Кијев треба да потпише споразум о статусу представништва НАТО-а у Украјини, да учествује на заседању СНБО и да означи почетак рада пет НАТО трустова, тј. фондова који  се оснивају за одређени задатак  који је свакако у интересу Оружаних снага Украјине. У Кијеву се својски подвлачи значај тих трустова, а посебно, како се изразио главни руководилац украјинског МИП-а П. Климкин, заједничко деловање са НАТО „у сфери стратешких комуникација, или, боље рећи, наше заједничко деловање у борби против руске пропаганде“.

Тој сфери посебан значај дају и украјински партнери из НАТО-а. Још у мају, говорећи у Турској, Столтенберг је изјавио да хибридни рат на истоку Украјине у себе укључује пропаганду руских медија, због чега „САД отварају труст- фонд за подршку стратешким комуникацијама“.

Израз „стратешке комуникације“ се појавио релативно скоро. Као термин он се крајем 20.- почетком 21.века учврстио у  Пентагону и Стејт департменту САД. Стратешке комуникације  нису само нов правац у информационим ратовима, то је нова концепција вођења информационих ратова. Њихов циљ, како их схватају они који су их створили, представља  убеђивање  циљане аудиторије да доноси одлуке или поступа тако да се формирају, очувају или развијају повољни услови за прихватање само интереса САД.

Још једноставније – под стратешким комуникацијама САД се подразумева тотална пропаганда с највишим нивоом координације за три правца:  везе са јавношћу, јавна дипломатија и информационе операције.

За место смештаја будућег центра НАТО-а за стратешке комуникације изабрана је Латвија. Рад на формирању центра је почет још пре преврата у Кијеву, у априлу 2013, када је у Риги формиран центар за најновија искуства НАТО-а о стратешким комуникацијама (StratComLatvia). Званични сајт тог центра се не бави саморекламирањем – тамо се не могу наћи информације о броју запослених, ни саопштење ко је руководилац тог Центра. Уосталом, лако се може установити да је то Енглез Марк Лејти (Mark Laity), човек који је у одређеним круговима добро познат  и који заслужује да се о њему каже нешто више.

1989 – 2000. он је радио као војни дописник Би-Би-Сија, стекао је искуство у врућим тачкама:  у току првог Заливског рата 1990 – 1991, као и рата у Југославији 1999. У периоду 2000 – 2004. Марк Лејти је специјални саветник генералног секретара НАТО-а, лорда Робертсона, и заменик званичног представника НАТО-а. 2006. и 2007. он је представник НАТО-а у Кабулу и саветник команданта ISAF.  2007. је постао први руководилац одељења за стратешке комуникације који је формиран при штабу главне команде НАТО-а у Европи за праћење јачања улоге информационе супротстављености страна у војним операцијама.

Повећавао се и посао у  „стратешким комуникацијама“  и у Европској унији. 20.марта 2015. самит ЕУ је руководиоцу европске дипломатије Ф.Могерини наложио да „разради план о супротстављању информацијама коју о украјинској кризи шире руски медији“. Већ после три месеца (невиђена брзина за европску бирократију) Могерини је  земљама-чланицама ЕУ понудила своје предлоге  за спровођење заједничке европске политике у тој области. А од 1.септембра у Бриселу је почела рад новоформирана група (EastStratCom Task Force) од 10 специјалиста  који су бирани по принципу доброг познавања  руског језика и способности да се баве мониторингом  и анализом публикација о политици ЕУ у руским  медијима. За руководиоца групе је одређен Енглез Жил Портман (Giles Portman), оксфордски дипломац са 22-годишњим стажом у дипломатији, који је у периоду 2003 – 2006. заузимао положај  сталног представника Велике Британије у ЕУ.

Какве наде у вези с тим гаје у Кијеву говорила је директорка Информационог и документационог центра НАТО-а у Украјини, Наталија Немеливскаја. 9.септембра новине  „Дан“ су објавиле њен  чланак  у коме  је између осталог рекла и „Рад на путној карти партнерства у сфери стратешких комуникација уз учешће наших колега из Владе Украјине и штаба НАТО-а траје већ дуже време, и сада смо дошли до самог финиша. Надамо се да ће ускоро такозвана „путна карта“ бити званично потписана  и да ће почети њена непосредна реализација. Она представља амбициозан пројекат у оквиру кога ће, непосредно у Кијеву, Управа јавне дипломатије НАТО штаба бити главна структура са стране НАТО-а, а Информациони и документациони центар НАТО-а ће представљати  извршну структуру.“

Закључак, према њеним речима, је следећи: у релативно новоји све широј сфери стратешких комуникација Украјина је смештена у саму жижу координираних напора САД, НАТО-а и Европске уније.

И ту је умесно да се цитира Марк Лејти који воли да понови да свет представља „систем историја“ унутар „наративног ландшафта“, односно, он је такав каквим га ти сам замислиш и шта ти о њему кажеш. Тако је, говорећи 23.априла 2013. на међународној конференцији „Рат у Украјини: где смо и где идемо?“ коју је организовао Ukrainian Think Tanks Liaison Office in Brussels  заједно са  Wilfried Martens Centre for European Studies in Brussels, Марк Лејти рекао: „То није унутрашњи конфликт, и то није рат између Русије и Украјине. То је напад на комплетан поредак глобалне безбедности. Поредак више не постоји. И ми смо дужни да тражимо одговоре на тај напад на националном, европском и светском нивоу.“

Ето такав је „наратив“ према коме се усмеравају  акумулација и коришћење „најновијих искустава НАТО-а“ из области стратешких комуникација“.

Прочитај без интернета:
13 гласa