Крај године  представља уобичајени период не само за свођење резултата, већ и за прављење прогноза за следећу годину. То је посебно омиљено у САД-у са његовим протестантским рационализмом и тежњом да се за најближу будућност унапред израчунају све користи и ризици. Мада, најчешће амерички ШТА центри који раде у области међународних односа у своје прогнозе смештају динамику мера које су водеће државне структуре већ предвиделе за доношење решења.

          Први су се још у новембру „размишљања откачили“ експерти Центра за стратешка и међународна истраживања из Вашингтона, тако што су објавили извештај „Глобална прогноза за 2016.годину“ по коме може да се састави одређена представа о намерама и забринутости пројектаната глобалног светског поретка.

          Тако, у делу који је посвећен примени „меке силе“ у извештају се каже: „Откако је после Другог светског рата објављен Маршалов план он је постао  важан инструмент за ширење политичких слобода, економски прогрес и глобалну безбедност… Али има случајева када војни одговор на изазове безбедности не представља најбољу варијанту. Идеалистички, ми неутралишемо претње и пре него што се оне појаве, и тако доприносимо да се ствара ред на основу правила које су у последњих 70 година направиле Сједињене  Државе и њихове савезнице. Једно од најважнијих питања које се налази пред будућим америчким председником ће бити: како да се искористи помоћ и други облици меке силе да би се повећала наша безбедност?“

          Састављачи извештаја подвлаче ефикасност Маршаловог плана полазећи од тога да је он у своје време дозволио да Европа постане територија,  зависна од САД – зависна војно, политички, економски, па чак и културно. Карактеристично је да је Маршалов план предвиђао за сваку земљу  „специјалне“ услове. Тако је, на пример, Француска обавезана да купује холивудску филмску продукцију, тако да је новац, издвајан за обнову земље враћан у САД преко „кинематографске линије“, а француско искуство у производњи филмова је померано устрану захваљујући америчкој продукцији која је, корак по корак, уништавала традиционалну културу Француза.

          Светски поредак се у последњих 70 година Вашингтону привиђа као Pax Americana, заснован на хегемонији долара као светској резервној валути. Без обзира на то, треба да се зна да је таквој слици света неопходна битна исправка, јер је у периоду’40. – ’80. година 20. века постојала широка зона супротстављености две суперсиле и стабилна конструкција биполарног света. Једнополарност која се појавила рушењем СССР-а је извесно време обезбеђивала светску хегемонију САД-а, али сада – као модел – преживљава кризу. У ствари, напори САД да се у западној земљиној хемисфери формира тзв. Трансатлантско партнерство за трговину и инвестиције, а у источној хемисфери Транстихоокеанско  партнерство, представљају покушај да се сачува хегемонистички модел Pax Americana. У значајној мери оба та пројекта представљају пројекцију америчке „меке силе“ на водеће субјекте економског развоја у Европи, Азији и обе Америке.

          Састављачи извештаја Центра за стратешка и међународна истраживања се прибојавају да Европа може да почне да води више проруску политику, између осталог и тако што ће у Европском парламенту формирати нове фракције које ће се залагати за укидање антируских санкција и бити против подршке Украјини.  Као противтежа тим тенденцијама се предлаже да се појача рад са атлантистичким партијама и НКО у Европи, као и да јача борба са све већим медијским утицајем Русије на европску аудиторију. У делу о улози САД у свету тим препорукама одговара признање да постоји потреба да се појача укључивање „јавног сектора“ у међународне послове, што подразумева манипулацију јавним мњењем у земљама које су са гледишта Вашингтона „проблематичне“.

          Извештај Савета за међународне односе у коме је направљен и покушај да се одреде тенденције најближе будућности, сконцентрисан је на претње и начине како да се оне предухитре. Ризици који постоје су у Извештају подељени су у три категорије.

