Под насловом „Званичан став СПЦ о дијалогу утврдиће Синод“, 29. јула се појавила Танјугова вест да ће званичан став Српске православне цркве поводом јавног позива председника Александра Вучића на унутрашњи дијалог о будућности Косова и Метохије одредити Свети архијерејски синод, те се даље наводи да је Синод „једино меродавно тело које тај став може донети“, али тек након што буде стигао званичан позив за учешће у дијалогу, којим поводом би се изјашњавале владике и утврдио званичан став СПЦ. (1)

Вест је непрецизна, недоречена и збуњујућа, те оставља могућност различитих нагађања и неоумица.
Као прво, у тексту се наводи да су напред цитиране речи изречене у Кабинету Патријарха српског Ирнинеја, али се не каже ко је то рекао, да ли Патријарх лично или неко друго лице из Кабинета, па је остало нејасно да ли се може сматрати да је то званичан став и мишљење Патријарха, или се ради о незваничној изјави неког неидентификованог лица које је затечено у Кабинету и које је било саговорник новинара.

Из начина како је текст конципиран није јасно на које се владике мислило када се каже „тек тада би се изјашњавале владике“, да ли се мисли на владике које су чланови Светог архијерејског Синода, или се мислило на све владике које чине Сабор СПЦ?

И најзад, треба рећи да, судећи по одредбама Устава СПЦ, није тачна констатација да је Синод СПЦ једино меродавно тело које је позвано да по наведеном битном националном питању заузима став. Синод не само да није једино меродавно тело, већ није уопште меродаван.

Наиме, јавни позив везан за даљу судбину Косова и Метохије, које је упућен од стране председника Александра Вучића непосредно након посете и разговора иза затворених врата са представницима и званичницима Сједињених Америчких Држава, је питање које је од суштинског значаја за очување духовног православног идентитета српског народа. О том питању су, наравно, позване да се изјасне не само све владике Српске православне Цркве, већ и целокупан црквени клир и сав верни народ.

Нема ни говора о томе да о таквом важном питању доносе одлуке само четири владике и Патријарх (Синод СПЦ) , јер би то било у супротности и са одредбама Устава Српске православне Цркве, које јасно дефинишу да је Свети архијерејски сабор, којег чине сви епархијски Архијереји под председништвом Патријарха, највише јерархијско представништво, највиша црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка и унутрашњег уређења Цркве и врховна судска власт. Само је Свети архијерејски сабор позван да уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вере и чистоте хришћанског морала и да установљава за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удружења.

Са друге стране, Свети архијерејски синод је према одредбама Устава предвиђен као највиша извршна (управна и надзорна ) власт. Синод је извршни орган, па се у народу због тога и назива „црквена влада“. Сходно томе, Синод је позван да спроводи одлуке Сабора, а позван је између осталог и да, под председништвом Патријарха, одлучује о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора.

Дакле, у конкретном случају Синод би био позван једино да, у складу са делокругом који му Устав СПЦ одређује, донесе одлуку о сазивању ванредног Сабора СПЦ, како би се све владике изјасниле о питању од суштинског значаја за очување наше православне вере, идентитета српског народа и очување српске државе.

Било би добро да се поводом информације која се појавила на званичном порталу јавног медијског сервиса огласи сам Патријарх и извести јавност о томе да ли се ради о званичом ставу који је заузела Његова Светост Патријарх српски, или је информација нетачна.

О поменутој информацији нема никавог трага на званичном сајту СПЦ.

(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2821034/zvanican-stav-spc-o-dijalogu-utvrdice-sinod-kad-dobije-poziv.html

34 гласa