ЗБИГЊЕВ БЖЕЖИНСКИ И РУСОФОБИЈА КАО ДОКТРИНА

Свако ко и површно зачепрка по раду, идејема и пројектима Збигњева Бжежинског, најпознатијег западног геополитичара данашњице и најутицајнијег, јавности познатог, политичког идеолога Новог светског поретка, не може а да не уочи његову опседнутост руским фактором у геополитици, као главној и непомирљивој препреци западној доминацији над планетом. Без обзира да ли је та опседнутост последица ирационалне русофобије како мисле једни, или његових дубоких геополитичких и мистичних увида о значају Русије као центру Православне цивилизације и чувару „Срца света“ (Хартланда) како верују други, нема сумње да је Бжежински непомирљиви непријатељ Русије и да његова геополитичка доктрина униполарног света подразумева, не само, нестанак Русије као државе у садашњем облику, како би се овладало њеним природним богаствима и пределом Евроазије, познатом као Хартланд (или „Срце света“), већ и поништавање њених основних цивилизацијских тековина.

У таквом приступу он не предвиђа никакав компромис, осим као време за предах и прегруписавање у кретању ка крајњем циљу, и то Вам је једноставан одговор због чега се НАТО ширио на Исток, док је Русију тапшао по рамену и обећавао како то неће чинити, зашто се у Европи постављао тзв. Ракетни штит док се о Русији говорило као о пријатељу, чему служи стално изазивање напетости у прибалтичким земљама, увођене санкција, константни покушаји подривања демократски изабраних власти у Русији, подметања „обојених револуција“ итд.

Иако наравно боље упакован, у складу са потребама времена, доктринарни однос Бжежинског према Русији не разликује се суштински од оног који је имао Адолф Хитлер после првих већих губитака на Источном фронту и може се укратко изрећи као –  Русија мора нестати!

Ова сличност није и не може бити случајна, тип пре што је данас потпуно извесно да војно уништење Трећег рајха није донело разобличење и дефинитиван крај нацистичке идеологије, чији тоталитаризам несумњиво оживљава у концепцији и методологији савремених глобалистичких процеса који воде успостављању тзв. Униполарног света.

Будући да је Бжежински водећи (видљиви) идеолог тих процеса, човек који је осмислио форму и начин фунционисања Трилатералне комисије као светске владе, и практично креирао све важније механизме  пирамидалне структуре управљања савременим светским кретањима, његов геополитички однос према Русији сигурно има велики утицај на креирање практичне политике Запада. Отуда тај однос ваља што боље осветлити, посебно његове корене, а да би се то учинило неопходно је дотаћи се основних биографских података.

АМЕРИКА КАО АНТИРУСКИ САН ЗБИГЊЕВА БЖЕЖИНСКОГ

Збигњев Бжежински (син пољског дипломате Тадеуша Бжежинског) рођен је 28. марта 1928. године у Варшави. Дипломатска служба његовог оца условила је да детињство проведе у неколико земаља, а Други светски рат дочекао је у Канади, где је боравио од 1938. Након што је, Јалтским договором, Пољска припала Совјетској сфери утицаја, његов отац је остао у Канади, где је Збигњев стицао западно образовање.  Након средње школе и мастера у Монтреалу, везе његовог оца омогућавају му докторат на Харварду 1953, након чега практично почињу његови први политички ангажмани и јасно опредељена анти-совјетска делатност кроз контакте које је имао са Јан-Новаком Језиоранским, шефом пољске редакције „Радија Слободна Европа“.

Током 1958. постаје држављанин Сједињених држава, а годину дана касније пресељава се у Њујорк где почиње рад на престижном универзитету Колумбија што ће имати  велики значај за његову даљу каријеру, будући да је одатле постао члан Билделберг Групе и чувеног Савета за међународне односе. Такође, ту се иницира и у степене тајних знања који му омогућавају контакт са окултном доктрином „Туле“ и јавности непознатим радовима Карла Хаусхофера. Млади професор тиме добија потврду да је одабран и да се тајна врата успона заувек отварају.

(Није на одмет поменути и да је у то време био ментор Медлин Олдбрајт, која је докторирала на Колумбији, и да је умногоме заслужан за њено обликовање као једног од јастребова америчке спољне политике, али и за њено устоличење као прве жене Државног секретара САД. Њена улога у агресији на СР Југославију и мржња коју је том приликом отворено испољавала према српском народу, али и нетрпељивост према Русији, добро су познати).

