбину вежу за будућност своје земље. Статистика говори о 5 хиљада нових становника Пољске годишње, а то је премало.“

Последица тренутне ситуације је, са једне стране, да је „братска Пољска“ само за два прва месеца 2015.године одбила свих 2200 Украјинаца који су тражили политички азил. Пољацима је потребна стална јефтина радна снага, а не избеглице-кукавице који се крију политичким мотивисањем бекства из своје земље. Са друге стране, и у пољским медијима постоји пропаганда „моралног дуга да се у Пољској подрже Украјинци“ и да се они „интегришу у пољско друштво“. Та пропаганда код Пољака изазива  све више недоумица и несимпатија. У вези с тим је оштро говорио професор Богуслав Пац  (Bogusław Paź): «После истеривања са југоисточних брда милиона Пољака и убиства 200 хиљада њих, као и одузимања огромне пољске територије,  пропаганда да ми имамо «морални дуг» представља подсмевање. Чијим то интересима данас служи, после истеривања из Пољске  због нових „експеримената“ владе   5 милиона Пољака  који у својој земљи нису могли да нађу посао и који су изгубили сваку веру да постоји у њој будућност? Потпуно тачно – никако интересима Пољака! Осим тога, ја уопште не схватам  о каквом то моралу може да се  говори код оних  који за своје јунаке сматрају Бандеру, Шухевича и остале убице који су Пољаке убијали масовно. А таквих је, према последњим подацима социолошких истраживања, преко половине становника Украјине“!

Прочитај без интернета:
19 гласовa