Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?
Ако је њихово, зашто га отимају?
А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?

Матија Бећковић

 

У В О Д

 

Иако написане пре пар година, ове речи највећег живог српског песника најбољи су одговор Вучићевој тези да је Косово „оно што смо одавно изгубили“ изнетој у недавном ауторском тексту у Блицу „Зашто нам је потребан унутрашњи дијалог о Косову“(1). Тај текст, праћен истовременим интервјуом на Пинку, практично је званичан почетак Вучићеве кампање која има за циљ да припреми грађане Србије за заокружење независности Косова, које ће се одвијати у два корака:

 

  1. Пристанак Србије да Косово добије столицу у УН и чланство у свим међународним организацијама као засебна држава,
  2. Формално признање независности Косова од стране Србије, које ће уследити 3 до 5 година након првог корака

 

Наравно, неће бити никаквог стварног унутрашњег дијалога, већ ће уследити масовна медијска манипулација, која ће за последицу имати наводну сагласност „релевантних чинилаца друштва“, рачунајући и сам врх СПЦ, за Вучићеве „храбре одлуке“. И баш као што се парола пето-октобарских издајника и њихових наследника „Нећемо никада дати Косово“ неосетно свела на „Никада нећемо признати Косово“, сада ће Вучићев режим омогућити  Косову да постане пуноправни члан Уједињених Нација и пар година наступа као независна држава, а онда га и формално признати, чиме ће се поново, овога пута и коначно, одрећи Резолуције 1244. која гарантује суверенитет Србије на Косову.

Својевремено је Сорош, за сличан чин, нудио Слободану Милошевићу износ од 50 милијарди долара државне компензације, али га је последњи прави председник Србије глатко одбио речима „Косово није на продају“. Десетак година касније уследило је злочиначко НАТО бомбардовање, наводно због угрожености Албанаца, али је упркос томе, захваљујући херојском отпору српске војске и полиције, Милошевић резолуцијом 1244. успео да сачува суверенитет Србије над својом јужном покрајином, без обзира на привремену предају власти институцијама ОУН. То што се тандем Тадић-Јеремић одрекао решавања питања Косова у Уједињеним Нацијама и самовољно га препустио ЕУ, није Милошевићева кривица, већ њихова издаја. А то што Вучић журно наставља њиховим путем, и питање Косова решава разговорима у четри ока у Бриселу и Вашингтону, уместо транспарентно у Њујорку, седишту ОУН, његова је издаја и грех. За журбом нема никакве потребе, поготово што су земље које су оружаном агресијом форсирале питање косовске независности (Велика Британија, САД и Немачка, да баш тим редом) у дубукој геополитиичкој дефанзиви пред земљама које независност Косова нису признале, нити ће признати, Русијом и Кином. Али, Вучић, дубоко огрезао у корпоративним водама евро-атлантистичких интереса, негде жури! 

Нема сумње да је његов позив на монтирани „унутрашњи дијалог о Косову“ фарса којом покушава да што шири круг политичких чинилаца увуче у издају као лични чин. То се јасно види у његовом јефтином пропагандном ауторском тексту за „Блиц“. Поред неутемељене тезе да је Косово давно изгубљено, он пласира и познату тезу да је Косово само Мит, која се већ годинама упорно провлачи кроз евро-атлантске и пост-петооктобарске режимске медије у Србији.

Али, Косово није само Мит. Косово је и материја. Неисцрпна. Ако се већ руга митовима и црквама, ако је спреман да гази по историји и костима предака, ако заиста мисли на будућност наше деце, онда ће Вучић ваљда разумети поруке овог текста, који се неће бавити јунацима и гробовима, већ тонама и доларима. Ваљда ће је разумети и грађани Србије, који слуђени евро-атлантском и Вучићевом пропагандом, можда могу и помислити да је Косово само мит из давних времена, са којим се не може у 21. век, да је Косово заиста баласт око нашег врата који кочи некакав наш напредак негде, не размишљајући где.

Али, зар би Сорош нудио 50 милијарди евра за туђи мит? Зар би се онолико моћних земаља удружило против Србије, само да би је ослободило баласта? Зар би Американци избацили толико уранијумских бомби на Албанце ако их баш толико воле и штите? Више их је погинуло од НАТО бомби него за све време Милошевићеве владавине. А умиру још увек, и тек ће умирати.

Не, нешто ту није логично. И то је тема овог текста. Текста без митова, али са подацима. Да спознамо зашто је Косово божији дар не само Небеске, већ и Земаљске Србије.