Свакако би одузело превише простора и времена бавити се свим активностима и пројектима Збигњева Бжежинског у америчкој политици, почев од 1960. када је био саветник у председничкој кампањи Џона Ф. Кенедија, 1964. када је подржао Џонсона, затим 1966. када је подржао рат у Вијатнаму, све док није постао Саветник за националну безбедност Сједињених Држава од 1977. до 1981. године у администрацији Џимија Картера. Али, оно што је била константа свих његових политичких, академских и геополитичких активности био је отворени анти-совјетизам и  напори да се добије хладни рат. Посебно је активно радио на подршци синдикалном покрету „Солидарност“ који је омогућио пад комунизма у Пољској, и изазвао ланчану реакцију која је довела до добијања хладног рата.

Паралелно са званичним политичким ангажовањем у оквиру Демократске партије САД, теку и његове активности на успостављању неолибералне визије новог, наднационалног, устројства света (тзв. Новог светског поретка), која у том периоду још увек није била део званичне националне политике САД, ни њихових земаља савезница, али је постојала као визија и циљ одређених тајних друштава, чији су иницијанти контролисали финансијске токове.

На иницијативу Дејвида Рокфелера, Бжежински формира тзв. Трилатералну комисију, чији се Организациони састанак одржава 23. и 24. јула 1973 године на Рокфелеровом имању, а која је данас, као надоградња европског пројекта „Билдерберг“ (започетог 1954. године), синоним за Светску владу у сенци.

У том смеру, смеру успостављања Новог светског поретка, теку његова интересовања и ангажовања, нарочито након истека Картеровог мандата. Резулати су евидентни. Самосталне националне политике земаља Запада више не постоје, а њихови ресурси стављени су под контролу различитих наднационалних нституција које све агресивније шире свој просторни утицај према оним државама које још увек нису стављене под контролу. У тој агресивности мач држе САД и НАТО, а главна мета је Русија. Мапу пута исцртавају геополитичке идеје Збигњева Бжежинског.

ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ БЖЕЖИНСКОГ

Свакако да основе антируске геополитичке концепције Збигњева Бжежинског ваља потражити у његовим говорима и књигама од којих је најпознатија „Велика шаховска табла-амерички примат и његови геополитички циљеви“, издата 1997. године. Она је круна његовог рада и сублимат његових геополитичких ставова и идеја. На промоцији ове књиге у Паризу Бжежински се није устезао да призна свој утицај на рушење СССР-а: „Ја сам разрадио доктрину као најбољи начин да се дестабилизује Совјетски Савез, и то је успело.“ (6)

Иако Велика шаховска табла не губи на актуелности, већ и данас инспирише западну оперативну политику, Бжежински је, као аутор или коаутор, написао још много књига, радова и говора у којима се јасно препознаје његова опседнутост руским фактором у геополитици. Поменућемо неколико најважнијих:

  • Совјетски блок – јединство и сукоб, 1967
  • Између два века – америчка улога у технотронтској ери, 1970
  • Снага и принципијелност – сећања секретара за безбедност, 1983
  • Велики неуспех – рођење и смрт комунизма у ХХ веку, 1990
  • Избор – Глобална доминација или Глобално лидерство, 2004
  • Друга шанса: три председника и криза америчке суперсиле, 2007
  • Стратешка визија: Америка и криза глобалне моћи, 2012

Поред ових постоји још мноштво књига, говора, научних радова и осталог писаног материјала, који јасно потврђују непомирљиву анти-руску реторику Збигњева Бжежинског. И ту се поставља питање одакле она долази?

Када се говори о његовим геополитичким узорима, поред већ поменутог британца Хелфорда Мекиндера и његове теорије Хартланда, која је, без сумње, значајно утицала на Бжежинског, обично се наводи  и американац Николас Спајкман са својом теоријом „Римланда“ која за разлику од Мекиндера, као главно светско бојиште види водено пространство од Европе до Јужне Кореје које назива Римландом. Спајкманова формула за владање светом гласила је: „Онај ко доминира Римландом, доминира Евроазијом; онај ко доминира Евроазијом, има судбину света у својим рукама.“ На појасу Римланда би се, по Спајкмановом мишљењу требало утицати војним силама на територију Евроазије, држати је под сталним притиском и радити на њеној подељености, јер једино на тај начин Америка може доћи до позиције стварног владара света.

