Ванредно заседање Северно-атлантске алијансе, које је одржано у Бриселу, по ко зна који пут је очигледно показало „дупле стандарде“ који постоје у руководству те организације. Уместо да по питањима вршења војно-ваздушне операције против сиријских терориста покушају да разраде стратегију  о заједничком деловању са Русијом, у НАТО-у су одлучили да појачају антируски курс, тако што су Москву прогласили за скоро највећи извор нестабилности у региону. То је постало последица не само курса Вашингтона који је забринут због јачања позиција Русије у стратешки  важном  блискоисточном региону, већ и сепаратне игре коју  жури  да разигра Турска.  Инцидент са погрешним уласком руског авиона у турски ваздушни простор је уз здушну помоћ Анкаре постао главна тачка актуелног дневног реда на заседању НАТО-а. Тај инцидент је у завршној изјави  назван „крајње опасним“  догађајем и „неодговорним понашањем“ Русије. „После недавног кршења  ваздушног простора Турске 3. и 4. октобра од стране руских ловаца Су-30 и Су-24 у рејону провинције Хатај, војна дејства Русије су прешла на опаснији ниво“ – прецизирали су у НАТО-у, фактички узевши турску верзију догађаја и потпуно игнорирајући суштину онога што се дешава у самој Сирији.

Рачуница Анкаре је била очигледна. Пошто се залаже  за уклањање председника Сирије Башара Асада и за обезбеђење политичког преформатирања те земље у сопственим интересима, Анкара одлично схвата да се после почетка руске војно-ваздушне операције остварење њеног програма  одлаже на неодређени рок.

У суштини, сада долази до формирања америчко-британско-турске алијансе која се супротставља не  само Русији, већ и највећим европским државама какве су Немачка и Француска,  да се и не говори о државама Централне и Источне Европе. У тумачењу турског политичког естаблишмента наведена тенденција изгледа овако: „Један амерички чиновник је изјавио да не верује у случајни карактер овог инцидента и на тај начин је бацио каменчић у повртњак Русије. Амбасадор  Велике Британије у Анкари Ричард Мур је на  Twitter – у написао: „Повреда турског ваздушног простора од стране Русије представља неодговоран и узнемирујући догађај. Велика Британија и њени савезници из НАТО-а су раме уз раме са Турском.“ У суштини, сигнал за све то је дао Обама…“

Осим тога, Турска тежи да максимално појача свој глас у НАТО-у као контру Европској унији, са којом су односи  Анкаре фактички замрзнути.  Према информацији којом располажемо, Анкара управо разматра   тајну помоћ рекама избеглица из региона Блиског Истока, као   инструмент за деловање на ЕУ онако, како то Турској одговара. А најбитнији елемент односа НАТО-а према спољној политици Турске и јесте максимално скретање пажње Северно-атлантске алијансе на ситуацију у рејону турско-сиријске границе. Инсистирајући на стварању антируске хистерије Анкара   покушава да се позиционира као најбитнији регионални савезник НАТО-а. И ако у самој Анкари покушавају да прикрију сопствене прорачуне и сценарије тако што инсистирају на паролама о евроатлантској солидарности, у Азербејџану, на пример,   пријатељу Турске, изјаве су много неодређеније. „У Анкари се сматра да ће војне операције Русије ојачати Асадове  позиције, што и представља циљ деловања Русије. Ствар је у томе да јачање Асада за Анкару значи потпуну пропаст  турске политике према Сирији“ – тако, на пример, пише азербејџанска агенција  Trend News Agency.

Иста таква, здрава размишљања,  све су присутнија и у изјавама европских политичара.  Конкретно, министар одбране Чешке, Мартин Стропницки,  изјавио је да војно-ваздушна операција Русије против терористичке групације „Исламска држава“ у Сирији  доприноси да се ситуација у тој земљи стабилизује: „Сваки разуман човек би поздравио све што води попуштању ситуације“ у Сирији – убеђен је чешки министар одбране који је подсетио и на све већу кризу због  избеглица у Европи, која је директно повезана са сиријским конфликтом. „Чак и само извесно слабљење  оружаног  конфликта у Сирији може да утиче на смањење броја избеглица“ –   убеђен је чешки министар.

Посланици – конзервативци у комитету за одбрану у  Дому општина у британском парламенту такође су подржали  одлуку Русије  о коришћењу војно-ваздушних снага у Сирији ради борбе против терористичких групација. Конкретно, Боб Стјуарт је позвао Запад  да се помири са влашћу председника Сирије Асада изјавивши да, да би се победио „Сотона“ мора  да се прихвати  „мањи ђаво“. Његов колега из комитета, Џејмс Греј, такође сматра да је немогуће истовремено се борити и са Асадом, и са „Исламском државом“. А председник комитета  за одбрану Џулијан Луис је резимирао дискусију тако што је изјавио да, за разлику од Запада, Русија према Сирији има доследну стратегију.

Управо доследност у руској стратегији и њена активна реализација данас на Западу изазивају отворену панику – када се ради о развоју ситуације не само у Сирији, него и на читавом блискоисточном подручју. Сличном стратегијом се могу похвалити Сједињене Државе и њени најближи савезници који својим непромишљеним  и егоистичким поступцима   дестабилизују ситуацију и тако стварају међународни тероризам  који се претворио у најбитнију претњу чак и за Европу. Турска игра своју игру која такође не може да се карактерише као конструктивна и промишљена. Што се тиче Европљана – тамошње владајуће елите за сада врло нерадо признају да између  западних геополитичких експеримената у Северној Африци и на блиском Истоку и река  стотина хиљада избеглица, и све веће бахатости тероризма у Сирији или Ираку који је узгојио Запад, постоји директна веза. Међутим, такво виђење ће неминовно наступити уколико  се пре тога  садашње националне елите   не нађу ометене унутрашњим паметнијим и национално – оријентисанијим политичким снагама.

Прочитај без интернета:
27 гласовa