Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа и син творца Програма и Политичке праксе исламизације муслимана у БиХ Алије Изетбеговића обратио се јавности Србије, Босне и Херцеговине и цијеле Европе равно из „Санџака“ – што значи да се јавио, равно из 19. вијека, када је, Другим српским устанком у Србији и аустро-угарском окупацијом тадашње Босне, заувијек укинута Османлијска административна, територијална и политичка организација и тиме постојање такве регионалне подјеле. У 19. веку санџаци су у Османском царству били само административно-управна подручја. Било је 290 санџака, распоређених у 77 вилајета или покрајина. Ниједан није задржао то турско име, осим овог, из кога се Бакир Изетбеговић огласио, исказујући јасну намјеру, да на тај начин жели створити неки политички индивидуалитет у односу на друге крајеве Србије и Црне Горе, и да има претензије ка тим областима.

Поред тога, као добар ђак и курир неоосманизма, у име Реџепа Таипа Ердогана, Бакир Изетбеговић је послао неколико конфликтих политичких порука које озбиљно забрињавају.

„Не видим ништа спорно у овој посјети, јер смо сви свједоци да предсједник и премијер Србије Томислав Николић и Александар Вучић често посјећују Бањалуку и Требиње, па ми то не сматрамо заобилажењем Сарајева. Ово је иста ствар“, казао је између осталог. Рекао је да није раније посјетио Нови Пазар због „чекања да се смире сукоби између Бошњака Санџака“.

Службени дио посјете, је почео предсједавањем на скупу тзв. Координације сестринских странака СДА из Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније и Хрватске. Након те сједнице, он је истакао да још има потребе за заједничким радом фракција СДА у региону, јер је и даље неопходно радити на поправљању положаја Бошњака у државама насталим распадом Југославије те да је СДА стасала у најважнију странку Бошњака на Балкану, и да су Бошњаци постали политички фактор без којег нико не може правити никакве калкулације за будућност на Балкану“.

„Бошњаци су за ових четврт вијека прошли историјски пут вредан једног стољећа. Одбранили смо право на егзистенцију, на равноправност, повратили своје име, језик, а након 450 година смо вратили државности Босни и Херцеговине и основали војску. Но, има још много тога да урадимо и рјешимо још нека питања која су била разлог због којих смо и основали СДА у земљама бивше Југославије“, рекао је. Истакао је став о личном залагању за мир у читавом региону, за кажњавање злочинаца према Бошњацима и снажну осуду екстремизма и тероризма који појединци чине у име ислама.

Овакве поруке сина највећег фундаменталисте, вјерског фанатика и ратног злочинца који је рођен и живио на европском континенту, Алије Изетбеговића, изненадиле су само необавјештене и лаковјерне.

Оно што је погрешно а злокобно у Изетбеговићевим порукама јесте сљедеће:

- У уставном уређењу Србије, државе у којој је био, не постоји никакав Санџак.

- Није исто Бања Лука и Нови Пазар јер постоји Република Српска као државотворни ентитет који има Уставом БиХ утврђене Специјалне везе са Србијом па је неупоредив његов долазак у Нови Пазар са међународним уговором, Дејтонским споразумом и Анексом 4 тог уговора – Уставом Босне и Херцеговине, дефинисаним односом Србије и Републике Српске.

- Ни СДА а ни Нови Пазар немају специјалне везе са БиХ.

- Бакир Изетбеговић је члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа као што Младен Иванић представља у Предсједништву БиХ српски народ а Драган Човић хрватски. Не може се један члан Предсједништва поредити са Премијером или Предсједником било које државе, који у тој држави располажу недјељивом власти на територији цјеле државе и у односу на све становнике и етничке заједнице.

- Изетбеговић не представља Босну и Херцеговину него само „фртаљ“ њене територије, познат по терористичким базама (њих 64), по радикализму и ратницима који свакодневно гину за „Исламску Сирију“, „Исламски Авганистан“, „Исламски Ирак“, „Исламску Палестину“. То је онај дио БиХ који изазива највише културне и историјске нелагоде и страха на цијелом континенту – забрињава и плаши Европу.

