Од оног времена када су у сарајевској дворани „Зетра“ далеке 1991. године везивали заставе у нераскидиви антисрпски чвор „искреног пријатељства“, надмудрују се челници SDA и HDZ у дисциплини планског искоришћавања (читај варања) оног другог, за своје примарне циљеве.

Заједнички антисрпски став и наступ није ту споран, спорна је сепаратна корист од служења интересима каубојског господара, који апотекарском кашичицом, час једнима, час другима, па истовремено обома, додељује наклоност која се заслужује свим средствима, дозвољеним и недозвољњним.

Временом, мешајући веру, политику и капитал, извештили су се и играчи и господари, те се те игре без граница претварају у породичне мануфактуре пуне локалних комбинација.

Припремајући се за радосни тренутак освајања власти клана Klinton, када најзад почиње очекивана завршница у западнобалканској партији прекомпозиције „реалности“, планери локалних игара, свако за себе простудирали су пажљиво радни задатак, желећи притом да успут наметну своју подверзију извођења, тако да очекивана корист буде стечена преко туђих леђа, уз што мање сопствене жртве.

Разуме се, жртвовање самих „пиона“ (пешака) се не рачуна, у очекиваној партији они су (ако буде неопходно) статистичка „грешка“ планираног процента.

Амерички господари, још од стварања МХ федерације имају проблем који неће сам да се реши, а творцима се тада журило, и превидеше неке „ситнице“ које их упорно жуљају данас.

Плански је Туђман потакао тадашње руководство HRHB (Хрватска република Херцег-Босна), да се хрватску компоненту будуће заједничке државе (под вођством HDZ и брижним надзором RKC) оствари што је пре могуће, притом не бирајући средства.

Не штедећи труда, са те територије почишћени су малобројни Срби, али и дојучерашњи савезници у тобож заједничкој одбрани од „великосрпске агресије“ (непостојеће!).

Нивелирајући штету и корист, хаашки је суд драконски осудио челнике HRHB за ратне злочине и етничко чишћење, изузимајући притом HV и њене ратне команданте из тог процеса, иако су доказано учестовали у свему томе.

Муслимани су притом изашли „суви из воде“, нису процесуирани по својој заслузи, те су разумели да могу наставити реализацију својих намера другим средствима, у договореној постдејтонској БиХ.

Тако се догоди, да актуелно руководство HDZ BiH нађе отворену (оправдану) подршку и разумевање код руководства Р Српске, пошто их гази иста чизма, и кињи исти злотвор.

Упорни покушаји руководства HDZ BiH, да се разматра оправдани захтев хрватских представника за решавање проблема мајоризације у МХ федерацији, где су све више и више само пожељна „мултиконфесионална и мултикултурала“ икебана у исламистичком језеру, брутално се одбацују под плаштом очекиване „неминовне еуропеизације“.

Сви досадашњи хрватски парламентарни избори, доносили су из Западне Херцеговине безмало једнак број гласова за HDZ, што је Загреб увек користио, поготово у мандатима SDP превласти.

Али, пошто би се избори завршили, решење хрватских проблема у Западној Херцеговини није се никада нашло на дневном реду, упркос константно даваних обећања.

Анализирајући ову појаву, планери власти у Сарајеву осмислили су добитну стратегију, да муслиманским гласовима бирају хрватског члана заједничког председништва БиХ, те тако успешно у недоглед одгађају конструктивни дијалог два равноправна народа у заједничкој ентитетској јединици, договорне дејтонске БиХ.

Пратећи септембарске ванредне изборе у Хрватској, уочили су у Сарајеву да се рециклант Пленковић и HDZ упињу из петних жила да изнова актуелизују „неодрживи“ положај Хрвата у МХ федерацији, како би ипак надвладали отворену проусташку реторику унука Милановића.

Инцидент на локалним б-х изборима у Стоцу, показао је да ће Пленковић реаговати као што је и обећавао у предизборној кампањи, а неочекивани губитак локалне власти у Сребреници угрозио је дотадашњи комотан положај SDA, и њених челника.