          Ризици прве категорије су:

  • интензифицирање грађанског рата у Сирији због све веће спољне подршке супротстављених страна, укључујући и војну интервенцију;
  • терористички напади на територији САД или савезничких земаља;
  • рушилачки сајбер-напади на животно важну инфраструктуру САД;
  • криза у односима са Северном Корејом;
  • политичка нестабилност у земљама ЕУ, до које долази због пораста река миграната, могућности за грађанске побуне, појединачне терористичке нападе и насиље против избеглица;
  • настављање политичког распада Либије заједно са растом насиља и војне интервенције арапских земаља;
  • јачање сукобљавања Израела и Палестинске Националне Аутономије које може да доведе до борби против цивилног становништва и војне конфронтације.
  • јачање политичког насиља у Турској, посебно под утицајем курдског фактора;
  • пораст политичке нестабилности у Египту, укључујући терористичке акте на Синајском полуострву;
  • раст насиља и нестабилности у Авганистану преко јачања „Талибана“;
  • настављања распада Ирака због деловања ИД-а и сунитско-шиитског конфликта.

У ризике друге категорије у Извештају Савета за међународне односе спадају нереди у Украјини и могућност директног сукоба Русије са неком земљом која је и чланица НАТО-а.

Ризици треће категорије укључују политичку нестабилност у низу региона као што су Саудијска Арабија, Демократска Република Конго, као и руски Северни Кавказ.

Мишљења представника војних кругова о најближој (пожељној) будућности су подељена. Један део, укључујући министре одбране чланица НАТО-а и генералног секретара НАТО-а сматра да они могу да прошире Алијансу тако што ће у њу кооптирати Молдавију и Црну гору, и што ће проширити програм за Средоземље.

Други део се прибојева раскола унутар НАТО-а у облику трвења источних и јужних чланица Алијансе у односу на издвајање приоритета: да се настави заустављање Русије или да се пажња усредсреди на Северну Африку и Блиски Исток. Такође се констатује да војне могућности НАТО-а не одговарају савременим захтевима, да би део задатака у вези с тим могао да се пребаци на ЕУ, али ни у ЕУ није све у најбољем реду: Британија, која од формирања НАТО-а представља другог војно-политичког лидера, после САД, прети да ће напустити Европску унију.

Своје прогнозе за 2016.годину је објавила и таква истражно-аналитичка структура каква је  СТРАТФОР.  Она сматра да се војна дејства у Украјини неће прекинути, иако ће бити мање интензивна. Све стране ће наставити да се позивају на Минске споразуме, али ће их свака страна тумачити на свој начин. У самој Украјини десни радикали и националисти ће наставити да подривају централну владу, а то Доњецку и Луганску гарантовати да ће они остати ван контроле Кијева. Највероватније је да ће непопуларне реформе довести до оставке Јацењука, али ће се Порошенко задржати. За опстанак Украјине као државе најбитнија ће бити финансијска помоћ Запада и гаранције за безбедност од стране НАТО-а.

САД и ЕУ ће наставити режим санкција против Русије. У зависности од тога како ће НАТО да пребацује допунске контингенте на Исток, Русија ће јачати своје војне позиције у Белорусији и Калињинградској области.

СТРАТФОР сматра да су за Русију најбитнији њени унутарекономски проблеми. Због напрегнутих односа са Западом Москва наставља да своје испоруке енергетских сировина преоријентише ка Истоку. Рубља ће и даље да плива слободно, а Центробанка Руске Федерације ће само периодично да подржава њен курс. Та волатилност ће помоћи руској индустрији и енергетском сектору који зависе од извоза сировина и нафтних долара, али за становништво то ће да значи поскупљења и повећање сиромаштва, што ће довести до раста и јачања ултранационалистичких расположења. Уз такве тенденције, закључује СТРАТФОР, код кремаљске елите ће се појачавати борба унутар група.

СТРАТФОР прогнозира и раст проруских расположења у Молдавији, коначно решење конфликта у Нагорном Карабаху уз помоћ Москве, и отицање радно способних миграната из централноазијских република  из Русије у земљу из које потичу, што може да доведе до дестабилизације земаља Централне Азије.

Чак и најповршнији преглед прогноза америчких аналитичара говори да ће притисак Запада на Русију у 2016.години не само да се настави, већ ће бити све јачи.

Прочитај без интернета:
8 гласовa