Бжежински је добро уочио да теорије Хартланда и Римланда, без обзира на разлике, нису противуречне већ пре комплементарне будући да обе у средишту држе став како је контрола Евроазије кључ за владање светом. Отуда он у Великој шаховској табли каже:

„Сила која доминира Евроазијом врши надтор над две од три најнапредније и привредно најмоћније регије света. Већ и површан поглед на карту света упућује на то како контрола над Евроазијом готово аутоматски за собом повлачи субординираност Африке, а Западну хемисферу и Океанију чини перифернима у односу на средишњи светски континент. Око 75 % светског становништва живи у Евроазији, где се налази и већина светског материјалног богатства, како оног предузетничког тако и оног у тлу. Евроазија учествује са око 60 % у светском БДП-у, и са око три четвртине у познатим светским изворима енергената. Према томе, Евроазија представља шаховску таблу на којој се наставља игра за светски примат…“ (7)

Отворено, јасно и геополитички разумљиво. Али, свакако да агресивни анти-русизам Збигњева Бжежинског који се понекад испољава и као отворена мржња, па чак и као русофобија, има и по коју димензију више од  наведеног геополитичког сагледавања. Одакле те димензије долазе? Не пише све у књигама. Некада се мора читати и између редова.

А између редова тиња Карл Хаусховер, и његова варијанта теорије „Животног простора“ Фридриха Рацела. Али и сва друга решења која су нацисти спремали за решавање руског питања. И словенског питања уопште.

Примера ради, Бжежински је 1993. године упозорио тадашњег председника САД, Била Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакуум и опет постала империја. „Треба што хитније решити питање милиона Руса – тражио је Бжежински од Клинтона – који су преко ноћи постали мањински народи и спречити их да се повежу са матицом“. (8)

Шта мислите, како се то решава? Шта је, заправао, мислио Бжежински? Је ли то најава онога што се покушава са Русима у Украјини данас? Сетимо се ко је тако напрасно решавао питање мањина? И да ли би Нови светски поредак могао толико да идеолошки и методолошки личи на нацизам, а да његов главни идеолог није детаљно упућен у геополитичку, геостратешку и окултну димензију нацистичког учења? Уосталом, да ли би Четврти Рајх (9) уопште био могућ без Трећег?

Одговори на сва ова питања не могу расветлити деценијску геополитичку русофобију Збигњева Бжежинског, као одговор на једно друго, суштинско, верско и цивилизацијско, питање:

А може ли постојати било какав Рајх док постоји Русија и Православље?

 

 З А К Љ У Ч А К

Збигњев Бжежински живи своју 88. годину, али је због специјалних медицинских третмана који су му доступни још увек виталан и радно активан, а његове геополитичке одреднице и даље имају велики утицај на оперативну политику Запада. Нема сумње да је његова заслуга за стварање Империје велика, али да свој посао са Русијом није завршио како је желео, а да се ситуација сада мења. Напад на СР Југославију, још један доказ доктринарне повезаности са Хаусхофером, био је његова велика геополитичка грешка, јер је за последицу имао буђење наизглед умртвљене Русије.

Али, гледано са ове временске дистанце, јасно је да није сва Русија спавала и да је у њеном буђењу било и плана и система. А и провиђења!

Иако Бжежински остаје непомирљиви противник физичког и цивилизацијског постојања Русије, данас имамо ситуацију да су, у геополитичком смислу, нападнуте све темељне тачке на којима почива концепт Збигњева Бжежинског и стварање униполарне Империје.

Једна од њих, да се ни по коју цену не сме допустити приближавање Русије и Немачке, сада је епицентар жестоких потреса у Европи!! Друга, изазивање конфликта између Русије и Кине, сигурно је суспендована на јако дуго времена. Трећа, везана за Блиски Исток, пада руском одлучном акцијом у Сирији. И тако редом…

Уместо да се бори за освајање „Срца света“ Империја се данас бави сопственим урушавањем које поспешује спретни противник. И једно је сигурно. Бжежински неће дочекати да прошета Хартландом као победник, нити да Русију подели на три дела (европску Русију, сибирску Русију и азијску Русију) као што је планирао.

И то баш зато што док постоји Православна Русија не може постојати било какав Рајх!

Одреднице:

(6) – www.delfi.rs/knjige/3343_velika_sahovska_tabla_knjiga_delfi_knjizare.html

(7) – Збигњев Бжежински – „Велика шаховска табла-амерички примат и његови геополитички циљеви“

(8) – www.intermagazin.rs/zbignjev-bzezinski-porucio-komunizam-je-gotov-na-redu-je-da-unistimo-pravoslavlje/

  • – Нови светски поредак све више аутора назива Четвртим Рајхом

59 гласовa