 

ПРВИ ОТИМАЧКИ ПОГЛЕДИ НА КОСОВО

 

Иако смо склони да инвазију Османлија на средњовековну Србију сматрамо пре свега сукобом цивилизација, хришћанске и исламске, запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. века указује и на много прагматичније разлоге:

„Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.(2)

Овај запис, недовољно уважен од наше историографије, јасно указује да Косово, великом турском освајачу Мурату и његовим наследницима, није било само успутна станица на путу до Беча, нити дужност ширења исламске вере, већ пре свега стављање под контролу значајних привредних ресурса. Османска империја је рудно благо Косова експлоатисала од 1455 до 1685 године.(3) Касније, Трепчу, као најпознатији косовски рударски ресурс, стављају под контролу Енглези, од тренутка када енглеска компанија Selection Trust, са Радомиром Пашићем сином Николе Пашића, потписује 1926. године Уговор о концесији земљишта, а годину касније оснива фирму Trepca Mines Limited са седиштем у Лондону, а Генералном дирекцијом у Звечану. Енглези започињу и истраживања осталог рудног блага на Косову.(4)

Током Другог светског рата, без обзира што је Косово била италијанска окупациона зона, управу над Трепчом преузимају Немци и то компанија у директном власништву Хермана Геринга, што најбоље показује значај који је Комбинату придаван као сированској бази.

Након рата Тито национализацијом ставља под контролу државе све привредне ресурсе и отпочиње систематска истраживања рудног блага читаве СФРЈ, па и Косова. Иако су истраживања била систематска и детаљна, и вршена континуирано од 1950 до 1982. године, она нису била потпуна у смислу да су била усмерена превасходно на оне ресурсе које је Титова Југославија, сматрала неопходним за развој сопствене индустрије и чија је могућност експлоатације била најреалнија и најефтинија. Фасцинантне резерве лигнита и површински копови никла, чију руду такође прате примесе племенитих метала, привукли су посебну пажњу, а плод тога су и Косовске термоелектране и фабрика „Фероникл“ у Глоговцу, као и нова експлотациона налазишта за Трепчу.

Но, први алармантни сигнал о мерачењу косовских ресурса од стране Запада за била је једна службена процена ЦИА-е, почетком 90-тих прошлог века, мало пред почетак разбијања СФРЈ, у којој је изнет податак да „према међународним стандардима Косово вреди два пута више од Србије“, односно да јужна српска покрајина „вреди 500 милијарди долара, док Србија са Војводином, без Косова, вреди тек око 200 милијарди долара“!(5) Тврдња се заснивала на процени резерви лигнита, земног гаса и руда разних метала, а није се бавила проценом вредности земљишта и вода.

Сама чињеница да је непосредно пре разбијања Титове Југославије ЦИА радила процене економске вредности њених саставних делова, по истоветној методологији, заснованој на међународним стандардима (ради лакше упоредивости), баца сасвим ново светло на узроке и циљеве разбијања снажне Титове државе.

Али, тиме се сада нећемо бавити. Идемо назад, на оно што Вучић и Дачић називају само Митом. На Косово. На отимање. На издајнике који продају оно што није њихово. 

Непосредно пред НАТО агресију на СРЈ, новинарка Флора Саундерс је 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о великим природним богатствима Косова. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.(6)

Нема сумње да се управо ово данас дешава на Косову, а да експлоатацију рудног богатства јужне српске покрајине (не само „Трепче“) започињу корпорације управо оних који су заговарали и водили агресију на Србију, попут Весли Кларка, Медлин Олдбрајт, Џорџа Сороша, итд.

Готово истоветан став као Саундерсова, непосредно пред НАТО агресију, изнео је и тадашњи директор „Трепче“, Новак Бјелић.  „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.(7) – рекао је он.

Дакле, да закључимо овај део, отимање Косова које намерава да легализује Александар Вучић, није од јуче, нити се агресија НАТО-а догодила због историјског или цивилизацијског конфликта Срба и Албанаца.  Косово је, због свог рудног богатства, на мети још од турског доба, а процењивање његових ресурсних потенцијала од стране ЦИА-е свакако није рађено да би се оно оставило Србима. Само, Срби не би смели да учествују у легализацији тог отимања, без обзира шта им се за то нуди. Одлично је то дефинисао др Војислав Шешељ: „Нема више дијалога – остаје само Лазарева клетва за оне који издају Косово…“(8) 

А издаја Косова, српским реал-политичарима, вероватно је дупло исплатљивија данас него приликом прве процене ЦИА-е. Најновија рудна истраживања, спроведена након успостављања мисије УМНИК, потврђују тезу коју је одавно заступао покојни др Михаило Станишић – да рудно благо Космета вреди преко 1.000 милијарди долара.(9)

 

Наставља се

_______________________________________

 

Упутнице:

 

  1. www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-autorski-tekst-predsednika-aleksandra-vucica-za-blic-zasto-nam-je/v7xgl6q
  2. www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
  3. sh.wikipedia.org/wiki/Trep%C4%8Da
  4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/trepca-kao-volja-i-predstava/
  5. croative.net/cia-evo-zasto-kosovo-vrijedi-dvaput-vise-od-srbije/
  6. www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
  7. Исто
  8. www.nspm.rs/hronika/vojislav-seselj-nema-vise-dijaloga-ostaje-samo-lazareva-kletva-za-one-koji-izdaju-kosovo.html
  9. www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago

 

 

 

76 гласовa