У уторак 13. новембра 2015. године постало је познато да је Момир Николић, бивши заменик команданта за безбедност и обавештајну службу Братуначке бригаде Војске Републике Српске, превремено ослобођен из затвора у Финској где је издржавао казну после пресуде изречене од стране МТБЈ.

Без обзира на чињеницу да је читав низ лица која издржавају казну коју им је изрекао МТБЈ у последње време био превремено ослобођен, у овом случају постоји низ околности које завређују посебну пажњу. Те околности не дозвољавају да се ослобађање М. Николића ставља у исти ред са ослобађањем осталих затвореника.

Најважније што привлачи пажњу у овој одлуци јесте то да је М. Николић већ био ослобођен 1. јула прошле године! На тај начин, одлука о ослобађању је држана у тајности скоро годину и по. Да ли су имали за то основа? Наравно, таквих основа је било и они су веома озбиљни.

Подсећамо да је Момир Николић био ухапшен у априлу 2002. године. Он је првобитно изјавио да не признаје ни једну тачку оптужнице, међутим, већ после неколико месеци је признао своју кривицу и потписао специјални споразум са тужилаштвом. Према том споразуму, Николић је потврђивао све што је од њега тражено да призна без спровођења судског процеса, а у замену он је добио обећање да неће бити преоштро осуђен.[1] Међутим, Претресно веће је одбило да одобри овај споразум и био је потписан нови.[2] Претресно веће је одобрило тај споразум[3], међутим, за разлику од обећања тужилаштва да ће добити од 15 до 20 година, осудили су га на 27 година лишавања слободе. М. Николић је поднео жалбу[4] и Жалбено веће је смањило рок на 20 година.[5] Међутим, треба имати у виду да су између одлука Претресног и Жалбеног већа протекле скоро три године. И за те три године Момир Николић је испунио ту мисију коју му је наложио Хашки тирбунал: не само лажно сведочење према лицима са којима је Николић заједно оптужен (Б. Благојевић, Д. Ђокић, Д. Обреновић), него и према другим оптуженим пред трибуналом. Дакле, посебне заслуге М. Николић је стекао за своје сведочење у процесу против Слободана Милошевића. Управо то је представљало разлог за смањење казненог рока. Међутим, преосталих 20 година такође су могле бити предмет трговине. И трговина је извршена. Током 2012. године Момир Николић је сведочио против Радована Караџића, а 2013. године – против генерала Ратка Младића. Момир Николић је одиграо своју улогу, више није било ни једног оптуженог ради кога би Николић могао бити од користи. Сада је он могао бити привилегован.

Треба обратити пажњу на то да одлуку о ослобађању Николића није донео МТБЈ, већ Међународни резидуални механизам кривичних трибунала (МРМКТ) – орган копиле, које је наводно требало да настави започети рад наводно затворених МТБЈ и МТР (Међународни трибунал за Руанду). Иако МТБЈ и МТР нису прекинули са радом, МРМКТ постоји као паралелни орган. Међутим, разлика органа је испала формалном: председник и МТБЈ и МРМКТ је једно те исто лице – Теодор Мерон. Штавише, треба обратити пажњу на то да је Мерон био у саставу Жалбеног већа које је осудило Николића на 20 година затвора и по правилима судске етике он би морао сам да одустане од решавања питања о његовом превременом ослобађању. Но, то се није десило. Мерон је одлучивао и када се осуђује и када се ослобађа.

То да превремено ослобађање Момира Николића представља резултат протиправне трговине, сведочи и чињеница да за разлику од свих других привремено ослобођених, Николић није одслужио две трећине одређеног му рока, него је заправо одлежао 12 година од пресуђених му 20 година. Интересантно је обратити пажњу на то како је Т. Мерон покушао да објасни ту своју одлуку да радикално промени дотад постојећу праксу. У параграфу 18 своје одлуке он пише да одслуживање две трећине рока даје само право на предавање молбе за превремено ослобађање, али то није основа за превремено ослобађање.[6] Више него смешна тврдња узимајући у обзир да је неодлежавање две трећине казне у односу на све друге оптужене до Момира Николића увек представљало основу за одбијање. Узгред, и у овој одлуци у предмету М. Николића то је названо основом која “говори против превременог ослобађања”, но…

Но, главно се састоји у суштински редактираним параграфима 25-34 одлуке Теодора Мерона. У њима се разматрају питања “сарадње” М. Николића и други “разлози”. Велики део тих разлога је тајанствен. Међутим, то је јавна тајна. Заслуге М. Николића су добро познате и без тих редактираних редака. Момир Николић је дао сва за МТБЈ потребна сведочења како би се обезбедила осуда свих оптужених повезаних са ситуацијом у Сребреници. Тако је, на пример, обилно коришћено сведочење М. Николића у пресуди против генерала Здравка Толимира[7], генерала Б. Благојевића[8] и у многим другим предметима. Нема сумње да ће се то исто десити и у пресудама против Р. Караџића и генерала Р. Младића.

Прича Момира Николића је тужна и срамна прича. МТБЈ је од М. Николића направио образац како се може искористити људска слабост за достизање најпрљавијих циљева. Српски народ ће сам дати оцену М. Николића као личности. Што се тиче оцене деловања Хашког трибунала по питању коришћења трговине са признавањем кривице, она је несумњива: у МТБЈ нема реалних доказа и сва његова незаконита делатност изграђена је на незаконитим махинацијама са сведоцима. Те махинације ће заувек остати у историји као доказ злочинства трибунала за бившу Југославију.

[1] Joint Motion For Consideration Of Plea Agreement Between Momir Nikolic And The Office Of The Prosecutor // icty.org/x/cases/nikolic/pros/en/030506.pdf

[2] Међу судијама су били: Ли Дакина (Кина), Владимир Василенко (Украјина) и Кармен Аргибај (Аргентина).

[3] Decision on Motion to Dismiss Charges Against Accused Momir Nikolic // icty.org/x/cases/nikolic/tdec/en/030512.pdf

[4] Judgement On Sentencing Appeal, 8 March 2006 // icty.org/x/cases/nikolic/acjug/en/nik-aj060308-e.pdf

[5] Public Redacted Version Of The 14 March 2014 Decision On Early Release Of Momir Nikolic  // www.unmict.org/sites/default/files/casedocuments/mict-14-65-es/president%E2%80%99s-decisions/en/151012.pdf

[6] Public Redacted Version Of The 14 March 2014 Decision On Early Release Of Momir Nikolic  // www.unmict.org/sites/default/files/casedocuments/mict-14-65-es/president%E2%80%99s-decisions/en/151012.pdf

[7] Prosecutor v. Zdravko Tolimir. Judgement. 12 December 2012 // icty.org/x/cases/tolimir/tjug/en/121212.pdf (См., например, страницы 29, 34, 35 и др. Всего показания Момира Николича цитируются более 330 раз).

[8] Prosecutor v. Vidoje Blagojeviс and Dragan Jokic. Judgement. 17 January 2005 // icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/tjug/en/bla-050117e.pdf (Цитирование показаний начинается уже со второй страницы, а всего обвинение построено на более чем 350 ссылках на показания М.Николича).

Прочитај без интернета:
27 гласовa