Додатно су пољуљани и победом Фикрета Абдића у Великој Кладуши, где су током грађанског рата испровоцирали међумуслимански оружани сукоб, који је прекинула здружена NАТО и хрватско-муслиманска оружана агресија на западне делове Р Српске, при чему је окупирано и подручје АПЗБ (Аутономна покрајина Западна Босна), настало успешним референдумом становника тога подручја, који су Брисел, Вашингтон и Загреб заједнички осудили као „недемократски“ чин.

После овако забрињавајућих догађања, у очекивању победе Хилари и јастребова из администрације САД, сарајевски су шахисти осмислили да одиграју свој гамбит, у завршници дугоигране партије.

Знајући да у суду БиХ постоји кривична пријава за ратне злочине против припадника HVO, који су почињени над Србима, одлучили су да искористе посету рецикланта Пленковића за сложену операцију растакања досадашњег разумевања и подршке HDZ BiH и СНСД, притом свесно бирајући подручје Посавине, ту где би и сами најрадије да се заборави на муслиманске злочине.

Орашје спада у МХ федерацију, те тако успутно консолидују и муслиманске верске фанатике, који злочине које им је починио HVO и HV током грађанског рата не релативизују, напротив.

Отварајући притом жељно и простор за „превентивно“ деловање NАТО у „претећем сукобу на коридору“, који спаја западни део Р Српске са Србијом и источним делом. Овакве сарајевске игре, потакле су и добро обавештене хрватске душобрижнике, те није случајност да се истовремено координисано гласе и бискуп Комарица и кардинал Пуљић, али и папски нунције mons. Аlesandro Еricо, са истоветним ставом о „неодрживости“ нерешеног питања „етничког чишћења“ Хрвата из Посавине (део у саставу Р Српске!) и бањалучке регије, као примарно нерешеног „хрватског“ проблема у БиХ, који захтева Дејтон-2.

Пратећи ове „спонтане“ реакције на терену, каубојски надзорници лансирали су свој „зачин Ц“ у предлогу групе „независних интелектуалаца“ и неких НВО, да се превентивно оформе још два нова дистрикта – Столац-Неум и Сребреница, уз већ постојеће Брчко.

Тако би се (како тврде) на ободу БиХ створиле три кључне демократске и мултиетничке тачке, на Дрини, Сави и Јадранском мору, будуће NАТО БиХ!

Играчи из Сарајева, заиграли су на „победничку краљицу Хилари“, свесно вршећи припреме за неминовну „демократизацију трусног тла“ где ће они славодобитно побрати „кајмак“, док се Срби и Хрвати поново кољу.

Међутим, ни локални играчи, ни досадашњи господари игара, нису рачунали са одлуком обичних америчких бирача, којима се смучило да буду статисти на своју штету, у препознатој игри отуђених центара моћи!

Победа Трампа, очекивано отвара многа до сада затворена питања, конструктивни дијалог Хрвата и муслимана у МХ федерацији више неће моћи спречити, ни Инцко, ни Хан, ни Пленковић, ни „NАТО-плавушица“, ни RKC челници, ни реис Кавазовић, ни Бакир Изетбеговић, јер ће се питати легитимни представници хрватског народа и разумни муслимани у МХ федерацији!

Џаба су у влади Хрватске формирали координативно тело за надзор над „беспотребним“ судским процесом челницима HVO у Орашју, под диригентском палицом министра Медведа. Ратни злочини се не праштају, а величање ратних злочинаца није тековина демократских друштава, а не NАТО „демократизованих“.

Од времена када су га Кинези почели користити у војним школама, шах је постао (и остао) најмасовнији спорт међу професионалним војницима и политичарима!

Од времена отоманске окупације БиХ, био је шах споредна занимација исламизираних ага и бегова, чији су православни претци успешно играли домаћу верзију, познату као „козаљка“.

Срби зато и данас употребљавају израз „козати се“, додуше само они аутохтони, преумљени се гаде тих примитивних игара, они се радије играју прогнозе, макар и у хотелу „Краун плаза“.

слика http://www.hspf.info/vijesti/bih/20-godina-od-washingtonskog-sporazuma-federacija-pred-reformama-republika-srpska-nikad-jaca/

Прочитај без интернета:
14 гласa