- Исто тако и Сулејман Угљанин не представља Бошњаке у тзв. Санџаку. Пуно важнији од њега су без сумње: Расим Љајић (са странком СДП), Муамер Зукорлић (бивши муфтија у муфтијству под контролом вјерског Сарајева и Исламске заједнице БиХ), Адем еф. Зилкић, Хамдија Јусуфспахић и Реис ул улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић (који уопште и није Бошњак).

- Како то Изетбеговић, са својом странком, која има само 20% подршке Бошњака, са Угљанином, који нема ни толико, мисли битно политички уређивати односе на Балкану? Зар је могуће да нису свјесни колико су безначајни и они и онај Денис Звиздић, предсједник Савјета министара без извршних овласти?

- Остаје питање које то послове треба још завршити и шта то Алија Изетбеговић није стигао урадити што Бакир мора наставити – зар је 100.000 мртвих и заувијек подјељена земља пуна мржње, заиста, само недовршени посао у коме треба наставити и даље прогонити оне који су чинили наводне злочине према Бошњацима – само према Бошњацима – а злочини кукавичког напада на Тузланску колону тек пунољетних регрута ЈНА који желе кући, што даље од рата, или злочини у Добровољачкој улици, или Васе Мискина, на Маркалама и Казанима, у Средњој Босни и на Озрену, у Цазинској крајини и око Бихаћа – зар неко ко жели уређивати односе на цјелом Балкану заиста не прихвата размјере злочина почињених према Србима и према Хрватима?!

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је у праву кад тврди да Дејтонска Босна и Херцеговина није била никада овако нестабилна, подијељена и посвађана, и никада није производила толико нестабилности за регион и континент. Томе највише доприносе СДА и сам Бакир Изетбеговић, под чијим покровитељством се и дан данас чине разне криминалне активности, тајна снимања и подмићивања, организују наручени и рушилачки протести, док његов приватни министар Драган Мектић, лажни Србин хрватског поријекла, са сумњивом дипломом школе унутрашњих послова Хрватске, обавјештава јавност о незаконитим истрагама у којима и он, наводно, учествује и о којима је обавјештен.

Злоупотреба тужилаштва у политичке сврхе, напади на предсједника Републике Српске Милорада Додика, као и на предсједника Савеза за бољу будућност Фахрудина Радончића, те хапшења у министарству безбједности, уз овакве политичке турнеје и гомилу ступидних али конфликтних изјава… представљају средство одвраћања пажње јавности у БиХ од стварних извора терористичке прјетње и тако потребне одлучне акције против терористичких група и организација у БиХ. Додатно, то је и одвраћање пажње од Ердоганове диктатуре у Турској, хапшења службеника, војника, наставника, професора, војника, официра и генерала, новинара и Курда – политичко насиље без преседана које се правда покушајем пуча.

Оживљавање ратоборних и шовинистичких порука из Новог Пазара носи само печат Ердогановог политичког интереса да кроз сукобе Срба и Бошњака добије који дан предаха у коме ће наставити чупати амерички и њемачки политички коров у Турској и покушати спасити власт и своју главу. Питање је колико Срба и Бошњака треба да плати главом ову Изетбеговићеву срамну улогу и тежњу ка конфликту два народа. Срамно је у контекст таквих изјава трпати и Изетбеговићеву лажну бригу о „злоупотреби ислама“ и терористичкој пријетњи, јер његов лични однос према терористичкој пријетњи, као и однос СДА је дио процеса дестабилизације БиХ и цјелог Балкана.

Иако западне амбасаде (америчка, британска и њемачка) толеришу фундаменталисте у Сарајеву, повезане са корупцијом на највишем нивоу, са политичким убиствима и тероризмом, чак и када имају ‘пуна уста’ борбе против тероризма, упорно ће подржавати терористичке организације и њихове радикалне извршиоце, некад отворено – некад прикривено, али само док су у Босни и Херцеговини и док представљају пријетњу грађанима и народима БиХ а посебно Републици Српској и њеном уставном поретку. Методологија подршке је увијек иста, она подразумијева спречавање полицијских агенција да раде свој посао, чине их нестабилним, изазивају потресе и кадровске смјене у тим агенцијама, хапсе по министарствима, са Судом и Тужилаштвом БиХ креирају политичке афере и „правосудне“ хајке а сталним надзором и гушењем иницијатива у борби против тероризма ометају сваку акцију институција БиХ на том плану.

