Прво и основно да се размемо: народ на крају нико и никада није преварио, а поготово слагао! Они који причају да је Референдум у Републици Српској био само предизборни трик морају да схвате да су сви могли учествовати у том трику, као на пример да су рекли: браво за предлагача, и ми смо такође за то! Не, они су тражили изговоре  како и зашто неће, немогу, и зашто би подржали другу страну. Онако, кад већ нису смели јавно, што би мудри народ рекао:„из потаје“.

Побједник овога надмудривања је несумњиво предсједник Републике Српске. Наравно, постизборна казна осим пораженој коалицији уследила је чак и према Бакиру, чиме падају у воду и приче о наводном договору и набацивању ”зицера”, јер ако изборни евроатлантски инжињеринг неким чудом не промјени побједника у Сребреници, Изетбеговића би тек могла стићи политичка казна. Чињенице које су проистекле, без обзира на поменути инжињеринг, из неупитну побједу Србина у Сребреници, који је и сам жртва ратних дјеловања из „заштићене зоне“, опомена су за свако цивилизовано друштво.

У овим данима након референдума и избора у Републици Српској готово сви су заборавили дешавања око митинга и контрамитинга који су били почетак надмоћи политичког прагматизма из Бања Луке. Сурова стварност живљења у држави два ентитета је таква да ако једном одговара, по правилу је другом неприхватљиво, а саборна и државотворна порука која је послата још са контрамитинга у Бања Луци показала је 25.септембра сву своју снагу, јер су сад сви свесни да није било успеха референдума готово сигурно би то био почетак краја институционалног дјеловоња у Српској.

Важно је оценити и суштински значај спољне подршке јер не смемо и не можемо заборавити кључан однос званичне Москве према Српској у судбоносним тренуцима и уједно недвосмислени осјећај зхвалности браћи са Истока коју у име Срба са леве а чини ми се све већим делом и с десне обале Дрине персонификује предсједник Додик. Међусобни братски однос православних народа је такође увијек имао специфичну тежину и слао снажну поруку јавности, посебно кад су велики изазови били пред нама.

Циљ нам је да овим путем покушамо изанализирати поједине ствари, како би на крају сви заједно имали  користи. Суштина приче је да је  карактеристика о којој се мало говори, везана за државотворност Српског нараода који по гену распознаје шта је државотворно, а шта није. На политчкој сцени Српске увјек је такво нешто доносило  резултат и сигурну побједу. Срби су одавно свјесни да им бјелосвјетски моћници сужавају животни простор и одузимају им грунт, па су увијек захвални када неко одлучан и храбар стане на браник отаџбине и покаже срчаност. Тако да се тријумфална побједа коалиције везане за СНСД, може искључиво данас везати за предсједника  Додика.

Не треба заборавити чињеницу да је политика и својеврстан занат који има своје законитости, а једна од основних је: да изградња мреже одлучних и поштених активиста који имају за циљ опште добро готово увијек доноси резултат, поготово ако је младост у великом броју заступљена. Посебно у оним тренутцима када се на терену  пробере права особа, па уз фактор мјеста и окружења и избор правог тренутка, долазимо до неминовно успјешног  резултата за протагонисте.  С друге стране, јасно је, да погрешан избор кандидата готово сигурно неће повести никог за челом колоне.

Посебно би требали дати нагласак у овоме кратком осврту и анализи догађаја на понашање руководства Борачке организације Републике Српске – БОРС-а. Зашто? Зато јер ми не треба да  живимо у даљој нади да се сталне појаве кршења Статута више неће понављати, те да руководиоци у БОРС више неће и несмију бити политички активисти и носиоци мандата у било којој изборној утрци, већ се морамо изборити управо за супротно. Онај ко се жели бавити политиком: не може и не смије бити носилиац било које функције у организацијама насталим из одбрамбено-отаџбенског рата, посебно у толико важним и толико битним за Републику Српску, као што је БОРС. Сада се јасно види да су подјеле које су поједини руководиоци БОРС-а произвели у претходном периоду могле су бити погубне за наш народ, и самим тим су биле у сврси наше штете.

Оно што нас не оставља спокојним у првим постизборним данима је поновни позив предсједнику републике на ”назови саслушање”, поново без права и праведности, и најава нових притисака. Да ли уопште постоји у овој и оваквој држави тужилачка и правосудна установа која је надлежан за начела непристрасности или што је још теже: која је ослобођена од поступања са предрасудама због националне припадности и друштвеног статуса. Србин који се дрзнуо да се супростави међународном фактору мора да плати високу цијену. С тога умјесто славља или туговања потребно се и даље ставити у службу одбране отаџбине. Сви који носе дио учешћа у друштвено политичком животу морају да понесу и сразмјеран удио у терету наступајућих догађаја.

Пошто смо народ који брзо заборавља важне ствари, не могу на крају ових редова да не подсјетим на не тако давне догађаје гда су некима од носилаца извршне власти ”добронамерно” савјетовали да због мира и стабилности региона треба да напусте јавне функције, а друге нису ни савјетовали већ су их уклањали или убијали на овај или онај начин. Резултат ”рада на терену” је био да су створени и омогућени услови за енормну манипулацију са српским живљем, и то по правилу уз помоћ неког Суда и Тужилаштва који, како смо већ поменули,  не хају за правне норме, право и правичност.

Саборност, јединство и борба за слободу и отаџбину су за вијек вјекова били на цијени, а нама је управо на делу показана мудрост, слога и одлучност прекодринских Срба, што нам даје озбиљану вјеру да геополитички тренутак и изазови које нам он доноси, по Божијем провиђењу, утичу на даљу хомогенизацију целокупног српског корпуса.

                                                                                                 За „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“

                                                                                                     Бранислав Окука

16 гласовa