Будући да је бивши генерални секретар НАТО, г. Расмусен недавно изјавио да у односу на Русију и даље остаје политика „штапа и шаргарепе“, мислим да му хитно треба помоћи.

Док чека здравствену помоћ (мени то личи на последице болести зависности, али то је само лаичко размишљање), пробаћу да му помогнем да разуме да у односу на Русију нити има „штапа“ нити их интересује та Расмусенова „шаргарепа“.

Под штапом Расмусен подразумева: а) наоружавање Украјине (не прецизира, али вероватно је реч о скупим противоклопним системима), б) размештање значајних снага дуж руске границе са Украјином.

Сигурно ће нешто оружја неофашистима у Кијеву продати, али то је у односу на руске војне капацитете апсолутно занемарљиво. Размештање страних трупа уз границу није могуће без одлуке СБ УН, дакле, није могуће без пристанка Русије. А то онда сасвим сигурно не би биле снаге на које Расмусен мисли.

Управо зато што Расмусен види штап тамо где нема ни пилећег паперја, ја и мислим да му треба здравствена помоћ.

Иста ствар је и са „шаргарепом“. Русија је пребродила последице санкција. У наредне две године завршиће се: „Северни ток 2“, „Турски ток“, „Снага Сибира“ и највећи петрохемијски комплекс у Сибиру као заједнички подухват Кине и Русије (и то већински руска инвестиција). На тај начин ће Русија пласирати нових преко 150 милијарди кубика гаса. Ако томе додамо „Северни ток 1“ који непрекидно функционише, онда је то преко 210 милијарди кубика гаса годишње.

Како је Русија преко Украјине испоручивала око 150 милијарди кубика годишње, то значи да је Русија у потпуности компензовала целокупни уцењивачки капацитет Украјине. Тим правцем убудуће може да иде само оно што се плати авансно. И све што се на тај начин буде испоручивало Европи, биће додатни приход, преко оног прихода који је оствариван у периоду пре санкција запада према Русији.

Поред тога, Русија је у протекле три године развила пољопривредну производњу тако да је постала значајан извозник тих производа. Русија захваљујући санкцијама данас много више приходује од извоза пољопривредних производа него од извоза оружја.

Курс рубље се стабилизовао на прихватљивом и предвидивом нивоу, као и инфлација, буџет такође.

Једном речју, Русија данас санкције уопште не доживљава као претњу сопственој стабилности. А Расмусен мисли да би укидање санкција била „највећа шаргарепа“. Њему стварно није добро.

Тачно је да Русија има проблеме, али они немају везе са односом запада према Русији, док брзина и квалитет решења заиста зависе од тога колико брзо ће све елите у Русији одустати од савета који долазе са запада. И то јесте кључни проблем Русије.

Запад, сам по себи, нити је проблем нити је решење. Једном речју г. Расмусен, ви сте небитни за развој човечанства. Осим у смислу групе лудака који могу да га униште.

74 гласa