Наравно земље Европске уније не желе и неће дозволити да тај политички и безбједносни хаос, који у БиХ они подржавају, на било који начин постане дио Европске уније и поред неконтролисаног избјегличког таласа додатно угрози њихове грађане и њихове институције. Захваљујући Изетбеговићу – безбједносне агенције (посебно „СИПА“ и „ОБА“) све више дјелују као криминалне банде и „муслиманске милиције“, потпуно су ван ефективне друштвене контроле и чине све да друштво не препозна тежину и озбиљност безбједоносних пријетњи које долазе од разних екстремиста, вехабијског покрета и тзв. муџахедина а терористичке акције које они непрестано подузимају у јавности представљају као изоловане инциденте.

Управо зато, наредном периоду, у БиХ и на цјелом Балкану могу се очекивати још спектакуларније терористичке акције – напади на оружане снаге и полицију, институције државе, али и нападе на базе Нато-а, ЕУФОР-а и амбасаде западних земаља са тенденцијом и планом да у њима буде што мање, бошњачких, цивилних жртава како би се сачувала екстремистичка инфраструктура вехабијског покрета и подршка коју он има од стране локалног становништва, параобавјештајних служби и службене политике у Сарајеву.

Међутим, долази и доба у коме се одговорност за укупно стање у БиХ неће моћи неоправдано и без мјере приписивати само домаћем политичком фактору – јер могућност промјене таквог стања представља тачку на којој је одговорност локалних политичких лидера све мања а одговорност међународне заједнице све већа. У својим земљама све чешће ће дипломате из Сарајева бити питане о томе шта се дешава, зашто је то измакло контроли и које су могуће посљедице.

Само зато, оваква држава са Бакиром Изетбеговићем, политичким наслијеђем његовог оца Алије и криминализованим институцијама које су они створили; са два Главна представника (један „Високи“ а други „Специјални“), са политизованим Уставним судом који разним, привидним, тумачењима Дејтонског устава, кроз одлуке три странца и два висока политичка функционера СДА, немилосрдно руши уставни поредак и могућност опстанка БиХ, са политиком сукобљавања са братским народима и сусједним државама, никада неће бити прихваћена у друштво европских нација и држава.

Наравно, и Србија ту има јасне одговорности јер ово више није само случај који се тиче БиХ или неког њеног дјела. Прво, Србија мора послати јасну поруку у Сарајево преко својих лидера, Вучића и Николића, а не само преко Вулина или Стефановића. Јадно је прећутати покушај линчовања и убиства предсједника владе Србије у Сребреници, а затим и забране доласка на годишњицу тог чина. Превише је било разлога и потребе који казују да је Србија морала забранити Изетбеговићу и Звиздићу долазак у Нови Пазар, управо због територијалних и политичких претензија као и због могуће политичке дестабилизације и изазивања међу-етничких сукоба. Штетно је по Србију и по цјели слободни и демократски свијет да наставља упорно давати легитимитет некажњеном ратном злочинцу, ратнохушкачком политичару и вјерском фанатику као што је Бакир Изетбеговић. „НИСМО ИСТИ“ и нисмо сви чинили ратне злочине, као што рече Предсједник Републике Српске Додик а они који су чинили морају одговарати.

Зашто би Изетбеговић и његови сарадници били привилеговани и зашто бисмо их примали у друштво невиних, часних људи окренутих напретку, миру и сарадњи?

Изетбеговићу је мјесто са Ердоганом, са Нусра Фронтом, Завахиријем и Багдадијем, Ал каидом и Исламском државом. Нека га они примају у својим санџацима, овдје му није мјесто.

слика http://srbin.info/2016/02/26/skandal-bakir-izetbegovic-najavio-atentat-na-dodika-i-rat-u-bih/

Прочитај без интернета:
239 гласовa