Ових дана је Грег Ебот, гувернер Тексаса, потписао одлуку о формирању депоа злата и сребра на територији самог Тексаса, у коме власти Тексаса намеравају да сместе резерву драгоцених метала, вредну преко 2 милијарде долара, која је до сада била смештена у  депоима Система федералних резерви САД-а.  У вези с тим новинари подсећају: Тексас  је увек био, а и сада је, посебан:  у њему никада није умрла идеја о изласку из састава Сједињених Држава. Они сматрају да је „у овом тренутку актуелни гувернер те државе одлучио да се избори за већу финансијску самосталност и безбедност“. Према америчком законодавству злато сме да се чува не даље од 150 миља од система  Федералне резервне банке, док растојање до Тексаса ту бројку превазилази чак и за више од десет пута. У сваком случају одлука тексашког гувернера представља преседан.

Одмах после поновних избора Барака Обаме немачки лист Die Welt je скретао пажњу да у свакој од „пола стотине“ америчких држава постоји организована група  грађана  која инсистира да њихова држава изађе из састава САД-а. „Они осећају“ – писао је Die Welt  – да их држава држи као заробљенике, и они зато хоће да оду. Само – без грађанског рата! На том списку Тексас није случајно први.“ Стварно, петиција Тексаса о напуштању  САД-а, која гласи да економски проблеми САД-а представљају резултат неспособности федералне владе да изврши реформу буџетске политике, сакупила је уместо неопходних 25.000 – преко 100.000 потписа.

Тексас сада представља не само дедовину оних који, благо речено, недовољно воле што им је председник црн,  и конзервативно расположених републиканаца – WASP, то је истовремено и држава у којој се користе два језика, јер је у њему уз енглески језик званични  државни језик и шпански.  Тексас је такође једина држава у САД-у која има право да спроведе референдум по питању издвајања  и држава која поседује право да своју тексашку заставу подигне на исти ниво као и државна застава САД-а.

Друга по величини територије држава садашњих Сједињених Америчких Држава  постала је самостална – Република Тексас – после вишемесечног рата за независност од Мексика. Та држава је успевала да очува свој суверенитет од 1836. до 1845.године.  Међутим,  обзиром да је супротстављање    јужном суседу одузимало превише снаге, власти Тексаса су, упркос вољи већине становништва републике, замолиле за протекторат Вашингтона. Истина, под једним условом: тексашани ће имати право да изађу из састава САД у било ком тренутку. Данас они који желе независност Тексаса , међу њима и покрет „Република Тексас“ који постоји од ’50-х година 20.века тврде да је одлука о уласку у савез била  преварантска, да је њихова држава незаконито анексирана и самим тим – она је и данас под окупацијом.

Тексас има много одлучних људи  који дан независности приближавају не само на речима и преко петиција. Има их који се са оружјем у рукама у Донбасу боре против украјинских марионета Вашингтона. У самом Тексасу је у новембру 1994.   формирана Тексашка уставна милиција. Укупна бројност тих паравојних формација, по различитим проценама, данас износи  између 150 и 250 хиљада бораца.

Активисти милиције Републике Тексас упорно спроводе кампање „тероризма помоћу папира“  правећи препреке раду федералних органа и судова преко затрпавања фиктивним тужбама и чековима без вредности. Тексашка милиција се не ограничава само тим поступцима. С времена на време она прави терористичке акције и ступа у отворене сукобе са властима. Медији се труде да у својим извештајима прескоче  такве приче. Као пример треба да се присетимо опсаде Форта Дејвис  коју су у пролеће 1997. спровеле федералне јединице бораца милиције Републике Тексас.

„Треба нам независност зато што смо ми другачији. Апсолутно се не слажемо са политиком федералне владе САД-а, – изјавио је у пролеће 2015. у интервјуу руским медијима Натан Смит, руководилац штаба Националистичког покрета Тексаса, најкрупније америчке организације која се бори за независност државе. Јер  уколико се погледа  и једноставно израчуна колико ми дајемо федералној влади, све постаје потпуно јасно.“

Тексашани, сигурни да они хране, облаче и наоружавају преосталу Америку, демонстрирали су спремност да чак и у најтежем тренутку финансијске кризе, априла 2009.године, одбију доларе које је њима  наменио федерални буџет. А тадашњи гувернер државе,  James Perry, учествујући тих дана у протестној акцији против повећања пореза, директно је изјавио да постоји могућност да Тексас изађе из састава САД-а: „Ми имамо много сценарија… Уколико Вашингтон настави да гура нос у послове Американаца, не зна се до чега ће то довести. Тексас је јединствено место, по свом духу врло независно… Када смо се придружили САД-у ми смо то учинили под условом да ће нам бити дозвољено да се, уколико то пожелимо, и одвојимо…“

А долар је, у суштини, данас последња карика која нас везује са људима који су врло различити и у етничком, и у верском и религиозном  смислу. И сваки цент растућег националног дуга САД све више разголићује  ту околност. Још пре двадесет година САД су се из највећег на свету кредитора претвориле у највећег на свету дужника. Данас је државни дуг  већ премашио астрономски износ од 18 билиона и наставља да се повећава брзином од преко 10 хиљада долара у секунди. Другим речима, независност Тексаса се приближава брзином од преко 600.000 долара на сат.

У овом тренутку око 25% тексашана  заступа хитно проглашење независности њихове државе. 35% сматра да држава има право на одвајање. „Држава усамљене звезде“  је врло богата нафтом. Она је у САД друга не само по величини територије, већ и по бројности становништва (преко 23 милиона људи),  као и по економском стању ( 2010. ту је отворено преко 40% нових радних места од свих која су у то време отворена у Америци). Зато у молби тексашана да изађу из састава  САД пише: „Узимајући у обзир да држава Тексас има избалансиран буџет и да представља 15.највећу економију на свету, његов излаз из састава  Савеза може да се оствари у пракси.“

22 гласa