Анализа Исламске државе (ИДИЛ) указује да она нема границе,  нема ни војску у структуралном смислу, и више дјелује као обавјештајна организација него држава у стварању.

Примјењује црне и психолошке операције, користи све аспекте хибридног рата.

ИДИЛ проналази и регрутује припаднике различите структуре, проналази их у најсиромашнијим слојевима, као и међу професорима, љекарима и научницима. Припадницима се објашњавају нова стварност и нова увјерења смањењем когнитивних дисонанци. На тај начин се превазилазе њихова неодлучност и несклад између дотадашње перцепције стварности и нових увјерења, по којима је суживот са невјерницима немогућ, те их стога треба убијати или исламизирати.

Видео записи ИДИЛ-а приказују смрт и смакнућа, укратко, баве се само смрћу. Може се констатовати да је мото ИДИЛ-а „религија, рат и смрт“. Пропагирање култа смрти свједочи о увјерењу у загробни живот, а све у интересу будућег калифата.

Операције ИДИЛ-а су добро осмишљене, софистициране, одвијају се у строгом тајмингу, њихове јединице се појаве и нестану. Све указује да ИДИЛ не воде брадати дивљаци и неселективни крвници.

Софистицирану инструментализацију друштвених мрежа и, уопште, медија, могу водити искључиво врхунски обучени оперативци тајних служби. Коришћење yоутубе и осталих графика online магазина показује да свој програм неометано производе и емитују преко интернета, а ником са Запада не пада на памет да им блокира и обара сајтове, или уништи сервере. Зашто моћни Запад дозвоља да се у мултимедијима глорификују терористички акти, и то масовним видео записима, остаје отворено.

Јединице ИДИЛ-а крећу се главним комуникацијама по прецизном плану и разбијају необучене шиите. Обавијештени су у коју банку је допремљен новац и у ком износу, а у питању су милијарде долара. Знали су тачан распоред снага сваке рафинерије коју су заузели, а те податке могли су добити искључиво од западних мултинационалних нафтних компанија, које купују нафту од ове фантомске државе. Није више тајна да нафтне корпорације  имају високообучене и софистициране људске ресурсе, и да користе приватне обавјештајне службе и приватне војне компаније.

Фрапантно је да се циљеви Сједињених Држава на Блиском истоку поклапају са циљевима Исламске Државе.

Постоје назнаке да је вођству ИДИЛ-а обећано је да ће, ако заузму Дамаск, односно поразе снаге Башара ел Асада, услиједити мировна конференција на којој ће се заговарати међународно признање Исламске државе.

У том случају, операције које ИДИЛ спроводи наставиће на Балкану и Кавказу, али под плаштом Ал Каиде, која ће поново бити на гласу као водећа терористичка организација. У прилог наведеном говори да се термин „Ал Каида“ у медијима све чешће користи, те се спомињу кампови Ал Каиде, а не више ИДИЛ-а. Операције које води ИДИЛ, а убудуће Ал Каида, само су увод у ратове будућности – геолошке ратове, односно ратове за ресурсе као што су руде, енергенти, и вода. Зашто је ИДИЛ напао Мосул већ због највеће бране на ријеци Тигар, без које Ирак остаје без воде и струје. Ко контролише доток воде, тај може и политички контролисати Ирак.

Паралелу између ИДИЛ-а и Украјине је лако повући.

Слично као ратницима ИДИЛ-а, и Кијеву су други поставили позорницу, подијељене су улоге, зна се ко су глумци, ко статисти, а ко је редитељ. У Украјини се већ води сложен рат, како на терену тако и у виртуелном простору. Уједно, припрема се терен за конвенционални сукоб с Русијом, не само у Украјини већ и на Балтику. У Украјину су послати контигенти од по 300 војника, што су учиниле САД, Велика  Британија и Канада, а очекује се да по 300 војника пошаљу Њемачка, Француска и Пољска. Улога ових трупа је обезбјеђење техничке подршке, у виду достављања сателитских снимака положаја технике и људства у Новорусији, које ће гађати инструктори из пристиглих контигената. На подручју Новорусије већ се примјењују црне операције, као и психолошке операције. Дугорочно се ради на економском слабљењу Русије, како би се изазвали немири, а цијени се да је за то потребно двије до три године, до када би, према истим плановима, требало да Русија буде у политичким и економским проблемима.

Сем у Украјини, сукобе треба поново очекивати и на Балкану.

Наиме, Балкан је кључ за све путеве и комуникације, а тиме и главно чвориште за пројектоване нафтоводе, односно за транспорт нафте у Европу. Балкан је уједно и полигон са којег Сједињене Државе желе потиснути сваки руски економски и политички утицај, и  стога је све што се у ширем политичком смислу на Балкану дешава везано за однос ових великих сила (база Бондстил даје предност САД у геополитичком позиционирању).

У том контексту треба посматрати и упад УЧК у Куманову. Оно што нико не спомиње, а пуно говори, јесте да су се на мјесту сукоба македонских снага безбједности и терористичке групе појавиле екипе истих телевизијских кућа као некад на Маркалама и у Рачку. Зајев је адут Запада а средства да би се он довео на власт се не бирају.

Пред премијера Груевског је постављено толико захтјева да су веома мали изгледи да ће их прихватити, и пристати на договор са Зајевом. Ако македонски премијер не одступи од својих ставова, а од њега се очекује да се јавно дистанцира од Москве, одустане од градње Турског тока и уведе санкције Русији, у Македонији слиједи исценирани грађански рат. Међутим, и да Груевски прихвати америчке ултимативне захтјеве, процес његовог укљањања са власти неће се зауставити. За очекивати је да УЧК настави са извођењем терористичких напада које ће дириговани медији представљати као међунационални сукобе између Албанаца и Македонаца. Није искључено да ти сукоби прерасту у „балкански рат“ јер би се у ратне сукобе могле укључити и друге земље Балканског полуострва – Албанија, Србија, Бугарска и Грчка.

32 гласa