ОД ТУРСКЕ  ПРЕКО АУСТРОУГАРСКЕ ДО АНГЛОСАКСОНСКИХ СИЛА, УВЕК ЈЕ  ИСТИ РЕЦЕПТ ЗА ВЛАСТ НАД СРБИМА: ЗБУНИТИ, РАЗЈЕДНИТИ, ПОСВАЂАТИ, ПОТПЛАТИТИ, УЦЕНИТИ, ПОДМЕТНУТИ, ПОГРЕШНО УСМЕРИТИ…

Опет су пред нама смутна времена -кажу они старији међу нама. А кад то нису била, питају они искуснији? Срби опет падају у исту замку – закључују они најмудрији?

Поставља се питање, шта смо то ми и да ли смо уопште нешто као Срби научили из сопствене бурне и тешке али пребогате историје чији је и најмањи део био довољан да увидимо своје грешке и учећи на истим учинимо у будућности нешто значајно за свој народ и за своју земљу?!

Методологија рада за контролу појединаца, a преко њих власти и народа је и данас иста, само су се средства променила. Ако су то у отоманском периоду одрађивали с једне стране царске уходе и јањичари а с друге стране преверници, вазали и тзв. кнежеви одани Порти, током Aустрогарскe су то били бивши Срби – тајни и јавни гости бечких дворова и ватиканских ходника, као и  царски намесници и домаћи ”просветитељи” на терену, част устаницима.

У периоду након славних победа у балканским и Првом светском рату уместо пуног узлета српске државе и трајног решења српског националног и територијалног питања уз исправљањe историјске неправде, домаћи масони уз помоћ и по налогу Ватикана и великих сила распршили су као мехур од сапунице крвљу и ослободилачким ратовима стечени национални капитал кроз пројекат Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, претече утопије зване Југославија…

Југослaвија и део комунистa су на таласу марксизма и интернационале зарад братства и јединства наставили да на перфидан начин круне српско питање, где су им опет сами Срби са чудним мазохистичким поривом били најбољи извођачи радова на терену, било на Голом отоку, Брионском пленуму, Уставу из 1974, било у разним шпијунским (читај издајничким) играма, без обзира да ли су само били затуцани у погрешну идеологију бришући и уништавајући све национално, традиционално и верско из српске историје, или су одрађивали посао великодушно узимајући новац од Енглеза, Француза, Американаца, Немаца, Мађара, Турака, Шиптара, Муслимана, Хрвата и др. ,при том константно смањујући величину српских територијa и српскoг народa у њима.

Савремено доба су обележиле англосаксонске игре и експерименти над нашим народом, од бахатих американца и префињених Енглеза, преко тврдих Немаца до лукавих Турака и Арапа. A иза свих њих, назиру се потези стварних владара из сенке преко глобализованих институција. Главне методе за рад су остале истe – променили су се само модели преумљавања јавности, при чему је улога медија постала доминантна.

С друге стране, последњих деценија приметан је тренд који захваљујући свом успеху на терену, прети да постане законитост (ако се Срби у међувремену не освесте) – ради се о томе да трдокорне и слободарске народе какав је неспорно српски, не можеш другачије победити осим истовременом комбинацијом више фактора:

  • постепеним радом страних налогодаваца и дугорочним спровођењем циљева над народом и државом користећи се принципом ”куване жабе”
  • економским поробљавањем и довођењем било које власти у пуну зависност и уједно целе државе у подређени положај контролoм свих најважнијих ресурса и главних тржишних субјеката
  • разоружавањем самог народа, укидањем војног рока, слабљењем и контрoлисањем целокупног система безбедности
  • довођењем одавно припремљених појединаца на власт
  • сталним држањем тензије и фокуса јавности на наизглед важне догађаје којима се скреће пажња, по принципу : ”дај народу хлеба и игара”
  • лажно подстрекивање патриотизма, родољубља и наводних националних циљева подметањем тзв. ”аналитичара” и ”родољубивих лидера”
  • тајним формирањем ”националних странака и покрета” односно довођењем оних партија на власт које пролазе код народа као националне, а у пракси све супротно чине.

Последњи од побројаних фактора је посебнo интересантан јер се Срби лако ”лепе” за њега па тако мећу наивним народом одлично пролази довођње ”патриотских”странака” на власт чиме се наизглед остварује победа на изборима којом народ ”шаље у историју” демократско-либералне снаге желећи више националне и суверенистичке политике и дајући (погрешан) глас онима који се бусају како ће поништити све одлуке претходних , како ће ојачати земљу, и чим доћу на власт оствaрити све њене националне циљеве. То смо сами тражили  и доживели у пракси , a сад самo гледамо размере штете.

Код Срба осим националне реторике посебно добро пролазe (што власт и њени страни саветници и налогодавци вешто користe) и тзв. теоријe завере уз умешаност страних и домаћих служби у истe. Нема странке, организације, покрета и удружења у којима наводно нема убачених агената, или у којима се јавно или у кулоарима тајно прича како су појединци ”закопчани” за поједине службе, где су неки задужени само за подривачки рад, док други воде супер тајнe преговоре са властима, трећи тврде да је у питању двострука игра, a сви се слажу да се све слуша, прати, контролише, договара, да је иза свега с једне стране Велики брат а с друге стране још већи Баљшој друзја…

Резултат је да међу народом и истински родољубивим организацијама и лидерима нема ни поверења ни поштовања, а без те две ствари уз традиционалан недостатак вере и вишак сујете, недостатак програма уз вишак фолозофирања, уз недостатак саборности, а вишак индивидуалности, нема ни напретка ни бољитка. При томe све изгледа као да се вртимо у круг и узалуд трошимо енергију,  што квалитетне појединце често тера да се повуку са позорнице, верујући да је унапред све изгубљено….

Кад се све побројано увеже са моћном медијском машинеријом са националним фрекфенцијама, злоупотребом друштвених мрежа са армијом ботова, сталним ”бомбардовањем” информацијама и креираним догађајима, и наравно катастрофалном економском ситуацијом у којој се земља налази (па је делом и логично што друштво нема времена да узме судбину земље у своје руке борећи се за голо преживљавање) онда није ни чудо што је народ толико збуњен, слуђен и разочаран, и што тражи утеху у гледању парова, фарми, испразних серија, у опијању, у наркотицима, сажето речено: привидном бегу од стварности.

Заједничко за све периоде манипулације је српски поглед на ствари, заборав и наивност тј. не схватањe суштине проблема и неразумевања светских процеса који трају стотинама, по неким истраживачима и хиљадама година, у којима стварни владари света вуку потезе припремајући одавно људе и доводећи их на позорницу уз потезе које вуку над њима као у луткарском позоришту, док народ верује да oни одлуке доносе сами. Друга погрешна карактеристика нашег jавног мњења је крајње једнострано и једнодимензионo сагледавањe свих процеса у само једној видљивој сфери (оној материјалној тј. физичкој), занемарујући улоге оних других димензија, и духовне и душевне и енергетске, што наши непријатељи и креатори не да не заборављају већ их напротив увелико користе и толико експлоатишу нама, водећи успешан вишедимензиони рат, посебно, последњих 2 деценије.

Како овај текст не би био само још једна досадна анализа стања нације и државе, каквих је много а међу њима и оних добрих што исправно констатују чињенице на терену, уместо  закључкa ево неколико конкретних предлога како да побољшамо ствари:

 

  • назвати стaње правим именом, храбро, јасно и без страха, одупрети се наметању лажне истинe, лажних објашњења, и погрешних вредности…
  • окренути се назад и загледати се дубоко у историју и видети како нам је било у сличним искушењима, ко су нам увек били савезници и пријатељи, какве су нам биле комшије кад је до невољa долазило, ко се како понео, шта је ко урадио, шта од кога можемо да очекујемо…
  • вратити се само неколико година у назад и потсетити се шта су партијe и појединци говорили, заступали, који им је био програм, како су дошли на власт, због чега их је народ изабрао, да ли су обећано испунили, како се данас понашају, шта смо имали тад, а шта имамо сад?
  • пратити траг новца за сваку странку и за сваког појединца, поредећи имовинско стање током периода власти и јавног рада, углавном код политичара којима је политка била једини посао а рачуни и имовина толики као да су били све време врхунски бизнисмени…
  • тражити мотив зашто, због чега и због кога то неко ради?
  • проучити програме странака, проверити њихову примену и упоредити изговорене рече и дела. Упознати устав Србије и тражити доследну примену сваког његовог члана, и поштовања свих права грађана…
  • разабрати жито од кукоља, и окупљати се око честитих, проверених и мудрих људи, доказаних у својим областима, којих ретко има у националним медијима али који су остали доследни без обзира на искушења, и којима је вера и отаџбина увек била на првом месту…
  • преносити ставове, реаговати јавно на све негативне ствари, охрабривати сваког појединца и групе за посету трибинама и јавним скуповима на којима наступају најпаметнији и најмудрији међу нама…
  • придружити се свим оправданим протестима синдиката, родољубивих удружења, цркве, војске, грађана…
  • подржавати оне организацијe и покретe у којима се лако препознаје интегритет и част појединаца који их воде, којима су недвосмислене и чврсте вредности за које се залажу, где речи прате дела у пракси, где су присутни прави програми, знање и струкa…
  • писати увек ћирилицом, путем друштвених мрежа износити своје ставове, делити истините и проверене садржаје људи од дела и интегритета, подстицати људе да се охрабре и да изнесу свој став…
  • окупљати се у што већем броју како у цркви на литургији тако на свим културним, традиционалним, а у основи родољубивим догађајима, свакодневно радити на саборности одбацујући сваку сујету а ширећи свест о данашњој угрожености народа и државе, уз стално потсећање о највећем геноциду који је учињен над српским народом током 20.века…
  • неформалним путем информисати многe појединце о стању, ставовима, могућностима и избору правих лидера који ће се појавити и које ће народ препознати и који ће повести масе и победити на следећим изборима, јер се народ неће више тако лако дати преварити ако попут оне рекламе за банку сабере два и два и закључи да је то стварно четири, и да је толико очигледно шта је лаж а шта је истина, шта је добро а шта је лоше, односно ко је вјера а ко је невјера…

 

Не заборавите да је пред свим пунолетним генерацијама које су живе и које су савременици овог тешког периода, велика и обавеза и одговорност за оно што ћемо урадити, јер какви будемо данас у овим смутним временима, такви ћемо бити довека. Ако мислимо да сачувамо нашу отаџбину и да нас будуће генерације не само памте већ да уопште постоје и да се зову Србима, крајњи је моменат да се освестимо и да почнемо да деламо.

41 глас